Вања:
Драги граматичари,
На овој страници наћи ћете граматику и правопис српског језика у малом. Граматика је део лингвистике, науке о језицима, који проучава правила о употреби говорног језика. Сваки књижевни језик је нормиран.Те норме су стандарди који се морају поштовати, а одређивањем тих стандарда бави се граматика.
Правопис је скуп правила о томе како треба писати. Уколико пишемо не поштујући та правила, правимо правописну грешку, а то може имати много страшније последице него што нам се на први поглед чини. Моји ученици углавном знају за пример човека који је осуђен на смртну казну и чека помиловање. На његову молбу стиже одговор: "УБИТИ, НЕ ПУСТИТИ!" Али шта ако је судија хтео да напише: "УБИТИ НЕ, ПУСТИТИ!" Да ли је нечији живот зависио од једне запете? Има ли право судија да не познаје правописне норме?
Због свега овога немојте се питати шта вам ово треба, већ учите граматику и правопис српског језика.
Драги граматичари,
На овој страници наћи ћете граматику и правопис српског језика у малом. Граматика је део лингвистике, науке о језицима, који проучава правила о употреби говорног језика. Сваки књижевни језик је нормиран.Те норме су стандарди који се морају поштовати, а одређивањем тих стандарда бави се граматика.
Правопис је скуп правила о томе како треба писати. Уколико пишемо не поштујући та правила, правимо правописну грешку, а то може имати много страшније последице него што нам се на први поглед чини. Моји ученици углавном знају за пример човека који је осуђен на смртну казну и чека помиловање. На његову молбу стиже одговор: "УБИТИ, НЕ ПУСТИТИ!" Али шта ако је судија хтео да напише: "УБИТИ НЕ, ПУСТИТИ!" Да ли је нечији живот зависио од једне запете? Има ли право судија да не познаје правописне норме?
Због свега овога немојте се питати шта вам ово треба, већ учите граматику и правопис српског језика.
Садржај:
1. Фонетика и морфофонологија (гласови и гласовне промене)
2. Историја језика (развој српског језика и писма)
3. Акценти
4. Морфологија (врсте и облици речи - падежи, глаголски облици)
5. Грађење речи
6. Синтакса (реченица)
7. Правопис
8. Од свега по мало
________________________________________________________________________
Aх, тај говор Свакодневно слушам неисправне речи, неписменост, децо, мора да се спречи. Кажи одељење, а не оделење, и разочарање, не разочарење. Идем код лекара, не каже се тако, већ идем лекару, запамтиће свако. |
Упоредимо сад тачно и нетачно и истина права да се зна коначно. Не у вези тога, већ у вези са тим, када се извиним, осећам се срећним. Нит' сво, нити цело, каже се све време, требало би да ти то знаш без дилеме. Љиљана Андрић |
___________________________________________________________________________
1.ФОНЕТИКА И МОРФОФОНОЛОГИЈА
Ако не научите шта је фонема, добићу СЛОН ЖИВАЦА!
Глас је најмања језичка јединица која нема самостално значење, изузев у предлозима и везницима.
Глас може да мења значење речи. Такав глас се назива фонема.
У речима СЛОМ и СЛОН фонеме су Н и М.
Глас може да мења значење речи. Такав глас се назива фонема.
У речима СЛОМ и СЛОН фонеме су Н и М.
ФОНЕТИКА.docx | |
File Size: | 30 kb |
File Type: | docx |
|
|
____________________________________________________________________________________
1. Палатализација
|
К > Ч Г > Ж Х > Ш |
Миличин Милицин
Маричин Марицин
Зоричин Зорицин
Анкичин Анкицин
Перичин Перицин
Кустуричин Кустурицин
учитељичин учитељицин
пријатељичин пријатељицин
певачицин певачичин
девојчицин девојчичин
Маричин Марицин
Зоричин Зорицин
Анкичин Анкицин
Перичин Перицин
Кустуричин Кустурицин
учитељичин учитељицин
пријатељичин пријатељицин
певачицин певачичин
девојчицин девојчичин
__________________________________________________________________________________
2. С и б и л а р и з а ц и ј а
|
К > Ц
Г > З Х > С |
Аљасци Аљаски
Атињанки Атињанци
баки баци
секи сеци
Босанки Босанци
бројци бројки
варци варки
владици владики
шипци шипки
шминки шминци
журки журци
Атињанки Атињанци
баки баци
секи сеци
Босанки Босанци
бројци бројки
варци варки
владици владики
шипци шипки
шминки шминци
журки журци
бици битки
приповеци приповетки
снаси снахи
кћерци, ћерци кћерки, ћерки
епоcи епохи
загонеци загонетки
Лици Лики
слузи слуги
приповеци приповетки
снаси снахи
кћерци, ћерци кћерки, ћерки
епоcи епохи
загонеци загонетки
Лици Лики
слузи слуги
_____________________________________________________________________________________
3. Једначење сугласника по звучности
|
ЗВУЧНИ:
Б Г Д Ђ Ж З Џ БЕЗВУЧНИ: П К Т Ћ Ш С Ч Ф Х Ц |
претпоставка предпоставка
претходни предходни
потпоручник подпоручник
председник претседник
градски грацки
предшколско претшколско
одштампати отштампати
одшетати отшетати
предтакмичење преттакмичење
подтекст поттекст
драгстор дракстор
претходни предходни
потпоручник подпоручник
председник претседник
градски грацки
предшколско претшколско
одштампати отштампати
одшетати отшетати
предтакмичење преттакмичење
подтекст поттекст
драгстор дракстор
Бојан Јокановић
Бојан Јокановић
Бојан Јокановић
Лектура и коректура
_______________________________________________________________________________________
4. Једначење сугласника по месту творбе
С > Ш
З > Ж
Н > М
З > Ж
Н > М
једанпут једампут
странпутица стрампутица
ванбрачни вамбрачни
црвенперка црвемперка
рашчланити расчланити
ишчашен исчашен
рашчерупати расчерупати
стамбени станбени
зелембаћ зеленбаћ
бомбона бонбона
странпутица стрампутица
ванбрачни вамбрачни
црвенперка црвемперка
рашчланити расчланити
ишчашен исчашен
рашчерупати расчерупати
стамбени станбени
зелембаћ зеленбаћ
бомбона бонбона
____________________________________________________________________________________
5. Г у б љ е њ е с у г л а с н и к а
|
РУС + СКИ = РУСКИ БОЛЕСТ + НА = БОЛЕСНА ПОЧЕТ + ЋУ = ПОЧЕЋУ ПРИПОВЕТ + ЦИ = ПРИПОВЕЦИ |
најјачи најачи, нај јачи
најједноставнији наједноставнији
најјасније најасније
ваннаставни ванаставни
преддржавни предржавни
транссибирски трансибирски
отцепити оцепити
отчепити очепити
азбестни азбесни
задаци задатци
почеци почетци
напици напитци
подаци податци
спортски спорцки
челисткиња челискиња
финалисткиња финалискиња
протестни протесни
Лектура и коректура
_______________________________________________________________________________________
6. Асимилација и сажимање самогласника
|
АСИМИЛАЦИЈА САЖИМАЊЕ
МОЈЕГА, МОЕГА МООГА, МОГА ТВОЈЕГА, ТВОЕГА ТВООГА, ТВОГА СВОЈЕГА, СВОЕГА СВООГА, СВОГА |
плавоока
поочим
самоодбарана
зоологија
поодмаћи
вакуум
координација
кооперативан
поодмаћи
антиисторијски
неефикасан
______________________________________________________________________________
7. Јотовање
|
з + ј > ж
с + ј > ш д + ј > ђ т + ј > ћ н + ј > њ л + ј > љ к + ј > ч г + ј > ж х + ј > ш |
виши вишљи, височији
строжи строжији
бешњи беснији
тешњи теснији
гушћи густији
одељење оделење
запаљење запалење
оболевати обољевати
обољење оболење
пресељење преселење
строжи строжији
бешњи беснији
тешњи теснији
гушћи густији
одељење оделење
запаљење запалење
оболевати обољевати
обољење оболење
пресељење преселење
Инјекција
На латинском injectio значи убризгавање неке течности у тело.
Нема јотовања на граници речи.
На латинском injectio значи убризгавање неке течности у тело.
Нема јотовања на граници речи.
Лектура и коректура
________________________________________________________________________________________
8. Прелазак Л у О
|
Л > О |
Прелаз Л у О
Нико се живи не сјећа тога
јер давно било је то:
на крају речи и на крају слога
прешло је Л у О
Тада је човјек орал
а летио је орао
онда је био морал...
а сада је то морао
Некад је човјек радил
а сада свира радио
Мој друг се звао Фадил
а звали смо га Џо
Тако је то кад пређе Л у О!
