ДРУШТВО ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ СРБИЈЕ
МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
ВУКОВА ЗАДУЖБИНА
Пропозиције такмичења
ТАКМИЧЕЊЕ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ И СРЕДЊИХ ШКОЛА
ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ЈЕЗИЧКЕ КУЛТУРЕ
(Извод из Правилника и Пропозиција такмичења)
Циљ такмичења
Такмичење има за циљ:
– да афирмише најквалитетније резултате у настави српског језика и језичке културе;
– да подстакне ученике на стицање трајнијих лингвистичких знања о матерњем језику, да теоријска знања о језичким појавама и правописној норми успешно примењују;
– да допринесе да ученици боље и потпуније усвоје књижевнојезичку норму, да побољшају своје изражајне способности и да се комплетно служе књижевним језиком;
– стицањем целовите слике о матерњем језику, квалитативно вишим приступом у проучавању језичке организације и законитости језика, такмичење треба код ученика да развије сазнање о значају књижевног језика и језичке културе.
Организација такмичења
Организатори такмичења су: Друштво за српски језик и књижевност Србије, Министарство просвете и науке Републике Србије и Вукова задужбина.
Такмичења се спроводе на следећим нивоима:
– школско;
– општинско;
– окружно (градско);
– Републичко.
Школско такмичење организују и спроводе активи наставника српског језика, према календару такмичења.
Општинска и окружна (градска) такмичења организују и спроводе активи наставника српског језика, односно комисије које формирају одговарајуће подружнице Друштва за српски језик и књижевност Србије.
Републичко такмичење организује у оквиру Ђачког Вуковог сабора Друштво, односно Управа Друштва у сарадњи са Министарством просвете и науке и Вуковом задужбином.
Учесници такмичења
Ученици 5, 6, 7. и 8. разреда основне школе учествују на школском, општинском и окружном такмичењу, а ученици 7. и 8. разреда и на Републичком такмичењу.
Да би ученик учествовао на вишем ступњу такмичења, мора да учествује на претходном ступњу и да покаже одређене резултате.
Ученици који су у прошлогодишњем циклусу такмичења учествовали на окружном такмичењу стичу право директног учешћа на општинском такмичењу, а учесници на Републичком такмичењу директно право учешћа на окружном такмичењу. Ови ученици не улазе у утврђен број ученика за једну школу, односно општину, округ.
Број ученика – учесника
Број ученика – учесника на општинском такмичењу у сваком разреду сразмеран је броју одељења у школама (највише једно одељење – један ученик).
На окружном такмичењу могу да учествују најбољи ученици који су освојили најмање 80% од могућих поена (минимум 16 бодова) на општинском такмичењу.
Коначан списак, искључиво на основу увида у тестове и броја освојених поена, утврђује Републичка комисија и позива ученике на Републичко такмичење.
На Републичком такмичењу учествују ученици основне школе из 7. и 8. разреда који су на окружним такмичењима показали најбољи резултат – освојили најмање 90% од могућих поена (минимум 18 бодова).
Тест за проверу знања
На сваком ступњу такмичења учесници раде тест који садржи 20 питања и вреднује се са 20 поена. Израда теста на свим нивоима такмичења траје 90 минута и ради се под шифром.
Тестове за општинска, окружна и Републичка такмичења утврђује Републичка комисија за израду тестова и благовремено (на 10 дана пред такмичење) доставља их Министарству просвете и науке Србије, које се стара о њиховом умножавању и дистрибуцији.
Вредновање постигнутих резултата
Прво место добија ученик са 20 бодова. Уколико нема ученика који је освојио 20 бодова, прво место припада оном ученику који је освојио 19 бодова. Уколико нико не освоји 20 и 19 бодова, онда прво место носи 18 бодова, друго место 17 и 16, а треће место 15 и 14 бодова на свим нивоима, осим на Републичком.
За најбоље резултате (у рангу) ученици на свим нивоима такмичења освајају I, II и III место и награђују се књигама и дипломом организатора такмичења (према могућностима организатора). Дипломе за добијено прво, друго и треће место на општинском и окружном нивоу досељују школе које су домаћини такмичења, односно органи локалне самоуправе.
На Републичком такмичењу сви наставници чији су учесници освојили I, II и III место награђују се књигама и захвалницом Друштва за српски језик и књижевност Србије.
