Вањин кутак CARPE DIEM

Вања:

Добро дошли у мој кутак на интернету.

        Драги моји ученици,
      Овај веб-сајт је намењен управо вама.Смисао постојања оваквог кутка на интернету јесте да вам олакша учење, а надам се да вас понекад и забави и, зашто да не, ту и тамо насмеје. Овде ћете наћи готово све што вам је потребно у настави СРПСКОГ ЈЕЗИКА у основној школи, а уколико имате неке сугестије, предлоге, измене...радо ћу вас саслушати.
      Замислите ово као једно занимљиво виртуелно путовање кроз књижевност, правопис и граматику. Вежите се и полетите.
      Чека вас капетан.
      Сада ми остаје само да вам пожелим СРЕЋАН ПУТ.
      И, наравно, да цитирам Андрића:
       "Нема љепшег задатка него што је омогућити неком развитак, проширити му погледе на свијет, помоћи човјеку у његовој тежњи за успоном."

_________________________________________________________________________________________

У свету мачака...

Свако књигу користи на свој начин.
Који је ваш?

       Схватила је да је овако боље.

А онда их више нико није могао зауставити.

Сада је мирна.
Она зна ко јој ,,чува леђа".
Књига је најбољи човеков, пардон,
мачкин пријатељ!

_________________________________________________________________________________________

Да ли волите да читате књиге и зашто не?
Надам се да ћете после ових разлога променити мишљење...

1. Књиге нам дају слободу, не спутавају нас, него нам отварају видике!

______________________________________________________________________________________________

Немојте само учити децу да читају. Учите их да преиспитују то што читају.
Учите их да све преиспитују.
Џорџ Карлин

___________________________________________________________________________

2. Књиге нам помажу да схватимо друге.

Обратите пажњу на наслов књиге коју мачка чита.

______________________________________________ ____________________________________________________

Свемир је изграђен од прича. The universe is made of stories, not atoms.
А не од атома. Muriel Rukeyser
Мјуриел Рукејсер

______________________________________________ _____________________________________________________

3. Књиге су боље од филмова!

Ипак, понекад се запитамо...

Ова наставница нисам ја.
Свака сличност је случајна.

_____________________________________________________________________________________

Постоје неке теме које су претешке за књижевност за одрасле;
оне се једино могу обрадити у дечјој књижевности.
Филип Пулман
____________________________________________________________________________________

4. Књиге су здраве. Баш као јабука!

______________________________________________________________________________________

Прва штампана књига је Библија. Њу је 1455. године на покретној штампарској машини
штампао Јохан Гутемберг.
Библија је и најпродаванија (више од две милијарде продатих примерака) и најраспрострањенија
књига на свету.
Преведена је на две хиљаде и двеста језика и дијалеката.
_____________________________________________________________________________________

5. Књиге нам помажу да порастемо! И одрастемо!

_______________________________________________________________________

Добри пријатељи, добре књиге и чиста савест - то је идеалан живот.
Марк Твен

_______________________________________________________________________

6. Књиге нам помажу да завиримо у суседово двориште!

Добро, ово можда нисмо баш најбоље схватили.

_____________________________________________________________________

Књига је једниствена преносива магија.
Стивен Кинг

______________________________________________________________________

7. Књиге нам помажу да се сакријемо од свих!

____________________________________________________________________

Књижевност открива оно што стварност скрива.
Џасмин Вест
_____________________________________________________________________

8. Књиге су душевна храна!

____________________________________________________________

Књига није храна, али је посластица.
Тин Ујевић
____________________________________________________________

9. Књиге су најбољи изговор да не спремамо кућу!

Ако ово није довољан разлог, не знам шта би вас наговорило.

___________________________________________________________________________________________________

Читање добрих књига наликује на разговор с највећим умовима протеклих стољећа.
Рене Декарт

___________________________________________________________________________________________________

10. Изгледа као да радимо ово.
А ми, у ствари, радимо...

_________________________________________________________________________________________________

Остати равнодушан према књизи, значи лакомислено осиромашити свој живот.
Иво Андрић

_________________________________________________________________________________________________

11. Књиге нам поправљају расположење!

Добро, ово заборавите.

_____________________________________________________________

Ко је савијен над књигом, тај усправно хода.

______________________________________________________________

12.Кад нас стварност не оставља на миру, имамо где да побегнемо!

Не заборавите да затворите врата!

13. Читање је тренинг за мозак!

_________________________________________________________________________________________________________

Четири федерална затвора у Бразилу су осуђеницима понудила да смање своје казне 48 дана годишње уколико одлуче да читају књиге.
После читања књиге затвореници морају да пишу есеј.
На овај начин затвореницима се мења поглед на свет и они постају боље особе.

______________________________________________________________________________________________________

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

14. Књиге нам помажу да лепше заспимо.

_______________________________________________________________________________________

Да ли идете често у библиотеку и зашто не?
После овога, сви ћете похрлити.

1. Библиотеке су прелепе!

____________________________________________________________________________

Рај сам одувек замишљао као својеврсну библиотеку.
Хорхе Луис Борхес
____________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________

Направити библиотеку у кући, значи подарити јој душу.
Цицерон

________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________

Највећа библиотека на свету је Конгресна библиотека у Вашингтону,
са тридесет милиона књига на скоро пет стотина језика и више од
педесет и осам милиона рукописа.

_______________________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________________

Ако једете, ово слободно прескочите...

Библиотека на универзитету Харвард има четири књиге увезане људском кожом.

_____________________________________________________________________________________

2. У библиотеци је увек добро друштво!