Душко Трифуновић
гледалац гледаоц
читалац читаоц
мислилац мислиоц
обожавалац обожаваоц
тужилац тужиоц
бранилац браниоц
вршилац вршиоц
посетилац посетиоц
слушалац слушаоц
именилац имениоц
читалац читаоц
мислилац мислиоц
обожавалац обожаваоц
тужилац тужиоц
бранилац браниоц
вршилац вршиоц
посетилац посетиоц
слушалац слушаоц
именилац имениоц
_____________________________________________________________________________________
9. Непостојано А
|
Загонетка: Погоди ко сам: ЧАС МЕ ИМА, ЧАС МЕ НЕМА! Одгонетка: непостојано А |
номинатив / једнине генитив / множине
воћка воћака
буква букава
гусле гусала
весло весала
смоква смокава
црква цркава
даска дасака
жртва жртава
бачва бачава (бачви)
друштво друштава
Једна мачка из породице мачАка...
А где мачкa дрема, ту...
________________________________________________________________________________________
|
|
___________________________________________________________________________________
2. ИСТОРИЈА ЈЕЗИКА
|
|
Your browser does not support viewing this document. Click here to download the document.
|
Ћирило и Методије - ,,словенски апостоли
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%8B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%B8_%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5 |
|
Македонски певачи, међу којима је вама најпознатији Тоше Проески, певају песму о Ћирилу и Методију. "Две божји крила, апостола, Два ангела, две сонце на небо. Слава Боже за милоста, за азбуката ни словенска. Две солзи, два сокола, чиста вода, божји крила. Благодет од Христа дарена, за писменоста ни словенска. Кирилу, Методију, за азбуката ни словенска." |
Your browser does not support viewing this document. Click here to download the document.
|
Био је то моменат неоцењиве важности у књижевној историји словенских народа кад су пре више од хиљаду године, боље рећи пре близу једанаест векова, два брата, оба у зрелим и мужанским годинама, засели једно вече у свом стану у Цариграду, и при слабој светлости земљаног жишка у којем је уље сагоревало, написали лабудовим или тршчаним пером на једном пергаментном листу прве речи словенског превода свештених књига. То је моменат кад се словенска књижевност рађала. Павле Поповић Мирослављево јеванђеље - највреднија српска књига http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%BE_%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D1%99%D0%B5 |
Мирослављево јеванђеље - ,,авантуре" једне књиге
Мирослављево јеванђеље је највероватније доспело на Свету гору 1198. г. у време оснивања манастира Хиландара. Око 1845.г. један руски архимандрит исекао је лист из ове књиге и однео га у Петроград. Године 1896. Хиландарци су Мирослављево јеванђеље поклонили Александру Обреновићу. После његове смрти, књига је нестала. Током повлачења српске војске 1915.г. књига је нађена у једном сандуку краља Петра. Тако је Мирослављево јеванђеље, заједно са српском војском, ,,преживело" Албанску голготу. После убиства краља Александра Карађорђевића, Мирослављево јеванђеље поклоњено је Музеју кнеза Павла. Године 1940. књига се тајно преноси из Београда у Ужице. Након неколико година, поново се тајно преноси у сеф Народне банке. Тако је књига успела да избегне бројне немачке потраге. После Другог светског рата Мирослављево јеванђеље предато је на чување Народном музеју у Београду. Ту се и данас налази. Али, његове муке овим се не завршавају. Напротив, тек почињу... Погедајте... |
|
_______________________________________________________________________________________________
Сава Мркаљ је имао ту несрећу да је остварио оно што је започео. Прочитајте зашто... http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%9C%D1%80%D0%BA%D0%B0%D1%99 |
Дебело ЈЕР је назив за слово које није имало гласовну вредност, а исписивало се насумице, из поједине сугласнике у средини, или на крају речи. То га је чинило непотребним и сувишним, па су га Мркаљеви једномишљеници називали ,,петим точком на колима". |
Мркаљева и Вукова реформа ћирилице
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Mrkaljeva-i-Vukova-reforma-cirilice.sr.html
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Mrkaljeva-i-Vukova-reforma-cirilice.sr.html
|
|
Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо га, умножавамо и украшавамо, дотле живи и народ: може се међу собом разумијевати и умно саједињавати; не прелива се у други, не пропада. Вук Стефановић Караџић |
|
_____________________________________________________________________________________
3. АКЦЕНТИ
|
|
|
|
|
|
|
|
_____________________________________________________________________________________
4. МОРФОЛОГИЈА
1. Врсте речи
____________________________________________________________________________________________________
1. Именице
Kако да знамо да су леђа и врата именице средњег рода у множини, а деца – по облику именица женског рода у једнини, а по значењу збирна именица (као дечурлија, балавурдија)?
Род именице се одређује на основу атрибута (придева или заменице) који уз њу стоји. Ако је он у облику мушког рода и именица је мушког рода: овај владика, мој тата, храбри војвода (као и: „леп цуретак”, „несташни девојчурак” и сл.). Да је именица девојче средњег рода видимо из примера типа „добро (лепо/ово) девојче”. Именице пијандура, пијаница, пропалица, изјелица и мушког су и женског рода; кажемо: „Он је велики изјелица (пропалица, пијаница)” и „Он је велика изјелица (пропалица, пијаница)”.
Понекад није довољан номинатив да се одреди ког је рода именица: „ова леђа” и „ова деца” су као „ова жена”, зато се може десити да их прогласимо именицама женског рода у једнини. У овим случајевима помаже нам акузатив. Пример: „Зови ону децу” (као „ону жену”) указује на женски род једнине, док примери: „Савиj та леђа” или „Затвори она врата” (као „та/она села”) указује на средњи род множине.
За одређивање броја именице добар показатељ може да буде датив: ако се у дативу јавља наставак -има или -ама, сигурно је множина: врата–вратима; даире–даирама, а ако се не јавља, у питању је једнина: деца–деци, браћа–браћи.
пише: проф. др Рада Стијовић (Институт за српски језик САНУ)
Род именице се одређује на основу атрибута (придева или заменице) који уз њу стоји. Ако је он у облику мушког рода и именица је мушког рода: овај владика, мој тата, храбри војвода (као и: „леп цуретак”, „несташни девојчурак” и сл.). Да је именица девојче средњег рода видимо из примера типа „добро (лепо/ово) девојче”. Именице пијандура, пијаница, пропалица, изјелица и мушког су и женског рода; кажемо: „Он је велики изјелица (пропалица, пијаница)” и „Он је велика изјелица (пропалица, пијаница)”.
Понекад није довољан номинатив да се одреди ког је рода именица: „ова леђа” и „ова деца” су као „ова жена”, зато се може десити да их прогласимо именицама женског рода у једнини. У овим случајевима помаже нам акузатив. Пример: „Зови ону децу” (као „ону жену”) указује на женски род једнине, док примери: „Савиj та леђа” или „Затвори она врата” (као „та/она села”) указује на средњи род множине.
За одређивање броја именице добар показатељ може да буде датив: ако се у дативу јавља наставак -има или -ама, сигурно је множина: врата–вратима; даире–даирама, а ако се не јавља, у питању је једнина: деца–деци, браћа–браћи.
пише: проф. др Рада Стијовић (Институт за српски језик САНУ)
ВЛАСТИТЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ЗБИРНЕ ГРАДИВНЕ АПСТРАКТНЕ
Србија књига лишће песак љубав
Београд мачка пилад камен правда
Новак Ђоковић девојчица деца вода слобода
___________________________________________________________________________________________________
2. Придеви
Придеви су несамосталне речи. Род, број и падеж добијају од именице уз коју стоје.
Врсте придева по значењу:
описни присвојни градивни временски месни
млади Анин пластична данашње горњи
лепa шумадијски памучнa зимски лева
Лектура и коректура
Некада смо ово сматрали за грешку, а данас...
Понекад је тако тешко држати их спојено. Али само тако је правилно!
Бојан Јокановић - Цртежи и карикатуре
Обратите пажњу, наставник је строжи, а не строжији!
Бојан Јокановић
Придевски вид
Одређени и неодређени вид придева је категорија коју има већина описних придева.
Одређени вид придева, који се исказује облицима адјективне промене, значи да је оно на шта се односи именица уз коју тај придев стоји нешто одређено или већ поменуто, нпр. Стари морнар им добаци уже.
Овакво значење нема неодређени придевски вид, што се изражава облицима мешовите промене, било атрибутски, нпр. Стар човек се брзо умори, било именски део предиката, нпр. Тај човек је стар.
Иако постоје посебни падежни наставци за ова два придевска вида, у данашњем српском језику разлика међу њима сачувала се практично само у номинативу једнине мушког рода (стар, стари).
Одређени придевски вид користи се обавезно:
– у синтагми са показним заменицама, нпр. овај нови капут (а не овај нов капут);
– у саставу двочланог или вишечланог имена или назива, нпр. Свети Сименон Мироточиви, Нови Сад, Мали Мокри Луг и сл.;
– у саставу двочланих или вишечланих израза са описним придевом који представљају устаљени назив или званичну титулу, нпр. редовни професор, бели слез, одређени вид и сл.