Приговори и жалбе
На свим нивоима такмичења, чим се такмичење обави и комисије за преглед преузму ученичке радове, организатор је дужан да на јавном месту, доступном ученицима, изложи тестове и решења, како би ученици са својим наставницима били у могућности да провере свој рад.
После саопштења резултата, уколико ученик – учесник такмичења сматра да његов рад, из било којих разлога, заслужује већи број поена, има право на писмени приговор, односно жалбу.Приговор званично прослеђује школа председнику комисије на одговарајућем нивоу (на Републичком такмичењу – председнику централне комисије) у року од 7 дана од саопштења. Председник комисије је дужан да у року од 7 дана по добијеном приговору да писмени одговор са образложењем комисије (на Републичком такмичењу – комисије за приговоре), који се званично прослеђује школи.
Напомена: На такмичењима се користи Правопис српскога језика Матице српске, издање 2010. године, Пешикан, Пижурица, Јерковић, уређивачки одбор: Пешикан, Дешић, Остојић, Станојчић.
МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
ВУКОВА ЗАДУЖБИНА
Пропозиције такмичења
ТАКМИЧЕЊЕ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ И СРЕДЊИХ ШКОЛА
ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ЈЕЗИЧКЕ КУЛТУРЕ
(Извод из Правилника и Пропозиција такмичења)
Циљ такмичења
Такмичење има за циљ:
– да афирмише најквалитетније резултате у настави српског језика и језичке културе;
– да подстакне ученике на стицање трајнијих лингвистичких знања о матерњем језику, да теоријска знања о језичким појавама и правописној норми успешно примењују;
– да допринесе да ученици боље и потпуније усвоје књижевнојезичку норму, да побољшају своје изражајне способности и да се комплетно служе књижевним језиком;
– стицањем целовите слике о матерњем језику, квалитативно вишим приступом у проучавању језичке организације и законитости језика, такмичење треба код ученика да развије сазнање о значају књижевног језика и језичке културе.
Организација такмичења
Организатори такмичења су: Друштво за српски језик и књижевност Србије, Министарство просвете и науке Републике Србије и Вукова задужбина.
Такмичења се спроводе на следећим нивоима:
– школско;
– општинско;
– окружно (градско);
– Републичко.
Школско такмичење организују и спроводе активи наставника српског језика, према календару такмичења.
Општинска и окружна (градска) такмичења организују и спроводе активи наставника српског језика, односно комисије које формирају одговарајуће подружнице Друштва за српски језик и књижевност Србије.
Републичко такмичење организује у оквиру Ђачког Вуковог сабора Друштво, односно Управа Друштва у сарадњи са Министарством просвете и науке и Вуковом задужбином.
Учесници такмичења
Ученици 5, 6, 7. и 8. разреда основне школе учествују на школском, општинском и окружном такмичењу, а ученици 7. и 8. разреда и на Републичком такмичењу.
Да би ученик учествовао на вишем ступњу такмичења, мора да учествује на претходном ступњу и да покаже одређене резултате.
Ученици који су у прошлогодишњем циклусу такмичења учествовали на окружном такмичењу стичу право директног учешћа на општинском такмичењу, а учесници на Републичком такмичењу директно право учешћа на окружном такмичењу. Ови ученици не улазе у утврђен број ученика за једну школу, односно општину, округ.
Број ученика – учесника
Број ученика – учесника на општинском такмичењу у сваком разреду сразмеран је броју одељења у школама (највише једно одељење – један ученик).
На окружном такмичењу могу да учествују најбољи ученици који су освојили најмање 80% од могућих поена (минимум 16 бодова) на општинском такмичењу.
Коначан списак, искључиво на основу увида у тестове и броја освојених поена, утврђује Републичка комисија и позива ученике на Републичко такмичење.
На Републичком такмичењу учествују ученици основне школе из 7. и 8. разреда који су на окружним такмичењима показали најбољи резултат – освојили најмање 90% од могућих поена (минимум 18 бодова).
Тест за проверу знања
На сваком ступњу такмичења учесници раде тест који садржи 20 питања и вреднује се са 20 поена. Израда теста на свим нивоима такмичења траје 90 минута и ради се под шифром.