_____________________________________________________________________

Библиотеке се не праве, оне расту.
Аугустин Бирел
_____________________________________________________________________

3. Тамо ћеш сигурно налетети на своју симпатију!

4. Уколико још немате симпатију, постоји велика вероватноћа да ћете је тамо наћи!

_____________________________________________________________________________________________________

Највећа књига на свету је "Најбоље од универзалних мисли".
Тешка је 250 килограма, дугачка 3,2 метра, а широка 2 метра.У њој су сабране мисли и афоризми од Конфучија до Маркеса.

_______________________________________________________________________________________________________

4. У библиотекама никад није неред! Они увек знају где се налази која књига.

Добро, скоро увек знају.
Немојте да вас ово обесхрабри.

_________________________________________________________________________________________________________

Једна од најмањих књига на свету је "Божја молитва",
има мере 5 пута 5 милиметара.

__________________________________________________________________________________________________________

5. Ако сте члан библиотеке, не морате читати на улици!
Библиотеке имају читаонице.

Мада, и ово има својих чари.

________________________________________________________________________________________

Једна аргентинска издавачка кућа лансирала је концепт књига које се самоуништавају уколико их читаоци одмах не
прочитају.
Једном отворена књига мора се прочитати најкасније за два месеца иначе долази до њеног самоуништења.
Пројекат је назван "El libro que no Esperar Puede" ( Књига која не може да чека).
Циљ овог пројекта је да промовише младе ауторе. "Ако људи не читају њихове прве књиге, они никад неће издати другу",
кажу носиоци овог пројекта.
Самоуништавајуће књиге се продају у пластичној амбалажи. Кад се једном распакују, тинта полако почиње да бледи
и читаоци имају два месеца да је прочитају до краја.
Након тог периода од књиге остају само корице и празне странице.

___________________________________________________________________________________________

6. У библиотекама је увек тишина!

__________________________________________________________

Шта је друго читање него разговор у тишини.
Волтер Севиџ Лендор

__________________________________________________________

7. Ово је повезано са претходним.
У библиотеци се може лепо дремнути.

______________________________________________________________________________________________

8. За многе је ово довољно.

____________________________________________________________________________________________

Уколико се плашите да одете у библиотеку, јер нисте вратили књигу на време, слободно реците
свом библиотекару да је "Биографија једног немачког надбискупа"
позајмљена из библиотеке 1668. године, а враћена тек 1956.г.
Кашњење (од само 288 година) није наплаћено.
____________________________________________________________________________________________

9. Зато што изгледа као да сте овде...

____________________________________________________________________________________________________________

У једној књижари у Мадриду све књиге имају вредност, али не и цену. Купац сам одређује колико ће платити књигу.
"Узмите колико год књига хоћете и платите колико желите", филозофија је књижаре "Tuuu Libreria". Новац зарађен
од продаје ових књига служи за финансирање пројеката за промоцију књиге. Циљ је да се књига учини доступна широј
заједници.
Не постоји никакав обавезни минимум, свако даје према својој савести.
Захваљујући овој иницијативи, саграђено је шест библиотека у Никарагви, Перуу, Доминиканској Републици и Боливији.
Осим тога, 89 деце са ових простора добило је стипендије које им омогућавају да се школују.

_______________________________________________________________________________________________________

10. Библиотека може постати ваш други дом.

____________________________________________________________________________________________________________

Једна од најоригиналнијих књижара на свету је књижара на води "Libreria Acqua Alta", туристичка атракција Венеције. У Венецији се једном годишње дешава нешто што се назива "висока вода" и тада књижара бива поплављена. То не ремети рад књижаре, пошто у том периоду књиге само плутају у својим гондолама, чамцима и кадама. Књиге се налазе само у оним предметима који могу да плутају.

_____________________________________________________________________________________________________________

11.Ово ће вас сигурно изненадити, али у библиотекама има много књига!
Разлог над разлозима!

Надразлог!

Ми пратимо моду!

____________________________________________________________________________________________________________

Банкомат, кафемат... Шта је следеће? Књигомат?!
Да!
Добро сте чули.
У једној антикварној књижари у Торонту налази се "библиомат". За два долара која муштерија убаци у аутомат, добија неку од насумично одабраних књига из апарата.

____________________________________________________________________________________________________________

Прва руком написана Библија после изума штампе, писала се дванаест година и кошта осам милиона долара.

_______________________________________________________________________________________

Савети

1. Читајте сваке вечери (пре спавања)

Лаку ноћ

_____________________________________________________________________________________

НАЈДУЖА И НАЈКРАЋА РЕЧ

Најкраћих речи у српском језику има много. То су речи које се састоје из само једног гласа
нпр. везници "и" и "а"... Милан Шипка наводи као најдужу реч "престолонаследниковица",
која се састоји из 22 гласа, тј. 22 слова.
("Занимљива граматика")

Занимљива граматика?!
Свашта!
_______________________________________________________________________________________

2. Пронађите удобно место за читање

Или...

_____________________________________________________________________________________

Роман "Јадници" Виктора Игоа садржи једну од најдужих реченица написаних на француском језику,
чак 823 речи без тачке.

Ви не покушавајте ово на писменом.
Нећете добро проћи!

______________________________________________________________________________________

3. Док читаш, труди се да ти положај тела буде одговарајућ.

И ово делује сасвим прихватљиво.

А може и...

______________________________________________________________________________________

Вампир је једина реч из српског језика која је општеприхваћена у свим светским језицима

_________________________________________________________________________________________

4. Размишљај о свему што прочиташ

____________________________________________________________________________________

Прва књига за децу објављена је 1658. године у Немачкој.