Неки придеви увек имају облик одређеног вида:
– они придеви који се завршавају на –ски, –чки, –шки, –ји, –њи, –шњи и –ћи, нпр. градски, словачки, биолошки, вучји, крајњи, данашњи, горући (горући и горећи);
– сви компаративи и суперлативи придева, нпр. лепши, најбољи;
– придеви мали и немали с тенденцијом да им се прикључе велики и невелики.
Не препоручује се употреба придева на –ћи у облику неодређеног вида, нпр. Ефекат је застрашујућ, Уследио је изненађујућ пораст температуре, Тон његовог гласа је био узнемирујућ. У таквим случајевима треба употребити облик одређеног вида: Ефекат је застрашујући, Уследио је изненађујући пораст температуре, Тон његовог гласа је био узнемирујући.
Неодређени придевски вид користи се обавезно:
– у именском делу предиката с помоћним глаголом, нпр. Снег је бео, Задатак је лак, Јован је јак;
– у именском делу предиката с неким полупомоћним глаголом (постајати, изгледати, правити се и сл.) нпр. Он постаје досадан, Он изгледа уморан, Он се прави храбар;
– у предикативном атрибуту, нпр. Дунав тече мутан;
– у апозитиву, нпр. Душан је, упоран и вредан, све то издржао.
Разлика у падежним наставцима
Облици промене неодређеног вида, каква се може наћи у текстовима старијих писаца или у ијекавским говорима, разликују се од промене одређеног вида, пре свега, у генитиву, дативу и локативу једнине мушког и средњег рода. Генитив има наставак –а, а датив и локатив –у, као и именице истог рода (добри човек, доброг човека, добром човеку; добар човек, добра човека, добру човеку).
У осталим падежима разлика постоји у дужини самогласника у наставку (у одређеној промени сви наставци имају дуг самогласник у наставку, у неодређеној промени само неки), а донекле и у акценту основе.
преузето са
https://www.pismenica.rs/gramatika/odredjeni-i-neodredjeni-vid-prideva/
______________________________________________________________________________________________________
3. Заменице
Преузето са www.shtreber.com/zamenice.
Бојан Јокановић
ни за шта за ништа
ни за кога за никога
ни по коме по никоме
ни по чему по ничему
ни у чијој у ничијој
ни о коме о никоме
ни о чему о ничему
ни са ким са никим
ни у чему у ничему
ни пред каквим пред никаквим
ни за кога за никога
ни по коме по никоме
ни по чему по ничему
ни у чијој у ничијој
ни о коме о никоме
ни о чему о ничему
ни са ким са никим
ни у чему у ничему
ни пред каквим пред никаквим
Лектура и коректура
___________________________________________________________________________________________________________
4. Бројеви
четири четри, четир
четиристо четристо, четирсто
шездесет шесдесет
шестсто шесто
деветсто девесто
једанаест једанест
дванаест дванест, дванајест, дванајст
двадесет један
двадесет и један двадесетједан
двеста двадесет два
двеста двадесет и два двестадвадесетдва
четиристо четристо, четирсто
шездесет шесдесет
шестсто шесто
деветсто девесто
једанаест једанест
дванаест дванест, дванајест, дванајст
двадесет један
двадесет и један двадесетједан
двеста двадесет два
двеста двадесет и два двестадвадесетдва
Бојан Јокановић
Лектура и коректура
Лектура и коректура
___________________________________________________________________________________________________________
5. Глаголи
Врсте речи (тест) | |
File Size: | 72 kb |
File Type: |
У српском језику има три помоћна глагола:
ЈЕСАМ
ЈЕСАМ
БИТИ
Бојан Јокановић
Не знамо да ли има стила, али заиста је незналица!
У првом лицу једнине је БИХ!
У првом лицу једнине је БИХ!
ХТЕТИ
Бојан Јокановић
____________________________________________________________________________________________________
6. Прилози
Прилози за место: овде, онде, лево, десно, напред, назад, близу, далеко, овамо, онамо...
Прилози за време: одмах, данас, јуче, сутра, некада, никада, летос, зимус, ујутру, већ...
Прилози за начин: споро, лако, брзо, лепо, овако, онако, тако...
Прилози за количину: мало, доста, пуно, још, онолико...
Прилози за узрок: зато, стога
Прилози за време: одмах, данас, јуче, сутра, некада, никада, летос, зимус, ујутру, већ...
Прилози за начин: споро, лако, брзо, лепо, овако, онако, тако...
Прилози за количину: мало, доста, пуно, још, онолико...
Прилози за узрок: зато, стога
_______________________________________________________________________________________________________________
7. Предлози
Предлози уз падеже
Генитив: из, са, од, код, поред, крај, близу, испред, испод, изнад, иза, пре, после, уочи, због, ради, упркос, уместо, осим
Датив: к (ка), према, упркос, насупрот
Акузатив: на, у, о, по, кроз, низ, међу, за, над, пред, под, уз
Инструментал: с, са, над, под, пред, међу, за
Локатив: на, у, по, о , при, према
Генитив: из, са, од, код, поред, крај, близу, испред, испод, изнад, иза, пре, после, уочи, због, ради, упркос, уместо, осим
Датив: к (ка), према, упркос, насупрот
Акузатив: на, у, о, по, кроз, низ, међу, за, над, пред, под, уз
Инструментал: с, са, над, под, пред, међу, за
Локатив: на, у, по, о , при, према
Лектура и коректура
_____________________________________________________________________________________________________________
8. Везници
Напоредни везници
Саставни: и,па, те, ни, нити
Раставни: или
Супротни: а, али, него, но, већ
Зависни везници
да, мада, иако, чим, уколико, јер, ако
Саставни: и,па, те, ни, нити
Раставни: или
Супротни: а, али, него, но, већ
Зависни везници
да, мада, иако, чим, уколико, јер, ако
_______________________________________________________________________________________________________
9. Узвици
Јој! Ух! Јао! Ај! Ој! Еј! Ах! Трас! Ура! Хеј!
"Туђе нећемо, своје не дамо!"
________________________________________________________________________________________________________________
10. Речце
Речце или партикуле су непроменљиве речи којима се изражава лични став говорног лица према ономе што се износи реченицом.
потврдне и одричне: потврдна речца да и одрична речца не;
упитне: ли, да ли, зар, ;
за изрицање заповести: нека;
узвичне: ала;
закључне: дакле;
искључне: само, једино;
поредбене: као;
показне: ево, ето, ено;
за истицање личног става (модалне речце): сигурно, наравно, зацело, дакако, вероватно, ваљда, можда, нипошто, уистину, заиста, збиља;
за посебно истицање: управо, баш, бар;
за истицање супротности: међутим, пак.
потврдне и одричне: потврдна речца да и одрична речца не;
упитне: ли, да ли, зар, ;
за изрицање заповести: нека;
узвичне: ала;
закључне: дакле;
искључне: само, једино;
поредбене: као;
показне: ево, ето, ено;
за истицање личног става (модалне речце): сигурно, наравно, зацело, дакако, вероватно, ваљда, можда, нипошто, уистину, заиста, збиља;
за посебно истицање: управо, баш, бар;
за истицање супротности: међутим, пак.
__________________________________________________________________________________________________________
2.Падежи
Лектура и коректура
1. Номинатив
(падеж субјекта)
(падеж субјекта)
|
Номинатив увек самосталност броји, КО, ШТА му питања, без предлога стоји. |
- независни падеж
- основни облик именских речи
- без предлога
- у служби субјекта и именског дела предиката
_______________________________________________________________________________________________________
2. Генитив
Генитив нам значи порекло, припадност, КОГА, ЧЕГА, ЧИЈИ, њему особеност. |
|
- зависни падеж
- са и без предлога
значење служба у реченици
- присвојно (посесивно) атрибут
- деоно објекат
- аблативно објекат, прилошка одредба за место
- квалитативно (описно) атрибут
- место прилошка одредба за место
- време прилошка одредба за време
- узрок прилошка одредба за узрок
- циљ прилошка одредба за циљ
- начин прилошка одредба за начин
__________________________________________________________________________________________________________
3. Датив
|
Датив нам говори правац, циљ кретања, КОМЕ или ЧЕМУ, његова питања. |
значења служба у реченици
- зависни падеж
- са и без предлога
- предлози уз датив: ка, према, упркос, насупрот
значења служба у реченици
- намена непарави објекат
- правац кретања прилошка одредба за место
- носилац стања логички субјекат
- циљ прилошка одредба за циљ
- припадност атрибут
- допусно прилошка одредба за допуштање
__________________________________________________________________________________________________________
4. Акузатив
(падеж објекта)
КОГА или ШТА нам акузатив каже, објекат нам радње нуди и не лаже. |
|
значења служба у реченици
- зависни падеж
- са и без предлога
значења служба у реченици
- предмет радње прави и неправи објекат
- место прилошка одредба за место
- намена неправи објекат
- носилац стања логички субјекат
- време прилошка одредба за место
- начин прилошка одредба за начин
_____________________________________________________________________________________________________________
5. Вокатив
|
Да дозиваш неког вокатив ти служи и са запетама он се сложно дружи. |
- служи за дозивање и обраћање
- независни падеж
- без предлога
- у говору се одваја паузама, а у писању запетама
___________________________________________________________________________________________________________
6. Инструментал
Инструментал друштво и средство казује, С КИМЕ или ЧИМЕ то га одликује. |
|
значења служба у реченици
- зависни падеж
- са и без предлога
значења служба у реченици
- средство прилошка одредба средства
- друштво прилошка одредба друштва
- предмет радње неправи објекат
- квалитативно атрибут
- време прилошка одредба за време
- место прилошка одредба за место
- начин прилошка одредба за начин
Инструментал средства употребљава се без предлога СА!