Тестове за општинска, окружна и Републичка такмичења утврђује Републичка комисија за израду тестова и благовремено (на 10 дана пред такмичење) доставља их Министарству просвете и науке Србије, које се стара о њиховом умножавању и дистрибуцији.
Вредновање постигнутих резултата
Прво место добија ученик са 20 бодова. Уколико нема ученика који је освојио 20 бодова, прво место припада оном ученику који је освојио 19 бодова. Уколико нико не освоји 20 и 19 бодова, онда прво место носи 18 бодова, друго место 17 и 16, а треће место 15 и 14 бодова на свим нивоима, осим на Републичком.
За најбоље резултате (у рангу) ученици на свим нивоима такмичења освајају I, II и III место и награђују се књигама и дипломом организатора такмичења (према могућностима организатора). Дипломе за добијено прво, друго и треће место на општинском и окружном нивоу досељују школе које су домаћини такмичења, односно органи локалне самоуправе.
На Републичком такмичењу сви наставници чији су учесници освојили I, II и III место награђују се књигама и захвалницом Друштва за српски језик и књижевност Србије.
Приговори и жалбе
На свим нивоима такмичења, чим се такмичење обави и комисије за преглед преузму ученичке радове, организатор је дужан да на јавном месту, доступном ученицима, изложи тестове и решења, како би ученици са својим наставницима били у могућности да провере свој рад.
После саопштења резултата, уколико ученик – учесник такмичења сматра да његов рад, из било којих разлога, заслужује већи број поена, има право на писмени приговор, односно жалбу.Приговор званично прослеђује школа председнику комисије на одговарајућем нивоу (на Републичком такмичењу – председнику централне комисије) у року од 7 дана од саопштења. Председник комисије је дужан да у року од 7 дана по добијеном приговору да писмени одговор са образложењем комисије (на Републичком такмичењу – комисије за приговоре), који се званично прослеђује школи.
Напомена: На такмичењима се користи Правопис српскога језика Матице српске, издање 2010. године, Пешикан, Пижурица, Јерковић, уређивачки одбор: Пешикан, Дешић, Остојић, Станојчић.
_______________________________________________________________________________________
Ако си решио да идеш на такмичење из српског језика, требало би да знаш да не очекујем од тебе немогуће.
Погледај слику и све ће ти бити јасно!
Погледај слику и све ће ти бити јасно!
Одговорићу ти и пре него што питаш. КАСНО ЈЕ ДА СЕ ПРЕДОМИСЛИШ!
Програм општинског такмичења
5. разред
Проста реченица. Главни реченични чланови: субјекат – независни члан реченице, предикат – централни члан реченице. Именски предикат. Зависни реченични чланови: прави и неправи објекат – допуне глагола, прилошке одредбе (за место, време, начин, узрок, меру и количину); атрибут и апозиција.
Променљиве и непроменљиве врсте речи. Бројне именице. Промена именица (деклинација); граматичка основа, наставак за облик, појам падежа. Основне функције и значења падежа.
Придеви – значење и врсте придева; слагање придева са именицом у роду, броју и падежу. Грађење, промена: компарација придева; функција придева у реченици, придевски вид.
Правопис: писање присвојних придева са наставцима -ски, -ов, -ев, -ин; писање управног говора; писање вишечланих географских имена; писање основних и редних бројева. Писање придева изведених од именица у чијој се основи налази ј (армијски).
- 6.разред
Реченица (основни појмови): Комуникативна реченица (синтаксичко-комуникативна јединица која представља целовиту поруку) и предикатска реченица (синтаксичка јединица која садржи глагол у личном облику). Независне и зависне предикатске реченице. Вежбе у исказивању реченичних чланова речју, синтагмом и зависном реченицом. Комуникативне реченице које се састоје од једне независне предикатске реченице и од више њих.
Подела речи по настанку: просте, изведене и сложене. Суфикси – разликовање суфикса од граматичких наставака; творбена основа; корен речи. Примери изведених именица, придева и глагола (певач, школски, школовати се). Сложенице, примери сложених речи насталих срастањем двеју или више речи, односно њихових творбених основа; просто срастање и срастање са спојним вокалом (Бео/град, пар/о/брод). Префикси; примери именица, придева и глагола насталих префиксацијом (праунук, превелик, научити).
Атрибутска и предикатска функција именица и придева.