_____________________________________________________________________________________

5. Направи списак књига које би волео да прочиташ

_______________________________________________________________________________________________

Италијански уметник Масимо Братолини осмислио је и отворио библиотеку у једном винограду у Белгији. Ова библиотека има 12 редова полица које се налазе у линији са виновом лозом.

_______________________________________________________________________________________________

6. Кад год си у прилици, читај у друштву. Тако је лепше.

А, је ли? Сад сви одједном хоћете да читате?!

___________________________________________________________________________________________________

Књиге, овакве какве су данас, појавиле су се тек у средњем веку. Најближи њима били су свитуљци папируса. Листови папируса лепљени су један за другим, и тако се добијао дугачак свитуљак.
Средином 5. века, пергамент је заменио папирус. Пергамент се прави од овчије или козје коже.
Међутим, књиге налик на данашње први пут су направљене, у средњем веку. Четири комада велина савијена су тако да је сваки творио по два листа. Ти комади су онда стављени један у други, па се добијало 8 спојених листова, који се називају свезак. Они су се затим слали писару који ће исписати текст. Писар је раздвајао листове и писао страницу по страницу.
Идући корак било је слање исписаних свезака књиговезцу, да од њих направи књигу. Он их је прошивао дебелим концем, потом је правио дрвене корице, па је крајеве конца провлачио кроз рупе избушене на дашчицама, и на тај начин спајао странице на корицама. На крају је лепио велики комад коже на споју исписаних одељака и дрвених корица.

___________________________________________________________________________________________________

7. Разговарај са другом о прочитаној књизи.

_______________________________________________________________________________________

Књига "Алиса у Земљи чуда" забрањена је у Кини 1931.године, на основу кинеског правила да животиње не би требало да користе људски језик.

_______________________________________________________________________________________

8. Закорачи у свет сваке књиге коју читаш!

_________________________________________________________________________________________________

Луис Керол је боловао од ретког неуролошког
поремећаја који је узроковао необичне халуцинације
и утицао на перцепцију величине објеката. Тако је
писац неке ствари видео мање, односно веће,
него што оне јесу, а то и јесте
тема "Алисе". Ту болест је открио енглески
психијатар Џон Тод, па се зове
Тодов синдром, али и Синдром Алисе у Земљи чуда.

____________________________________________________________________________________________________

9. Носи књигу свугде са собом! Тако ти никад не може бити досадно!

Не претерујте! Довољна је једна.

Неки носе целу библиотеку са собом!

Е, али они остају пет дана!

Она се баш добро досетила.
Сад су јој руке слободне.

__________________________________________________________________________________

Џоана Роулинг, творац малог чаробњака Харија
Потера, први је писац милијардер. Пре тога је дванаест издавачких кућа одбило да штампа књиге о Харију Потеру, говорећи да нико не жели да чита књиге о дечаку који трчкара около са чаробним штапићем.

___________________________________________________________________________________

10. Пронађи своју омиљену књигу!

Шта је? Ниси се, ваљда, обесхрабрио?
Полако. Сигурно је међу овим књигама.
Једну по једну...

Он је нашао...

______________________________________________________________________________

"Доживљаји Тома Сојера" је прва књига написана на писаћој машини.

______________________________________________________________________________

Књижара у Русији

___________________________________________________________________________________________

Нобелова награда за књижевност

_____________________________________________________________________________________________________________

Нобелова награда је интернационална награда која се додељује од 1901. године из области физике, хемије, медицине, књижевности и награда за мир. Године, 1968. Шведска банка је отворила институцију Награда из економских наука у знак сећања на Алфреда Нобела, оснивача Нобелове награде.
Добитници награда се бирају сваке године 10 децембра. Тада добијају награде (новчану награду, златну медаљу и диплому). То је уједно и дан када је Алфред Нобел умро.

_______________________________________________________________________________________________________________

1. Први пут је ова награда додељена 1901. године

Први добитник Нобелове награде за књижевност је француски писац СИЛИ ПРИДОМ.

Француски књижевник, припадник парнасовске школе,
покрета који је тежио да обнови елеганцију романтизма у француској поезији.

Ако сте нешто од овога разумели, заслужујете петицу. Ако нисте, у шта, искрено да вам кажем, уопште не верујем, правац библиотека!
Мислим, парнас, елеганција, романтизам... нема ту ништа нејасно!

Велики утицај извршио је на песника српске модерне
Јована Дучића.

______________________________________________________________________________________________________________

2. Године, 1905. Нобелову награду добио је
Хенрик Сјенкјевич

Хенрик Сјенкјевич је био пољски књижевник.

Најпознатији и најпопуларнији роман Quo vadis написао је 1895.

Ви сте се упознали са овим писцем читајући роман "Кроз пустињу и прашуму".

_______________________________________________________________________________________________________________

И читање је својеврсна авантура, препуна опасности!

Ускочите и ви!
Шта чекате?!

________________________________________________________________________________________________________________

3. Радјард Киплинг, енглески књижевник, добио је Нобелову награду 1907.године.

Радјард Киплинг (енгл. Rudyard Kipling; Бомбај, 30. децембар 1865. – Лондон, 18. јануар 1936) био је енглески књижевник.