Овако ја идем са аутом!
Бојан Јокановић
_____________________________________________________________________________________________________________
7. Локатив
|
Седми је локатив, показује место, О КОМЕ, О ЧЕМУ питања су често. |
- увек са предлозима
- предлози: на,у, по, о , при, према
значења служба у реченици
1. место прилошка одредба за место
2. време прилошка одредба за време
3. начин прилошка одредба за начин
4. предмет разговора, размишљања неправи објекат
- предлози: на,у, по, о , при, према
значења служба у реченици
1. место прилошка одредба за место
2. време прилошка одредба за време
3. начин прилошка одредба за начин
4. предмет разговора, размишљања неправи објекат
____________________________________________________________________________________________________________
Не дозволи да те
неписменост мучи,
па једном заувек
падеже научи.
Љиљана Андрић
неписменост мучи,
па једном заувек
падеже научи.
Љиљана Андрић
3.Глаголи
Глаголи за избегавање:
1. ТРЕБАТИ
Лектура и коректура
2. ИЗВИНИТИ СЕ
Бојан Јокановић
Лектура и коректура
___________________________________________________________________________________________________
Глаголски вид
Глаголски вид
_______________________________________________________________________________________________________________
Глаголски род
_______________________________________________________________________________________________________________
Нелични глаголски облици
_______________________________________________________________________________________________________________
1. Инфинитив
Лектура и коректура
______________________________________________________________________________________________________________
2. Радни глаголски придев
био бијо
пио пијо
носио носијо
учио учијо
мислио мислијо
направио направијо
пио пијо
носио носијо
учио учијо
мислио мислијо
направио направијо
Бојан Јокановић - ЦРТЕЖИ И КАРИКАТУРЕ
_____________________________________________________________________________________________________________
3. Трпни глаголски придев
довезен довежен
пренесен пренешен
потресен потрешен
унесен унешен
донесен донешен
увезен увежен
загризен загрижен
пренесен пренешен
потресен потрешен
унесен унешен
донесен донешен
увезен увежен
загризен загрижен
Трпни придев од глагола спасти је СПАСЕН.
Трпни придев од глагола спасити је СПАШЕН.
Трпни глаголски придев служи за грађење пасива.
АКТИВ ПАСИВ
Мачка чита књигу. Књига је прочитана.
АКТИВ ПАСИВ
Мачка чита књигу. Књига је прочитана.
Граматика мора да прати живот.
И да му се прилагођава.
Не може обрнуто!
И да му се прилагођава.
Не може обрнуто!
Гајова поезија
Бојан Јокановић
Цртежи и карикатуре
Цртежи и карикатуре
Лектура и коректура
______________________________________________________________________________________________________________
4. Глаголски прилог садашњи
пишући писајући
плачући плакајући
познајући познавајући
дашћући дахтајући
машући махајући
скачући скакајући
плачући плакајући
познајући познавајући
дашћући дахтајући
машући махајући
скачући скакајући
Лектура и коректура
____________________________________________________________________________________________________________
5. Глаголски прилог прошли
____________________________________________________________________________________________________________
Лични глаголски облици
ВРЕМЕНА
1. Плусквамперфекат
_______________________________________________________________________________________________________________
2. Имперфекат
_________________________________________________________________________________________________________________
3. Перфекат
___________________________________________________________________________________________________________
4. Аорист
___________________________________________________________________________________________________________
5. Презент
Својој жени Вери Павладољској Матија Бећковић посветио је своје најлепше љубавне песме.
Њена смрт дубоко је потресла песника.
Као што видите, Матија зна све о презенту.
А ми нисмо изненађени.
А ми нисмо изненађени.
___________________________________________________________________________________________________________
5. Футур II
____________________________________________________________________________________________________
7. Футур I
Лектура и коректура
Бојан Јокановић
_____________________________________________________________________________________________________
НАЧИНИ
_________________________________________________________________________________________________________
1. Императив
Читање је императив у животу!
навиј нави
залиј зали
напиј напи
савиј сави
завиј зави
сакриј сакри
залиј зали
напиј напи
савиј сави
завиј зави
сакриј сакри
Полуимператив?! Е, па, ово је превише!
_________________________________________________________________________________________________________
2. Потенцијал
______________________________________________________________________________________
5. ГРАЂЕЊЕ РЕЧИ
_______________________________________________________________________________________
6. СИНТАКСА
1. Главни и зависни чланови реченице
Српски језик - занимљивости
Главни чланови реченице су субјекат и предикат.
Предикат је централни део реченице и када анализираш реченицу, најпре пронађи предикат. То је правило које ученици често заборављају, па мисле да је најбоље почети од субјекта. Субјекат може, али и не мора бити исказан. На пример ПИШЕМ. Иако нисмо исказали субјекат, ми знамо ко врши радњу.
Предикат може бити ГЛАГОЛСКИ и ИМЕНСКИ.
Глаголски предикат састоји се од глагола у личном глаголском облику.
Именски предикат има два дела: глагоски део именског предиката (копула) и именски део предиката (предикатив). У служби именског дела предиката могу бити именске речи ( именице, заменице, придеви и бројеви).
_________________________________________________________________________________________________________________
1. Предикат
Ако шаљемо новогодишње честитке, урадимо то на прави начин. Шта је пуризам? Врсте предиката Зашто ништа није бамбадава, или барем бадава? Ко је бели орао, а ко ожмикура? |
|
______________________________________________________________________________________________________
2. Субјекат
_______________________________________________________________________________________________________
3. Објекат
|
Еуро или евро? Већини је свеједно, само да га има. Прави и неправи објекат Зашто се каже носити главу у торби, а не, на пример, у писмо ташни! |
|
Ако је правилно ЕВРО, да ли је онда и ...?
______________________________________________________________________________________________________
4. Прилошке одредбе
_____________________________________________________________________________________________________
5. Атрибут
|
|
___________________________________________________________________________________________________________
6. Апозиција
________________________________________________________________________________________
Синтагме
________________________________________________________________________________________
Конгруенција
(слагање реченичних чланова)
(слагање реченичних чланова)
Лектура и коректура
________________________________________________________________________________________
Реченице
1. Предикатска реченица
___________________________________________________________________________________________________________________
2. Независне и зависне реченице
_______________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
7. ПРАВОПИС
https://drive.google.com/file/d/0BwtglljDs5k3TGRmbTNWdlUxbzQ/edit
У српском језику у равноправној су употреби оба писма...
Па, добро, Шумадија се мало опире!
1. Употреба великог слова
Великим почетним словима се пишу властита имена, и то:
а) лична имена и презимена: Милорад, Здравко, Ана, Јована, Петровић, Сувајџић, Јовановић;
б) надимци и атрибути ако се сами употребљавају или су срасли с именом и постали његов саставни део: Миша, Гоца, Јован Јовановић Змај, Душан Силни, Ричард Лављег Срца, Петар Велики;
в) имена божанстава: Јупитер, Афродита, Зевс, Аполон;
г) имена животиња и грађевина: Шарац, Јаблан, Вучко, Сава центар, Криви торањ у Пизи;
д) имена припадника народа: Србин, Црногорац, Мађар, Грк;
ђ) имена становника градова, крајева, земаља, држава, континената: Новосађанин, Пироћанац, Нишлија, Бачванин, Југословен, Европљанин, Аустралијанац;
е) имена небеских тела: Сунце, Земља, Месец, Кумова слама, Марс, Венера;
ж) имена континената, држава, насељених крајева и места (све речи у њима осим везника и прилога): Европа, Србија, Црна Гора, Хорвешка, Мачва, Далмација, Лика, Београд, Тршић, Нови Сад, Босна и Херцеговина, Брод на Купи, Јужна Америка, Двор на Уни;
з) имена мора, река, језера, планина и друга географска имена: Дунав, Палић, Копаоник, Морава, Јадранско море, Фрушка гора, Плитвичка језера, Балканско полуострво; ако се састоје из више речи, пишу се великим почетним словом само прве речи, а друге само ако су властите именице:Јужна Морава, Бели Дрим.