Самогласници и сугласници; слоготворно р. Подела речи на слогове. Подела сугласника по месту изговора и по звучности. Гласовне промене и алтернације – уочавање у грађењу и промени речи: палатализација и сибиларизација; непостојано а; промена л у о; једначење сугласника по звучности (одступања у писаном језику); једначење сугласника по месту изговора; јотовање; асимилација и сажимање самогласника; губљење сугласника.
Правопис: писање речце ли уз глаголе; писање речце и префикса не уз глаголе, именице и придеве; писање нај у суперлативима; употреба великог слова. Писање одричних заменица уз предлоге. Писање заменица у обраћању: Ви, Ваш. Писање имена васионских тела – једночланих и вишечланих.
- 7.разред
Врсте речи: променљиве и непроменљиве (систематизација и проширивање постојећих знања); подврсте речи. Граматичке категорије променљивих речи (код именица: род; број и падеж; код придева: род, број, падеж, вид, степен поређења; код променљивих прилога: степен поређења; код глагола: глаголски вид; глаголски облик,
лице, број, род, стање, потврдност / одричност.
Гласовне промене у промени облика речи (нормативна решења). Појам синтагме. Састав именичке синтагме: главна реч и атрибути. Апозиција. Апозитив.
Врсте глагола: безлични (имперсонални) и лични (персонални); прелазни, непрелазни и повратни. Безличне реченице. Састав реченице у вези са врстама глагола(обнављање и проширивање); ( граматички) субјекат, предикат (глаголски и именски), прави и неправи објекат, логички субјекат. Прилошке одредбе за место, време, начин, узрок, меру и количину. Реченични чланови исказани речју и синтагмом. Напоредни односи међу реченичним члановима – саставни, раставни и супротни. Независне предикатске реченице – појам комуникативне функције; подела на обавештајне, упитне, заповедне, жељне, узвичне.
Навикавање ученика на коришћење правописа (школско издање). Садржаји из правописа савладани у претходним разредима
8. разред
Српски језик међу другим словенским језицима. Дијалекти српског језика (основни подаци). Народни језик (језик као скуп дијалеката) и књижевни језик. Појам нормирања. Развој српског књижевног језика: српскословенски, рускословенски, славеносрпски, Вукова реформа језика, писма и правописа, књижевни језик Срба од Вука до данас (основни подаци). Развој лексике српског језика (основни подаци).
Језици националних мањина (основни подаци). Језик свакодневне комуникације – говорени и писани. Главне особине писаних стилова јавне комуникације – публицистичког, научног, административног.
Синтагме – придевске, прилошке, глаголске.
Основне функције и значења глаголских облика (обнављање и проширивање знање). Употреба глаголских облика у приповедању.
Грађење речи – обнављање; комбиновано грађење, грађење претварањем.
Гласовне промене у вези са грађењем речи (само скретање пажње на нормативна решења).
Систематизовање садржаја из правописа: употреба великог слова, интерпункција, спојено и растављено писање речи; писање скраћеница; растављање речи на крају реда.
_______________________________________________________________________________________
Ако си на овој страници, за тебе дилема више не постоји!
| Тестови и решења са општинског такмичења 2014.г. |
| Тест са окружног такмичења 5.р. 2014.г. |
| Тест са окружног такмичења 6.р. 2013.г. |
| Тест са окружног такмичења 7.р. 2013.г. |
| Тест са окружног такмичења 8.р. 2013.г. |
|
| ||||
|
| ||||
За општинско је доста!
За окружно ћемо додати!
За окружно ћемо додати!
|
| ||||
|
| ||||
| 8.р. 2011/12. |
| 7.р. 2011/12. |
| 6.р. 2011/12. |
| 5.р. 2011/12. |
| 5.р. 2010/11. |
| 6. р. 2010/12. |
| 7.р. 2010/11. |
| 8.р. 2010/11. |
_______________________________________________________________________________________
Да би сазнао где воде ове степенице, мораш...Ма, све ти је већ јасно!
________________________________________________________________________________________
Програм окружног такмичења
1. Градиво из програма редовне наставе у претходним разредима
2. Наставни садржаји предвиђени за претходне ступњеве такмичења и следеће градиво
5. разред
Именичке заменице – личне заменице; промена, наглашени и ненаглашени облици, употреба личне заменице сваког лица себе, се; неличне именичке заменице.