У детињству је научио хинду језик, похађао је војну школу у Девонширу, а 1933. вратио се у Индију и радио као новинар. Путовао је у Јапан, Америку и Јужну Африку. С једнаким жаром деловао је у књижевном и политичком животу Британије. Године 1907. добио је Нобелову награду за књижевност. Његова проза доноси изузетну слику индијског живота и света британских војника, с особитим смислом за свет деце и животиња. Био је заговорник британског империјализма, а као отеловљење колонијализма немилосрдно је карикиран и пародиран. Најчитанија и најзначајнија његова „Књига о џунгли“ карактерише изванредно познавање тајанствене Индије и света животиња.
преузето са wikipedia

АКО
Ако можеш да сачуваш разум кад га око тебе
Губе и осуђују те;
Ако можеш да сачуваш веру у себе кад сумњају у тебе,
Али не губећи из вида ни њихову сумњу;
Ако можеш да чекаш а да се не замараш чекајући,
Или да будеш жртва лажи а да сам не упаднеш у лаж,
Или да те мрзе а да сам не даш маха мржњи:
И да не изгледаш у очима света сувише добар
Ни твоје речи сувише мудре:

Ако можеш да сањаш а да твоји снови не владају тобом,
Ако можеш да мислиш,
А да ти твоје мисли не буду (себи) циљ,
Ако можеш да погледаш у очи Победи и Поразу
И да, непоколебљив, утераш и једно и друго у лаж;
Ако можеш да поднесеш да чујеш истину коју си изрекао
Изопачену од подлаца у замку за будале,
Ако можеш да гледаш -
Твоје животно дело срушено у прах,
И да поново прилегнеш на посао са поломљеним алатом;

Ако можеш да сабереш све што имаш
И једним замахом ставиш све на коцку,
Изгубиш, и поново почнеш да стичеш
И никад, ни једном речју не поменеш свој губитак;
Ако си у стању да присилиш своје срце, живце, жиле
Да те служе још дуго, иако су те већ одавно издали
И да тако истрајеш у месту, кад у теби нема ничега више
До воље која им говори: "Истрај!"

Ако можеш да се помешаш са гомилом
А да сачуваш своју част;
Или да општиш са краљевима и да останеш скроман;
Ако те најзад нико,
Ни пријатељ ни непријатељ не може да увреди;
Ако сви људи рачунају на тебе, али не претерано;
Ако можеш да испуниш минут који не прашта
Са шездесет скупоцених секунди,
Тада је цео свет твој и све што је у њему,
И што је много више,
Тада ћеш бити велики човек, сине мој.

Превео Иво Андрић

Уколико још нисте, препоручујем вам да прочитате...

"Књига о џунгли" је прича о дечаку Моглију кога, као бебу, проналази и одгаја породица вукова. Одрастајући са младунцима вукова, дубоко у опасним џунглама Индије, Могли израста у дечака спремног да се ухвати у коштац са свим опасностима које вребају у џунгли.
Међутим, једног дана, Моглијев свет ће се из корена променити. Све опасности које вребају и све што је научио од породице вукова, нису могли да га припреме за сусрет са бићем које никада раније није срео - са човеком.

_______________________________________________________________________________________________________________

Оно кад нам је баш жао кад прочитамо књигу у којој смо уживали...

_________________________________________________________________________________________________________

4. Прва жена која је добила Нобелову награду била је шведска књижевница Селма Лагерлеф.

Прочитајте необичну причу о њеном животу на...

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BC%D0%B0_%D0%9B%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D1%80%D0%BB%D0%B5%D1%84

Селма Лагерлеф је у много чему била прва:
- прва жена која је добила Нобелову награду (1909.г.)
- прва жена која је постала члан Шведске академије
- прва жена која се нашла на једној шведској новчаници

______________________________________________________________________________________________________________

5. Индијски књижевник Рабиндранат Тагор добио је Нобелову награду 1913.године.

Био је најмлађи син (седмо дете) хиндуистичког филозофа и верског мистика Девендранаха. Задивљен природом и њеним детаљима, своје прве песме написао је у својој осмој години. До седамнаесте године живота образовао се код куће, када је на очево инсистирање отишао у Енглеску и да би студирао права. Студије у Енглеској није довршио, већ се вратио у Индију и определио за књижевност. Током боравка у Лондону објавио је своје прве две збирке песама - „Вечерње песме“ и „Јутарње песме“.

Године 1913. добио је Нобелову награду за књижевност за збирку песама „Гитанџали“, управо у то време губи и жену и децу. Ову збирку песама је написао 1910. у Бенгалу, а две године касније иста се издаје у Лондону у преводу на енглески језик.

Године 1915. британска влада га је прогласила за витеза. Титуле се одрекао после масакра у Амрицару 1919. године, у знак протеста против владара.
Био је пријатељ са Гандијем.
Написао је речи и музику енглеске националне химне.

Једна од најлепших љубавних песама из збирке "Градинар"

ГРАДИНАР 41

Чезнем да ти кажем најдубље речи које ти имам рећи;
али се не усуђујем, страхујући да би ми се могла насмејати.
Зато се смејем сам себи и одајем тајну своју шали.
Олако узимам бол свој, страхујући да би ти то могла учинити.

Чезнам да ти кажем најверније речи које ти имам рећи;
али се не усуђујем, страхујући да би могла посумњати у њих.
Зато их облачим у неистину, и говорим супротно ономе што мислим.
Остављам бол свој да изгледа глуп, страхујући да би ти то могла учинити.

Чезнем да употребим најдрагоценије речи што имам за те;
али се не усуђујем, страхујући да ми се неће вратити истом мером.
Зато дајем ружна имена и хвалим се својом суровошћу.
Задајем ти бол, беојећи се да нећеш никада сазнати шта је бол.