и) имена улица и тргова: Железничка улица, Београдска улица; ако се састоје из више речи само се прва реч пише великим словом а остале малим словом изузев властитих имена: Булевар Николе Тесле, Улица Петра Петровића Његоша;
ј) имена празника: Божић, Ускрс, Бајрам, Ђурђевдан, Нова година, Први мај;
к) називи установа, предузећа, друштава: Матица српска, Основна школа "Младост", Војвођанска банка, Београдско драмско позориште, Српско певачко друштво, Спортско друштво "Партизан", Медицински факултет у Београду, Организација уједињених нација;
л) називи књига, часописа, новина, књижевних дела: Општа енциклопедија, Наш језик, Борба, На Дрини ћуприја, Свет компјутера;
љ) присвојни придеви изведени од властитих именица суфиксима -ов, -ев, -ин: Марков, Милошев, Марин, Босанчева, Београђанкина, Југословенов.
Великим почетним словом се пише:
а) прва реч у реченици:
Спушта се ноћ. Ледена киша добује у прозоре. Где су људи? Нема живе душе! Улице су пусте.;
б) прва реч после две тачке када је управни говор међу наводницима:
Ал' говори Муса Арбанаса:
"Приђи, Марко, не замећи кавге,
ил' одјаши да пијемо вино...";
в) наставак писма иза наслова ако се писмо наставља у новом реду, и то без обзира да ли се иза наслова ставља зарез или узвичник:
Драга мама,
Твоје писмо сам примила тек јуче иако...
или
Драга Љиљо!
Молим те, немој се љутити што се ретко јављам...
Великим почетним словом пишу се заменице Ви и Ваш из поштовања према особи којој се пише:
Драги наставниче, Јављамо Вам се одмах по доласку у летовалиште. На путу смо се држали Ваших препорука...
Малим словом се пише:
а) наставак управног говора ако је био прекинут уметнутом реченицом ради неког објашњења; на пример:
"Хоће ли сви", питао је директор на збору ученика, "помоћи у уређењу околине школе?";
б) наставак реченице после управног говора, на пример:
"Хоћемо!" - одговорили су сви присутни ученици.
"Кренимо на посао, онда, одмах после састанка" - повикаше неки ученици.;
в) присвојни придеви изведени од властитих именица суфиксима -ски, -шки, -чки, нпр.:новосадски, београдски, европски, чешки, нишки, суботички, амерички, крагујевачки;
г) заменице ви и ваш кад се у писму не обраћа само једној особи већ групи или кад се пише допис некој установи, фирми, друштву; нпр.:
Основној школи "Ј.Ј. Змај",
Обавештавамо вас да је...
Your browser does not support viewing this document. Click here to download the document.
|
Лектура и коректура
ПРАВОПИСНА ПОЛИТИКА или ПОЛИТИЧКИ ПРАВО.
__________________________________________________________________________________________________
2. Знаци интерпункције
У писању се ради јаснијег приказивања онога што хоће да се каже, употребљавају поједини знаци који се заједно називају интерпункција или реченични знаци.
Знаци интерпункције су: тачка, зарез, тачка и зарез, две тачке, наводници, упитник, узвичник,заграде и црта.
Тачка се ставља на крају обавештајне - потврдне и одричне реченице, на пример: Сваки дан учим за испит. За испит не учим редовно.
Зарез се као знак интерпункције употребљава често и у различитим реченичним ситуацијама. Пошто је једно од основних начела српског правописа слободна (логична) интерпункција, за употребу зареза је најважније правило да се оно што је у мислима тесно повезано, што представља једну целину, не одваја зарезом, а делови који чине целину за себе, одвајају се зарезом од осталих делова реченице.
Зарезом се одвајају:
а) речи и скупови речи (истоврсни делови реченице) у набрајању: Миша, Дренко, Ненад и Срђан су отишли на излет. Понели су и добре хране, и безалкохолних пића, и друштвених игара.;
б) независне реченице кад нису повезане везницима: Дошао је, поздравио се, добро вечерао и нестао.;
в) паралелни делови реченице кад су у супротности: Задатак је тежак, али занимљив. Поклонићу теби а не Игору. Нисмо летовали на мору, већ у планини.
г) реченице које су у супротности: Касније смо кренули, али смо стигли на време. Ви сте пошли раније а ипак сте закаснили.;
д) реченице у инверзији (кад се зависна реченица налази испред главне), на пример: Кад се спремим, позваћу те телефоном. Ако можеш, помози ми. Иако сам знала, нисам одговорила на сва питања.;
ђ) реч или скуп речи који су накнадно додати или уметнути у реченицу: То је, дакле, твој воћњак. Све ћу ти, наравно, испричати. Ти си у праву, неоспорно.;
е) вокатив и апозиција су, такође, накнадно додати у реченицу, па се одвајају зарезом, на пример:Ви ћете, децо, добити слаткиша. Теби ћемо, бако, донети воћа. Дела Иве Андрића, јединог југословенског Нобеловца, преведена су на многе језике.;
ж) узвици исто нису саставни делови реченице, па се одвајају зарезом: Ух, што је хладно! Ох, што ме боли зуб! О, стигла си?!;
з) уметнуте реченице на пример: У мом селу, које је једно од најуспешнијих у воћарсту, готово сви гаје малине.;
и) између места и датума, на пример: Сомбор, 15. август 1991. У Новом Саду, 2. априла 1957.
Тачка и зарез се употребљавају:
а) између реченица које су у сложеној реченици мање повезане са другим реченицама, на пример:Кад смо се срели, поздравили смо се, разговарали о школи; нисмо помињали недавну свађу.;
б) између група речи које се разликују по сродности, на пример: На пут ћу понети: одећу, обућу, кишобран, хигијенски прибор; књиге, свеске, прибор за писање; друштвене игре, фудбал и рекет за стони тенис.
Две тачке се се стављају:
а) иза речи којима се најављује набрајање, а испред онога што се набраја, на пример: На пијаци купи: сира, јаја, кајмака, меса, салате и лука.;
б) испред навођења туђих речи (управног говора); нпр. Рекао нам је дословно: "Новац за екскурзију је обезбеђен".
Наводницима се обележавају:
а) туђе речи кад се дословно наводе. На пример: Улазећи сви заграјаше "Срећан ти рођендан!";
б) речи које се употребљавају с иронијом и којима нечему не жели да се да супротно значење.Знам, ти си "вредница". Донео је твој "велики пројатељ".
На крају упитних реченица ставља се упитник, а иза узвичних реченица, као и иза мањих говорних јединица које се изговарају у узбуђењу, повишеним гласом, ставља се узвичник, на пример: Како си? Шта радиш? Ух, што сам гладна! Не вичи! Пожар! Када се питање изговара повишеним гласом иза њега се стављају и упитник и узвичник; нпр. Он положио?! Не даш?!
Заградом се у реченици одваја оно што се додаје ради објашњења претходне речи или дела реченице, на пример: Интерпункција (реченични знаци) доприноси јаснијем изражавању. Именске речи (именице, придеви, заменице и бројеви) мењају се по падежима. За време Првог светског рата (1914 - 1918) владале су несташице хране, одеће и лекова.
Црта се пише:
а) Уместо првог дела наводника у дијалогу и то у штамшаним текстовима, а други део се изоставља; и на крају управног говора се пише црта ако се реченица наставља и објашњава нешто о управном говору; на пример:
- Ко је то био? - Упита мајка.
- Мој друг.
- Зашто га ниси позвао унутра?
- Журио је - промрмља Милош.;
б) кад се жели нешто истаћи, или нагласити супротност, неочекиваност; на пример: Пођем ја, кад - нигде никог. Све сам научила, све знам - не вреди, збунила сам се.
У писању се ради јаснијег приказивања онога што хоће да се каже, употребљавају поједини знаци који се заједно називају интерпункција или реченични знаци.
Знаци интерпункције су: тачка, зарез, тачка и зарез, две тачке, наводници, упитник, узвичник,заграде и црта.
Тачка се ставља на крају обавештајне - потврдне и одричне реченице, на пример: Сваки дан учим за испит. За испит не учим редовно.
Зарез се као знак интерпункције употребљава често и у различитим реченичним ситуацијама. Пошто је једно од основних начела српског правописа слободна (логична) интерпункција, за употребу зареза је најважније правило да се оно што је у мислима тесно повезано, што представља једну целину, не одваја зарезом, а делови који чине целину за себе, одвајају се зарезом од осталих делова реченице.
Зарезом се одвајају:
а) речи и скупови речи (истоврсни делови реченице) у набрајању: Миша, Дренко, Ненад и Срђан су отишли на излет. Понели су и добре хране, и безалкохолних пића, и друштвених игара.;
б) независне реченице кад нису повезане везницима: Дошао је, поздравио се, добро вечерао и нестао.;
в) паралелни делови реченице кад су у супротности: Задатак је тежак, али занимљив. Поклонићу теби а не Игору. Нисмо летовали на мору, већ у планини.
г) реченице које су у супротности: Касније смо кренули, али смо стигли на време. Ви сте пошли раније а ипак сте закаснили.;
д) реченице у инверзији (кад се зависна реченица налази испред главне), на пример: Кад се спремим, позваћу те телефоном. Ако можеш, помози ми. Иако сам знала, нисам одговорила на сва питања.;
ђ) реч или скуп речи који су накнадно додати или уметнути у реченицу: То је, дакле, твој воћњак. Све ћу ти, наравно, испричати. Ти си у праву, неоспорно.;
е) вокатив и апозиција су, такође, накнадно додати у реченицу, па се одвајају зарезом, на пример:Ви ћете, децо, добити слаткиша. Теби ћемо, бако, донети воћа. Дела Иве Андрића, јединог југословенског Нобеловца, преведена су на многе језике.;
ж) узвици исто нису саставни делови реченице, па се одвајају зарезом: Ух, што је хладно! Ох, што ме боли зуб! О, стигла си?!;
з) уметнуте реченице на пример: У мом селу, које је једно од најуспешнијих у воћарсту, готово сви гаје малине.;
и) између места и датума, на пример: Сомбор, 15. август 1991. У Новом Саду, 2. априла 1957.
Тачка и зарез се употребљавају:
а) између реченица које су у сложеној реченици мање повезане са другим реченицама, на пример:Кад смо се срели, поздравили смо се, разговарали о школи; нисмо помињали недавну свађу.;
б) између група речи које се разликују по сродности, на пример: На пут ћу понети: одећу, обућу, кишобран, хигијенски прибор; књиге, свеске, прибор за писање; друштвене игре, фудбал и рекет за стони тенис.
Две тачке се се стављају:
а) иза речи којима се најављује набрајање, а испред онога што се набраја, на пример: На пијаци купи: сира, јаја, кајмака, меса, салате и лука.;
б) испред навођења туђих речи (управног говора); нпр. Рекао нам је дословно: "Новац за екскурзију је обезбеђен".
Наводницима се обележавају:
а) туђе речи кад се дословно наводе. На пример: Улазећи сви заграјаше "Срећан ти рођендан!";
б) речи које се употребљавају с иронијом и којима нечему не жели да се да супротно значење.Знам, ти си "вредница". Донео је твој "велики пројатељ".
На крају упитних реченица ставља се упитник, а иза узвичних реченица, као и иза мањих говорних јединица које се изговарају у узбуђењу, повишеним гласом, ставља се узвичник, на пример: Како си? Шта радиш? Ух, што сам гладна! Не вичи! Пожар! Када се питање изговара повишеним гласом иза њега се стављају и упитник и узвичник; нпр. Он положио?! Не даш?!
Заградом се у реченици одваја оно што се додаје ради објашњења претходне речи или дела реченице, на пример: Интерпункција (реченични знаци) доприноси јаснијем изражавању. Именске речи (именице, придеви, заменице и бројеви) мењају се по падежима. За време Првог светског рата (1914 - 1918) владале су несташице хране, одеће и лекова.
Црта се пише:
а) Уместо првог дела наводника у дијалогу и то у штамшаним текстовима, а други део се изоставља; и на крају управног говора се пише црта ако се реченица наставља и објашњава нешто о управном говору; на пример:
- Ко је то био? - Упита мајка.
- Мој друг.
- Зашто га ниси позвао унутра?
- Журио је - промрмља Милош.;
б) кад се жели нешто истаћи, или нагласити супротност, неочекиваност; на пример: Пођем ја, кад - нигде никог. Све сам научила, све знам - не вреди, збунила сам се.
_____________________________________________________________________________________
Иако делује да се никако не слажу, некад иду заједно!
Ипак се воле!
______________________________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________________________
3. Правописни знаци
Правописни знаци се употребљавају уз поједине речи за разлику од интерпункције која се употребљава у реченици.
У правописне знаке се убрајају: тачка, две тачке, неколико тачака, црта, цртица, заграда,апостроф, знак једнакости, знаци порекла, акцентски знаци и генитивни знак.
а) Тачка се као правописни знак употребљава:
- иза скраћеница: нпр., итд., сл., тј.;
- иза редних бројева када се пишу арапским бројкама: 15. март 1991. године.
Тачка се не пише иза редних бројева написаних арапским бројкама када се иза њих нађе други правописни знак (зарез, заграда, црта или који други); нпр.:
О томе ћете наћи информације на 119, 120, 121 и 122. страни.
На неким спратовима (2, 4. и 5) су покварене електричне инсталације.
На 10-15. километру ћеш угледати планинарски знак.
б) Две тачке се као правописни знак пишу:
- између бројева или слова којима се исказује неки однос и читају се "према". На пример:
Резултат утакмице је 2:1 у корист "Црвене Звезде".
Коренски самогласник се смењује о:и:а у речима пловити - пливати - поплавити.
в) неколико тачака (најчешће три) стављају се:
- уместо изостављеног текста и у испрекиданом тексту; на пример:
Предлози су: код, поред, у, са...
Кад се воз зауставио, он се појави... и рече: "Дивно је вратити се кући".
г) црта се као правописни знак употребљава:
- између бројева уместо предлога до, нпр.:
Купи 10 - 15 килограма кромпира.
Иво Андрић (1892 - 1975) је добио Нобелову награду за књижевност.
Ако се испред првог броја налази предлог од, црту не треба писати већ исписати и предлог до; на пример: Први светски рат је трајао од 1914. до 1918. године.
- између назива градова и других места да би се означио правац кретања, на пример:
Пут Београд - Ниш има велики привредни значај.
- између два или више имена којима се означавају тако тесно везани појмови да они чине један појам.: Утакмица "Црвена Звезда" - "Партизан" је увек најзначајнија утакмица која се игра.
д) цртица се као правописни знак пише:
- између делова полусложеница: радио-апарат, ауто-механичар, фото-апарат, аеро-митинг;
- при растављању речи на слогове на крају ретка;
- у сложеним или изведеним речима у којима се први део пише бројем а други део словима:
150-годишњица, 40-тих година прошлога века, 15-годишњак;
- између скраћеница и наставка за облик, на пример:
Према Танјуг-овој вести, до рата међу сукобљеним странама неће доћи. Културна сарадња са УНИЦЕФ-ом је добра.
ђ) заграда као правописни знак:
- служи да означи оба облика речи о којима се говори, нпр.:
Предлог с(а) ус инструментал средства се не употребљава.
- ставља се иза редног броја или слова којима се означава нови одељак: 1), 2), 3) итд. - а), б), в)итд.
е) апостроф се ставља уместо изостављеног слова: Је л' то тачно?
ж) знак једнакости се употребљава између речи да би се означила њихова једнака вредност, а чита се: једнако, равно, исто што, јесте. На пример:
химба = сумња, тата = субјекат (у реченици)
з) знаци порекла су > и <. Употребљавају се у стручним текстовима.
- знак > се чита "дало је" или "развило се у", нпр.:
твојега > твоега > твоога > твога;
- знак < се чита "постало је од", нпр.:
црњи < црн -ји; јуначе - јунак -е
и) акцентски знаци се бележе у стручној литератури (обично из граматике) и у обичним текстовима кад је потребно да се означи реч која се од исте речи у суседству разликује само акцентом; нпр.:
Сâм сам то увидео.
Дошао је да дâ оглас.
ј) генитивни знак се ставља на крајњи вокал генитива множине кад је потребно означити разлику овога облика од других облика, најчешће генитива једнине исте заменице. На пример: Из примерã можете закључити о тој појави. Значи, генитивним знаком је назначено да је то генитив множине, односно да се из више примера може закључити, а не само из једног.
___________________________________________________________________________________________________
4. Састављено и растављено писање речи
Састављено се пишу:
а) сложенице које имају само један акценат и у којима се први део не мења, на пример: Београд (Београда, Београду), голорук, пароброд, писмоноша, бездушан, југозападни, преполовити, извући;
б) називи становника насеља иако се имена тих насеља састоје од две акцентоване речи и пишу се одвојено; на пример: Новосађанин (према Нови Сад), Белоцркванка (према Бела Црква), Бјелопољац (према Бјело Поље);
в) присвојни продеви изведени од назива места ако се састоје од две акцентоване речи, нпр.горњомилановачки (према Горњи Милановац), јужноамерички (према Јужна Америка), кривопаланачки (према Крива Паланка);
г) речца не уз именице и придеве с којима сраста у сложенице, на пример:
- незнање, нечовек, незахвалност, незналица, небрига, непријатељ;
- непознат, неприродан, незрео, неписмен, невелик, невидљив;
д) именице преподне и поподне кад означавају у целини време дана пре 12 сати или после 12 сати, на пример: Цело поподне/преподне смо те чекали. Али, кад се овим изразом означава неки тренутак пре или после 12 часова, пише се растављено, нпр.: Доћи ћу сутра пре подне, одмах после доручка.;
ђ) сложени прилози као: малопре, покадшто, гдекад, гдегде, наједном, напамет, отприлике, снеруке и предлози: поврх, наместо, украј, уочи, подно;
е) речца нај- у суперлативу описних придева, на пример: најлепши, најлакши, најбољи, најјачи, најједноставнији.