Чезнем да седим немо поред тебе; али се не усуђујем;
јер би ми иначе срце искочило на уста.
Зато брбљам и ћаскам олако, и затрпавам своје срце речима.
Грубо узимам свој бол, страхујући да би ти то могла учинити.

Чезнем да те оставим заувек; али се не усуђујем,
страхујући да би могла открити мој кукавичлук.
Зато поносито дижем главу и долазим весео у твоје друштво.
Непрекидне стреле из твојих очију чине да је бол вечито свеж.

Да ли и ви пуштате своје папирне бродове?
Говорим метафорично.

Папирни бродови

Из дана у дан пуштам низ зелену реку понеки мали папирнати брод.Сваки сам од њих украсио крупинм, црним словима мог имена и села у ком жавим.Можда ће неко преко седам мора наићи на мој брод и дознати како се зовем и где се налазим. Цветом из очевог врта закитио сам све бродове моје: надам се да ћe ово цвеће - убрано јутрос - приспети до мрака некоме у руке! Поринуо сам мој папирнати бродић а када сам погледао у небо, спазио сам читаву флоту облачића где журно дижу своја бела једра.Који их то незнани друг у игри пушта уз реку, да се целим путем утркују с мојим папирнатим бродом? Кад падне нoћ, закрилим руком лице и сневам како сви бродови плове некуда пут поносних звезда...

Добро запамтите ко има право да буде строг!

Ајнштајн и Тагоре

__________________________________________________________________________

Ово нема везе са Тагором, али ако већ говоримо
о односу између различитих генерација...

А шта је са оним да ивер не пада далеко од кладе?

______________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________________

Године 1914. и 1918. Нобелова награда за књижевност није додељена.

_______________________________________________________________________________________________________________

6. Вилијам Батлер Јејтс Нобелову награду за књижевност добио је 1923. године

Јејтс - песник који је био сама Ирска

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:538384-Jejts---pesnik-koji-je-bio-sama-Irska

НЕБЕСКА ТКАНИНА

Да имам небеске тканине везене,
Златним и сребрним светлом исплетене,
Тканине плаве и загасите и тамне
Од ноћи и светла и полутаме,
Ја бих их раширио пред твоја стопала:
Али сиромашан сам, имам тек снове;
Раширио сам снове пред твоја стопала;
Ходај нежно јер ходаш по мојим сновима.

В. Б. Јејтс

________________________________________________________________________________________________________________

Да ли сте ви довољно снажни?

Тренирајте сваког дана!

____________________________________________________________________________________________________________

7. Само две године касније (1925.) Нобелова награда за књижевност поново одлази у Ирску. Овога пута лауреат је Џорџ Бернард Шо.

Лауреат је израз којим се означава добитник неке престижне награде из области науке или уметности. На латинском laureatus значи "овенчан ловором".

Вратимо се нашем Нобеловцу...

Живот је бајка – Џорџ Бернард Шо

Џорџ Бернард Шо рођен је у Даблину 26. јула 1856. године, као треће, најмлађе дете Џорџа и Лусинде, шеснаест година млађе од супруга. Породица Шо припадала је нижем ирском протестантском племству. Џорџ старији био је неуспешан трговац и тежак алкохоличар, па је породица живела у такозваном отменом сиромаштву (кованица којом се жели рећи да су живели тешко, с мало средстава, али не баш у беди). Управо због очеве склоности ка алкохолу, Шо млађи одлучио је да живот проведе као трезвењак. Са званичним образовањем, Бернард је завршио у шеснаестој години. Потом се окушао као агент у агенцији за продају земљишта али, иако је савесно обављао свој посао, никада га није волео и убрзо га је напустио.

Његов први роман ниједан издавач није желео да објави, а иста судбина задесиће и наредне.

1881. година

Фјодор Достојевски, велики руски писац, умро је 1881. године, у Берлину су у саобраћај пустили први електрични трамвај, а Бернард Шо откривао је и проучавао дела Карла Маркса. Након што је присуствовао једном од предавања Х. Ф. Лестера, одлучио је да постане вегетаријанац, изјављујући:
Човек моје духовне снаге не једе лешеве. Животиње су ми пријатељи... а ја не једем своје пријатеље.

Шо је учествовао у основању Друштва фабијанаца, британске социјалистичке образовне организације, које је заговарало је постепене друштвене промене, а не револуцију и касније је имало важну улогу у оснивању Лабуристичке странке. Шо се залагао за укидање приватног власништва, за промене изборног система, водио је кампању за поједностављење правописа и реформу енглеског алфабета (код нас је чувена његова изјава да је српска ћирилица најсавршеније писмо на свету). Био је уредник једног од класика британског социјализма, насловљеног „Фабијански есеј о социјализму” (1889).

Данас је чувена анегдота по којој је Шо позивнице за своју нову представу послао Винстону Черчилу (с којим је био у политичком непријатељству) с текстом:
„Поштовани господине! Шаљем вам две улазнице. Једну за вас, а другу за било ког вашег пријатеља – ако га имате!”
Черчил му је одговорио:
„Поштовани господине! Враћам вам улазнице и срдачно захваљујем. Нажалост, на премијеру не могу доћи, али доћи ћу на репризу – ако је буде!”

Винстон Черчил

Шо у својим делима непрестано исмева лицемерје, малограђанску површност, тупу послушност масе, а све то на духовит начин, излажући подсмеху генерале, богате индустријалце, банкаре, лекаре, покондирене жене из виших класа и уопште доколичарско друштво окренуто једино стицању иметка и моћи.