С цртицом између првог и другог дела пишу се полусложенице, ако сваки од саставних делова чува свој акценат и ако се први део не мења по падежима. Тако се пишу:
а) вишечлани називи места, на пример: Херцег-Нови (из Херцег-Новог, у Херцег-Новом), Иванић-Град;
б) две именице од којих једна одређује другу, а заједно означавају један појам, на пример: баш-чаршија, радио-аматер, рак-рана, ауто-пут, генерал-мајор, генерал-потпуковник;
Растављено се пишу:
а) речца не у одричним облицима глагола, на пример: не знам, не верују, не долазимо, не питај, не може; изузетак су одрични глаголи нећу, немам, немој, нисам;
б) одричне заменице нико, ништа, никоји, ничији, никакав кад се употребљавају с предлогом, на пример: ни за кога, ни са ким, ни у чијем, ни пред каквим, ни за којим;
в) речца ли уз глаголе у упитним реченицама, нпр. Хоћеш ли доћи? Верујеш ли ми? Знаш ли то?и у упитним реченицама са да, на пример: Да ли би ми помогла? Да ли имаш новца?
Исто то, само мало другачије...
Изгледа да је важно, зато ево још једном!
Дакле, да утврдимо...
Бојан Јокановић - ЦРТЕЖИ И КАРИКАТУРЕ
ПИСАЊЕ ОДРИЧНЕ РЕЧЦЕ НЕ
ОДРИЧНЕ РЕЧЦЕ НЕ РЕЧЦА НЕ СЕ ПИШЕ : -САСТАВЉЕНО са именицама и придевима -ИМЕНИЦЕ: неистина, непријатељ, немаштина, неспоразум... -ПРИДЕВИ: несналажљив, неискрен, немаран, невешт, непријатан... -РАСТАВЉЕНО од глагола ГЛАГОЛИ: не знам, не дам, не могу, не желим... ИЗУЗЕЦИ: нећу, немој, нисам, немам |
|
Као што видите, ни Интернет није непогрешив!
Бојан Јокановић
Цртежи и карикатуре
Цртежи и карикатуре
Бојан Јокановић
Лектура и коректура
__________________________________________________________________________________________________
5. Скраћенице
У српском језику постоје две врсте скраћеница:
I Скраћенице које настају скраћивањем речи у читању се изговарају потпуно, као да нису скраћене. И оне се међусобно разликују, а најчешће се употребљавају следеће:
а) скраћенице код којих се скраћивање означава тачком:
бр. (број)тзв. (тако звани)ж.р. (женски род)уч. (ученик)и сл. (и слично)в.д. (вршилац дужности)стр. (страна)тј. (то јест)о.г. (ове године)
б) скраћенице за мере, величине, новчане јединице које се пишу без тачке:
m (метар)g (грам)USD (амерички долар)cm (центиметар)t (тона)EUR (евро)km (километар)l (литар)JPY (јапански јен)kg (килограм)dcl (децилитар)GBP (британска фунта)mg (милиграм)hl (хектолитар)SIT (словеначки толар)Пошто су то међународне скраћенице пишу се латиницом.
в) Без тачке се пишу и следече скраћенице: др (доктор), гђа (госпођа), гђица (госпођица).
II Скраћенице које су настале од првог слова или слога сваке речи у вишесложним изразима (сложене скраћенице) читају се различито:
а) неке се читају потпуно као да су сви деливи речи написани, а пишу се без тачке, нпр.:
ВПШ - Виша пословна школа
УН - Уједињене нације
ПТТ - Пошта, телефон, телеграф
б) неке постају речи па се читају као скраћенице и мењају по падежима, нпр.:
Била сам у САД-у. Из САД-а сам донела компакт дискове са оперском музиком.
в) скраћенице преузете из страних језика пишу се како се изговарају и мењају се по падежима, нпр.:
Унескова помоћ земљама у развоју је драгоцена.
Помоћ у храни и лековима је стигла од Уницефа.
Доктор и други доктор
Лектура и коректура
Ако баш морамо, од два зла увек можемо изабрати мање...
____________________________________________________________________________________________________
6. Писање туђих речи
У српском језику, као и у другим језицима, има много речи које су преузете из језика других народа и прилагођене нашем језику. Такве речи данас и не осећамо као позајмљенице, на пример: пушка, чарапа, кошуља, сат, сапун, краљ и др.
У другу врсту позајмљеница или туђица спадају речи које осећамо као речи страног порекла. Такве речи треба употребљавати с мером: кад за њих нема замене, у научним текстовима, у областима технике и сл.
За писање позајмљеница постоје утврђена правила:
I Речи из класичних језика (грчког и латинског) су се одомаћиле у нашем језику и у научној терминологији и прилагодиле духу нашег језика, па се пишу онако како се изговарају:астрономија, инструмент, субјекат, хемија, гимназија, хирургија; Цицерон, Олимп, Хомер, Аристотел, Вавилон, Цезар итд.
II У писању речи из живих језика има мало разлика.
а) Заједничке именице и придеви пишу се онако како се изговарају у језику из којег су преузете, али прилагођено нашем писму и гласовном систему. На пример: спикер и твист се у нашем језику не могу изговорити као у енглеском. У овакве позајмљенице спадају речи: гулаш, амбалажа, интервју, корнер, офсајд, дует, бас, бифе, шофер, компјутер и многе друге.
б) Туђа властита имена пишу се различито:
- изворно, онако како се пишу у језику из којег потичу, ако се на српском пишу латиницом, на пример: Ernest Hemingway (Ернест Хемингвеј), Boccaccio (Бокачо), Shakespeare (Шекспир), Chicago (Чикаго), New York (Њујорк), München (Минхен), Zürich (Цирих); у том случају се у загради пише како се име изговара, и то само кад се помиње први пут;
- онако како се изговарају (фонетски) кад се на српском пишу ћирилицом; у том случају се, кад се први пут помене име, у загради пише изворно;
- фонетски, без обзира на наше писмо, кад су речи из словенских језика који се служе ћирилицом (руског, бугарског, македонског итд.); на пример: Јесењин, Николај Гогољ, Лав Толстој, Јаневски, Глигоров итд.
в) Имена многих страних градовa, земаља и друга географска имена пишу се фонетски и ћирилицом и латиницом ако су већ дуго прилагођена духу нашег језика, на пример: Њујорк, Беч, Венеција, Мађарска, Рим, Солун итд.
_____________________________________________________________________________________
8. ОД СВЕГА ПО МАЛО
бацил бакцил
воки - токи токи - воки
извинио сам се извинуо сам се
људски љуцки
скалпел скалпер
с обзиром на обзиром
чистији чишћи
орах орас
воки - токи токи - воки
извинио сам се извинуо сам се
људски љуцки
скалпел скалпер
с обзиром на обзиром
чистији чишћи
орах орас
Бојан Јокановић - Цртежи и карикатуре
____________________________________________________________________________________
|
Погледајте како је певачица Викторија показала да не зна граматику, сазнајте који су најраспрострањенији језици на свету, шта је хиперкорекција, да ли је исправно деликвент, или је, ипак, делиНквент. |
_________________________________________________________________________________________
бисмо би смо
у вези са тим у вези тога
мајица мајца
користим се приликом користим прилику
још увек трају преговори још трају преговори
хвала у име колектива хвала испред колектива
упола мање дупло мање
реч је о предлогу ради се о предлогу
отпочела рад (да ради) отпочела са радом
инфаркт инфракт
Бојан Јокановић
________________________________________________________________________________________________________
Подсети се правила о писању одричне речце НЕ, граматичког и логичког субјекта, сазнај какав је езоповски језик и зашто се каже новинарска патка. |
|
__________________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
|
Да ли смо се пре неколико година "тровали" без неопходног предзнања? |
____________________________________________________________________________________
Исто то...
Дневна доза просечне ученице Филолошке гимназије
јер – узрочни везник који значи – зато, зато што;
је л’ – 3. лице једнине презента помоћног глагола јесам и скраћени облик речце ли;
јел – замена за упитну конструкцију да ли у разговорном језику.
је л’ – 3. лице једнине презента помоћног глагола јесам и скраћени облик речце ли;
јел – замена за упитну конструкцију да ли у разговорном језику.
______________________________________________________________________________________
Да ли бисте волели да летите у хелихоптеру који слеће на хелиодром? Ја бих више волела да хелиКоптер слети на хелидром! Погледајте зашто и шта означава ХЕЛИО... |
|
_______________________________________________________________________________________
Стварно су ШАБАНИ!