1885. година

У Њујорк стиже Кип слободе, поклон француских слободних зидара, а Бернарду Шоу умире отац.

1898. година

Енглески писац и математичар Луис Керол умро је 1898. године, а Бернард Шо се оженио Шарлотом Пејн-Тауншенд, ирском наследницом

   Иако је овај брак у јавности доживљаван као срећан, Шо је често повезиван с другим женама. Једна малада и лепа глумица написала му је писмо у коме изражава жељу да с њим има дете које ће бити лепо као она и паметно као он, одговорио јој је:

  „А шта као буде глупо као ви, а лепо као ја?”

1905. година

У Паризу је 1901. године отворена прва изложба деветнаестогодишњег шпанског сликара Пабла Пикаса, а у Лондону на сцену постављена драма Бернарда Шоа „Цезар и Клеопатра”, прво његово велико дело.

По избијању Првог светског рата пише памфлет „Здрав разум о рату” у коме не прави разлику између Велике Британије и њених савезника и Немаца, називајући их све злочинцима. Тражи договор и склапање мира. Његови антиратни говори постали су озлоглашени а он мета многобројних критика, доживљавајући исту судбину као његов колега, писац Херман Хесе који је покушао да на супротној страни буде глас здравог разума.

1923. година

Шо 1923. године пише драму „Света Јованка”.
Успех ове драме донео му је Нобелову награду за књижевност 1925. године (коју је намеравао да одбије, али је на наговор супруге ипак прихватио, јер га је убедила да награда није само његов лични успех, већ допринос целокупној ирској књижевности; ипак, на крају, прихвативши награду, није прихватио и новчани износ, већ га је преусмерио за преводе шведске књижевности на енглески језик).

Одломци из текста: "Живот је бајка"
Аутор: Драган Матић

Цитати:

Бог је створио жену и мушкарца, али је заборавио да свој изум патентира, па према томе, то исто може да направи свака будала.

Демократија је облик друштвеног уређења који гарантује да се са нама неће управљати боље него што заслужујемо.

И спавање је један вид критике, нарочито у позоришту.

Побрините се да у животу добијете оно што волите, јер ће вас иначе присилити да волите оно што добијете.

______________________________________________________________________________

Некад је мудрост и знати да има мудријих.

_____________________________________________________________________________

8. Иако је у основној школи понављао ДВА разреда, Томас Ман, један од највећих немачких писаца свих времена, 1929. године добио је Нобелову награду.

Не поседујем никакве натприродне моћи, али могу да вам читам мисли у овом тренутку. Не, не треба да понављате разред да бисте добили Нобелову награду. Довољно је САМО да много читате и пишете. Мало талента, такође, неће одмоћи.
И, као и увек, много упорности!

Дела:

Томас Ман је једно време подржавао немачки национализам, али 1933. г. напушта Немачку заувек, предосетивши страхоте нацизма.

Ман и Ајнштајн

Буденброкови

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8

___________________________________________________________________________________________

Без књига, и ми смо као ова полица... Празни!

Је ли ово суза?

_________________________________________________________________________________

Године 1935. Нобелова награда за књижевност није додељена.

9. Прва Американка која је добила Нобелову награду за књижевност била је Перл Бак. Она је награђена 1938. године.

Ко у љубави очекује само срећу - тај нема појма о љубави.
Перл Бак

https://sr.wikipedia.org/wiki/Perl_Bak

Младост треба да иде сопственим путем, али неколико путоказа не може да јој нашкоди.
Перл Бак

________________________________________________________________________________________

Традиционалне или електронске књиге?
Још нисте одлучили?

_____________________________________________________________________________________

Првих година пете деценије прошлог века (од 1940. до 1943.г.) Нобелова награда за књижевност није додељивана.
_____________________________________________________________________________

10. Године 1946. Нобела добија немачки писац Херман Хесе.
Хесе је готово свим правим читаоцима у младости омиљена лектира.

Сви живимо у сновима, али ретки живе у својим властитим.

Кад је Хесе умро, чинило се да његова дела сасвим падају у заборав. Критичари су их оценили као кич. Праву популарност његовим делима донео је хипи покрет.

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A5%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%BD_%D0%A5%D0%B5%D1%81%D0%B5

http://www.dw.de/ko-je-bio-herman-hese/a-16152995-1

Живот сваког човека је пут ка самоме себи.

Мора увек да се пита, мора увек да се сумња.

Дела:

Не постоји друга стварност сем оне коју ми сами створимо.

Током рата пружио је у свом дому у Швајцарској уточиште Томасу Ману и Бертолду Брехту.

Хесе и Ман

Што се довољно јако хтело, то се и успевало.
Херман Хесе

_____________________________________________________________________________

Водимо рачуна!

___________________________________________________________________________

11. Године 1947. Нобелову награду добио је Андре Жид.

Кад вам филозоф одговори на постављено питање, више и сами не разумете шта сте га питали.

Поседовање се доказује само давањем. Све што нисте спремни да дате поседује вас. Боја истине је сива.

Човек не може да открије нове океане ако нема храбрости да обалу изгуби из вида.

Сва велика уметничка дела доста су тешко приступачна. Ако их неки читалац сматра лаким, значи да није умео проникнути у срце дела.

Прав пут не води нигде осим до циља.

Андре Жид

______________________________________________________________________________________

Реч РОБОТ постоји у свим већим језицима света, а начињена је према чешком „робота“ (српски „работа“) што значи „рад. У својој драми из 1921. чешки писац Карел Чапек је једног од ликова-вештачког човека, аутомат- назвао роботом. Термин се пренео у информатику, а настала је и реч роботика – наука о роботима. У обичном говору чује се „Он ради као робот“ тј. без размишљања, онако како му је речено, ропски.

________________________________________________________________________________________

12. Следеће, 1948. године Нобелову награду добија један од најчувенијих песника XX века Томас Стернс Елиот.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%81_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D1%81_%D0%95%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82

„У мом почетку је мој крај. У мом крају је мој почетак“.

Време садашње и време прошло

Време садашње и време прошло
Су оба можда присутна у времену будућем,
А време будуће садржано у времену прошлом.
Ако је читаво време вечно присутно
читаво време је неискупиво.
Што је могло да буде јесте апстракција
И остаје стално могућност
Само у свету шпекулације.
Што је могло да буде и што је било
Показује један крај, који је увек присутан.
Кораци одјекују у сећању
Низ ходник који нисмо бирали
Ка вратима која никад не отварасмо
У ружичњак. Моје речи одјекују
Тако, у твојој души.

__________________________________________________________________________________

Нова дефиниција...

_________________________________________________________________________________________

13. Писац, војник, новинар, или политичар?
Године 1953. Нобелову награду за књижевност добио је Винстон Черчил.

Прочитајте све о богатом и узбудљивом животу Винстона Черчила.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%A7%D0%B5%D1%80%D1%87%D0%B8%D0%BB

Стаљин и Черчил

Фанатик је особа која не може променити мишљење, а не жели променити тему разговора.

Песимиста види проблем у свакој прилици, оптимиста види прилику у свакпом проблему.

Историја се понавља, али сваки пут све више кошта.

Тито, Черчил, Идн

Уместо да се унапред бринемо, боље да унапред размишљамо и планирамо.

Ништа у животу не развесељава тако као кад нас гађају, па промаше.

Винстон Черчил

____________________________________________________________________________

Ово само делује претерано...

___________________________________________________________________________

14. Следеће године, 1954. Нобелову награду примио је
Ернест Хемингвеј.

Биографија

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%81%D1%82_%D0%A5%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D0%B2%D0%B5%D1%98

Дела:

Ниједан човек није острво, садржан у себи цео; сваки је човек комадић континента, делић таласа морских; ако ли грумен једну отплави море, Европа је окрњена тад, а тако исто и рт, а тако исто и твојих приијатеља држање, и држање твоје исто тако; свака људска смрт окрњује и делић мене, јер нисам од човечанства изузет: и зато никад немој слати гласника да сазнаш за ким звоно звони; јер оно за тобом звони.

Џон Дон

Из књиге: МОЛИТВЕ У ТЕШКИМ ЧАСОВИМА

Не постоји ништа што се може упоредити са писањем. Све што радиш јесте да сједиш за писаћом машином и крвариш.

Ернест Хемингвеј

_________________________________________________________________________________________

Помозите и ви да одржимо светло...

Наш начин борбе против мрака.
_____________________________________________________________________________________

15. Године 1957. Нобелова награда одлази у руке
Албера Камија.

У својим делима Албер Ками се бави човеком и људском егзистенцијом; трага за смислом човековог трајања и упркос радостима које живот пружа он у њему открива апсурд, много шта што га чини бесмисленим, одакле и човеково трајно незадовољство у овоме свету и стални сукоб појединца и света, и осећај човека да је странац у овоме свету. На тему те филозофије настаће његов роман Странац, који и јесте слика о апсурндности трајања, који ће своје објашњење добити у есеју Мит о Сизифу.

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D0%BB%D0%B1%D0%B5%D1%80_%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%B8

Дела:

"Мит о Сизифу"

Не ходај испред мене, можда те нећу следити.

Не ходај иза мене, можда те нећу водити.

Албер Ками

________________________________________________________________________________________

Временом се све мења, па и сам појам научне фантастике.

Како чудна ствар!

_________________________________________________________________________________________

16. Године 1958. Нобелова награда је додељена Борису Пастернаку, али је он није примио.

У роману „Доктор Живаго“ ослонио се на традиције романа 19. века и изградио дело на фабули о судбини неколико породица, обухватио простор од западних руских граница до Сибира, са Москвом у средишту, описао две руске револуције и завршио епилогом у време Другог светског рата. У Совјетском Савезу је роман назван „антисовјетским“, а на Западу је 1958. Пастернаку додељена Нобелова награда, коју писац није примио.

_____________________________________________________________________________

Остајемо у сфери научне фантастике...

_______________________________________________________________________________________

17. Године 1961. Нобелова награда дошла је у наше крајеве.
Добро, није баш она дошла, него је Иво Андрић
отишао по њу!

О Иви Андрићу мање - више све знамо, али ипак...

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%B2%D0%BE_%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%9B

Живот је несхватљиво чудо, јер се непрестано троши и осипа, а ипак траје и стоји чврсто, као на Дрини ћуприја.
Иво Андрић

Љубав Иве Андрића

Права љубав, вечито питање, дилема, несигурност, вера и невера, потреба за доказом... Наду да оваква љубав постоји улива нам свакако животна прича Иве Андрића, јединог Нобеловца са наших простора, самотњака у свим биографијама, великана каквог скоро нећемо имати, човека који је 30 година волео и чекао једну жену.

Андрић, познат по својој затворености, дуги низ година је био љубоморни чувар своје тајне. Неки су га сматрали самотњаком, не знајући да је био заљубљен у Милицу Бабић-Јовановић (костимографкиња Народног позоришта у Београду), жену свог пријатеља Ненада Јовановића (новинар и преводилац), жену којој се није надао, жену коју нема али која, као плод његове маште, често долази код њега на разним местима, у разним ситуацијама, далека, дивна, недостижна!