_______________________________________________________________________________________
|
Да ли сте читали "Црњанскова" дела? Да ли болујемо од инфлуенце или инфлуенције? Најједноставније нам је да кажемо грип! Ми се можемо шалити са суфиксима -енца и -енција, али са лекарима, ипак, нема "зафрканце"! |
________________________________________________________________________________________
Од овог глагола само главобоље!
Када не стоји уз глагол, глагол требати је у личном облику (мења се по лицима):
* ТРЕБА ми оловка. / ТРЕБАЈУ ми оловке. / ТРЕБАЛА ми ЈЕ оловка. / ТРЕБАЛЕ СУ ми оловке.
* ТРЕБАШ ми / ТРЕБАЛИ СМО му, није му било лако самом и сл.
Безличан ће бити:
* у безличној конструкцији: ТРЕБА ми оловака / ТРЕБАЛО ми ЈЕ оловака (допуна је у генитиву).
* у споју са другим глаголом: ТРЕБА да ПИШЕМ оловком / //ТРЕБАЛО ЈЕ да ПИШЕМ оловком (сложени предикат);
Ипак, кад се субјекат налази ИСПРЕД глагола требати, онда свакако долази лични облик, чак и ако следи глагол:
* Оловке које СУ ТРЕБАЛЕ да ПИШУ плаво.
* Ја САМ ТРЕБАО да ПИШЕМ том оловком, а не ти.
* Овде би се очекивало да глагол стоји у безличном облику, али реченична конструкција (односна реченица, информативна актуелизација) намеће обавезно слагање предиката са субјектом (оловке, ја).
Примери попут:
* ТРЕБАМ оловку, ТРЕБАЋЕМО вас, ТРЕБАО САМ новаца
* (где немамо конструкцију с логичким субјектом, као у Треба ми оловка, већ просту конструкцију субјекта и предиката) јесу необични у српском стандарду, али нису неправилни.
прузето са http://www.srpskijezickiatelje.com
* ТРЕБА ми оловка. / ТРЕБАЈУ ми оловке. / ТРЕБАЛА ми ЈЕ оловка. / ТРЕБАЛЕ СУ ми оловке.
* ТРЕБАШ ми / ТРЕБАЛИ СМО му, није му било лако самом и сл.
Безличан ће бити:
* у безличној конструкцији: ТРЕБА ми оловака / ТРЕБАЛО ми ЈЕ оловака (допуна је у генитиву).
* у споју са другим глаголом: ТРЕБА да ПИШЕМ оловком / //ТРЕБАЛО ЈЕ да ПИШЕМ оловком (сложени предикат);
Ипак, кад се субјекат налази ИСПРЕД глагола требати, онда свакако долази лични облик, чак и ако следи глагол:
* Оловке које СУ ТРЕБАЛЕ да ПИШУ плаво.
* Ја САМ ТРЕБАО да ПИШЕМ том оловком, а не ти.
* Овде би се очекивало да глагол стоји у безличном облику, али реченична конструкција (односна реченица, информативна актуелизација) намеће обавезно слагање предиката са субјектом (оловке, ја).
Примери попут:
* ТРЕБАМ оловку, ТРЕБАЋЕМО вас, ТРЕБАО САМ новаца
* (где немамо конструкцију с логичким субјектом, као у Треба ми оловка, већ просту конструкцију субјекта и предиката) јесу необични у српском стандарду, али нису неправилни.
прузето са http://www.srpskijezickiatelje.com
________________________________________________________________________________________
Ко се прави "Француз", а ко "Енглез" у нашем јавном животу? Политичари или новинари? Да ли је боље скупштина или парламент? Да ли сви знамо да је ПРЕМИЈЕР ВЛАДЕ плеоназам? Хоћемо ли упутити демант или деманти? |
|
______________________________________________________________________________
евро еуро
код куће сам кући сам
бицикл бицикло
Ђорђа, Ђорђу Ђорђета, Ђорђету
Павла, Павлу Павлета, Павлету
безбедносни безбедоносни
жлеб жљеб
с Милошем с Милошом
скрипта скрипте
сумња сумља
лаптоп лап топ
код куће сам кући сам
бицикл бицикло
Ђорђа, Ђорђу Ђорђета, Ђорђету
Павла, Павлу Павлета, Павлету
безбедносни безбедоносни
жлеб жљеб
с Милошем с Милошом
скрипта скрипте
сумња сумља
лаптоп лап топ
_________________________________________________________________________________________________
Бојан Јокановић - Цртежи и карикатуре
________________________________________________________________________________
|
Имате ли проблема са словом Ј? Да ли сте се због тога ознојили, озноили, или ознојали? |
_____________________________________________________________________________________
уво ухо
кћерка ћерка
орман ормар
одељенски одељењски
кнежеви кнезови
пијац пијаца
инжењер инжињер
ујутру ујутро
поготову поготово
____________________________________________________________________________________________
Једном ми је једна мудра особа рекла: - Немој користити стране речи! За све можеш наћи АДЕКВАТНУ српску реч! Ја сам, "бај д веј" , тај савет прихватила. |
|
____________________________________________________________________________
Знаш ли ко је твој курајбер? А сајкатава?
Не брините, нису псовке!
Политикин Забавник
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
|
"Шта год да чујете од мене, запишите да не бисте штогод заборавили." |
__________________________________________________________________________________
Бојан Јокановић
____________________________________________________________________________________
Родољубље се показује и тако што водимо рачуна о језику. |
ЗВЕЧАН, Звечани или Звечане Често се у средствима јавног информисања поткраде погрешан назив једне косовске општине, па тако читамо да „су у прекиду телефонске везе између општина Косовска Митровица, Лепосавић, Звечане и Зубин Поток“, или да је „жртва напада у Звечанима царински службеник Аудриус Шенавичиус“. Прецизније, уместо правилног облика мушког рода у једнини (Звечан, Звечана, Звечану, итд.), јављају се неправилни облици у средњем роду једнине (Звечане, Звечана, Звечану, итд.), или мушком у множини, тзв. pluralia tantum (Звечани, Звечана, Звечанима, итд.). Бригу за нашу јужну покрајину можемо водити и тако што чувамо називе места која се налазе на тој територији. Марина Николић |
______________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Свесни смо да ништа у овом животу није бадава, да свако знање и искуство морају дебело да се плате временом, нервима, здрављем, понекад и новцем. Чак и да бисте сазнали шта значи бадава, морате да одвојите мало времена и концентрације. А онда вам се укаже да је у питању прилог турског порекла (тур. bedava) који значи бесплатно или џабе, муфте (мукте), што су такође турцизми.
Осим бесплатно или јефтино, бадава може да означава и нешто узалудно, безразложно, чак и доконо. Бадава се у народним говорима појављује у много облика: бадавадан, бадавад, бадаван, бадавије, бајдале итд., а познат је и његов појачан облик бамбадава настао додавањем прилога bam (у значењу сасвим) на већ познату основу. Дакле, да резимирамо: бадава, бамбадава, џабе, муфте (мукте), бесплатно, гратис – читава бујица речи за појам који је у нашим приликама толико редак да је просто непостојећи. Можда га баш свим тим речима и призивамо. Језикофил |
Ако ништа није бадава, шта ће нам тек БАМБАДАВА! |
______________________________________________________________________________________
Да ли вам наставници понекад кажу:
Шта изводите бесне глисте?!
Ево шта под тим подразумевају...
Шта изводите бесне глисте?!
Ево шта под тим подразумевају...
Следећи пут оставите их код куће.
Немојте их изводити.
Немојте их изводити.
___________________________________________________________________________________
У нашем народу постоји изрека:
"Када ти је све у животу таман, стави каменчић у ципелу да те бар нешто жуља."
У нашем народу постоји изрека:
"Када ти је све у животу таман, стави каменчић у ципелу да те бар нешто жуља."
Бојан Јокановић - ЦРТЕЖИ И КАРИКАТУРЕ
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Нас су другачије учили, али времена се мењају, а са њим и језик...
________________________________________________________________________________________
Није само ПРЕМИЈЕР ВЛАДЕ плеоназам. И ово је...
Бојан Јокановић
________________________________________________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________________
ЗАХВАЉУЈЕМ СЕ или ЗАХВАЉУЈЕМ?!
Не примећујете разлику?
Погледајте мало боље!
Не примећујете разлику?
Погледајте мало боље!
Бојан Јокановић
"Анђео је понекад у правописним грешкама."
Миљенко Јерговић |
_____________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________________________
Гутенберг Гутемберг
зоо-врт ЗОО-врт
Истанбул Истамбул
кнегиња књегиња
комитент коминтент
контингент контигент
контроверзан контраверзан
маршрута маршута
зоо-врт ЗОО-врт
Истанбул Истамбул
кнегиња књегиња
комитент коминтент
контингент контигент
контроверзан контраверзан
маршрута маршута
________________________________________________________________________________________________________