Ненад умире 1957. године и тада наступа период неподношљивог љубавног јада заклетог нежење који више не може и неће да живи без ње, позоришне сликарке (како је имао обичај да је зове). Годину и по дана касније (1958) су се венчали. Тек тада је признао да је пишући причу "Јелена, жена које нема" имао на уму своју садашњу супругу. У прилог томе да је његова љубав према њој била права, искрена и снажна, она која расте од јутра према вечери, она које је више данас него јуче а много мање него сутра, говори податак да сада већ ожењен, шездесетогодишњи Андрић наставља са својих путовања да пише љубавна писма у којима се, попут несташног дечака, удвара својој супрузи Милици.

Пословица каже: “Ни једна права срећа не траје дуго, свака је краткотрајна.” Милица је после дуге и тешке болести, преминула 1968. године. Он ју је волео и после њене смрти.
Ево шта је забележио: Сада видим - наша је судбина да сагоримо. Увек сам тако осећао свет и себе у њему, иако нисам увек имао снаге ни могућности да тој истини погледам у очи и да је мирно прихватим. Сад, кад је све добро моје у једном трену изгорело, видим јасно: све што се на земљи рађа и под сунцем живи иде тим путем. И томе не треба тражити разлога, смисла ни објашњења.
Ове речи су му помогле да поднесе огромну празнину која га је раздирала до краја живота (1975).
Велике љубави великих људи

“Знам да се свуда и свагда може јавити Јелена, жена које нема. Само да не престанем да је ишчекујем!”
Јелена, жена које нема

Данас свако цитира Иву Андрића.
Нарочито је популаран на друштвеним мрежама.
Нисмо сигурни ни да су баш све Андрићеве речи!

"У ћутању је сигурност."
"Мост на Жепи"

_______________________________________________________

Ово би нам доста олакшало посао...

___________________________________________________________________________________

18. Жан-Пол Сартр је 1964. одбио да прими Нобелову награду.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%96%D0%B0%D0%BD_%D0%9F%D0%BE%D0%BB_%D0%A1%D0%B0%D1%80%D1%82%D1%80

Велика љубав Сартра била је француска књижевница и филозоф Симон де Бовоар. Они су родоначелници термина "слободна љубав" и "веза без обавеза", који су данас уврежени у савременом свету.

"И кад бих имао сто година, најљепши дан би ми увијек био: сутра."

"Пакао, то су други."

Жан-Пол Сартр

___________________________________________________________________________________

19. Семјуел Бекет, један од представника театра апсурда, добио је Нобелову награду 1969. године

Песници су осећање, а филозофи разум човјечанства.
Семјуел Бекет

Бекет је био пријатељ и лични секретар Џејмса Џојса.

_________________________________________________________________________________________

Сви имамо неку ману...

Епитафи су надгробни натписи.

____________________________________________________________________________

20. Године 1971. Нобелову награду за књижевност добија чилеански песник Пабло Неруда.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE_%D0%9D%D0%B5%D1%80%D1%83%D0%B4%D0%B0

Када је већ букнуо грађански рат у Шпанији, убиство Нерудиног блиског пријатеља Лорке променило је не само његов стил писања већ у неку руку и његов живот.У том периоду настала је његова поема „Шпанија у срцу” (“Еspаñа еn el corazón”), која ће бити део збирке „Трећи боравак“ (“Теrcera residencia”). Овога пута његова поезија јасно се бавила политиком и социјалним питањима.

Лорка је, као једна од првих жртава фашистичког режима, засигурно заузимао веома важно место у животу и мислима Пабла Неруде, а погођен његовом смрћу Неруда је рекао:

„Федерико Гарсија Лорка! Био је омиљен попут гитаре, весео, меланхоличан, префињен и једноставан као дете, као сам народ. Ако бисмо пажљиво, у сваком делићу Шпаније тражили некога ко би се први жртвовао, ко би био симбол те жртве, не бисмо могли наћи никог бољег од Лорке, јер он представља ту душу шпанског народа у својој бистрини и дубини. Они који су хтели да испале метке у срце свог народа, у томе су и успели, оборивши Лорку.“

За Неруду, Лорка је био симбол страдања једног крвававог и мутног времена, симбол реинкарнације револуционарних идеја и борбе за слободу. Нерудини јасни и јавни политички ставови условили су поновну интервенцију Владе у Сантијагу и његов премештај из Шпаније у Париз, а затим у Чиле и Мексико, где је почео да пише своје најважније дело „Свеопшти спев“. Ово дело је Неруда писао готово шест година.

Федерико гарсија Лорка

„Не буди далеко од мене ни један дан,

јер, не знам како бих рекао, дан је дуг

и чекат' ћу те на некој станици

кад негде далеко усну валови.“
Пабло Неруда

Свиђаш ми се кад ћутиш, јер си као одсутна.
Удаљена и болна као да си умрла.
Једна реч тада, осмех, довољан је један.
И весео сам, весео - што то није тачно.
Пабло Неруда

_______________________________________________________________________________________

Ходајућа библиотека?!
Јесмо ли ми говорили о научној фантастици?

Дивни модни додаци...

_______________________________________________________________________________________

Путујућа библиотека...

____________________________________________________________________________________________

Библиотеке на отвореном...

__________________________________________________________________________________________

Не знате шта ћете са старим фрижидером?

___________________________________________________________________________________________