Глаголи – несвршени и свршени; прелазни, непрелазни и повратни глаголи.
Инфинитив и инфинитивна основа; грађење и основна функција глаголских облика: презент, презентска основа, наглашени и ненаглашени облик презента помоћних глагола; радни глаголски придев; перфекат; футур I.
Правопис: писање заменицa Ви и Ваш у обраћању; писање одричне речце не; писање нај у суперлативима. Тачка и запета. Запета уз вокатив и апозицију. Неколико тачака. Цртица.
6. разред
Придевске заменице: разликовање по значењу и функцији – присвојне, показне, односно-упитне, неодређене, опште, одричне; употреба повратне заменице свој.
Грађење и значења глаголских облика: аорист (стилска обележеност), футур II; имперфекат; плусквамперфекат; императив; потенцијал; трпни глаголски придев; глаголски прилози. Прости и сложени глаголски облици. Лични и нелични глаголски облици.
Правопис: писање глаголских облика које ученици често погрешно пишу (радни глаголски придев, аорист, потенцијал, перфекат, футур I). Интерпункција после узвика. Растављање речи на крају реда.
7. разред
Језик Словена у прапостојбини. Сеобе Словена и стварање словенских језика. Стварање старословенског језика: мисија Ћирила и Методија. Примање писмености код Срба. Старословенска писма: глагољица и ћирилица. Старословенски споменици са српског тла.
Значења и употребе падежа (систематизација и проширивање постојећих знања). Падежи за означавање места завршетка кретања и места налажења. Падежна синонимија.
Комуникативна реченица као синтаксичка јединица састављена од најмање једне независне предикатске реченице. Комуникативне реченице састављене од двеју (или више) независних предикатских реченица у напоредном односу: саставном (укључујући и закључни), раставном, супротном (укључујући и искључни).
Интерпункција у сложеној реченици (запета, тачка и запета).
8. разред
Зависне предикатске реченице: обележја (зависни везници, везнички спојеви и др.); врсте: изричне (изричне у ужем смислу и зависноупитне), односне, месне, временске, узрочне, условне, допусне, намерне, последичне и поредбене; конституентска функција у оквиру више реченице (независне или зависне) или синтагме. Интерпункција у вези са зависним реченицама. Напоредни односи међу зависним реченицама (саставни, раставни, супротни).
Главна правила стандардне акценатске норме и систематизовање знања о акцентима из претходних разреда.
1. Градиво из програма редовне наставе у претходним разредима
2. Наставни садржаји предвиђени за претходне ступњеве такмичења и следеће градиво
5. разред
Именичке заменице – личне заменице; промена, наглашени и ненаглашени облици, употреба личне заменице сваког лица себе, се; неличне именичке заменице.
Глаголи – несвршени и свршени; прелазни, непрелазни и повратни глаголи.
Инфинитив и инфинитивна основа; грађење и основна функција глаголских облика: презент, презентска основа, наглашени и ненаглашени облик презента помоћних глагола; радни глаголски придев; перфекат; футур I.
Правопис: писање заменицa Ви и Ваш у обраћању; писање одричне речце не; писање нај у суперлативима. Тачка и запета. Запета уз вокатив и апозицију. Неколико тачака. Цртица.
6. разред
Придевске заменице: разликовање по значењу и функцији – присвојне, показне, односно-упитне, неодређене, опште, одричне; употреба повратне заменице свој.
Грађење и значења глаголских облика: аорист (стилска обележеност), футур II; имперфекат; плусквамперфекат; императив; потенцијал; трпни глаголски придев; глаголски прилози. Прости и сложени глаголски облици. Лични и нелични глаголски облици.
Правопис: писање глаголских облика које ученици често погрешно пишу (радни глаголски придев, аорист, потенцијал, перфекат, футур I). Интерпункција после узвика. Растављање речи на крају реда.
7. разред
Језик Словена у прапостојбини. Сеобе Словена и стварање словенских језика. Стварање старословенског језика: мисија Ћирила и Методија. Примање писмености код Срба. Старословенска писма: глагољица и ћирилица. Старословенски споменици са српског тла.
Значења и употребе падежа (систематизација и проширивање постојећих знања). Падежи за означавање места завршетка кретања и места налажења. Падежна синонимија.
Комуникативна реченица као синтаксичка јединица састављена од најмање једне независне предикатске реченице. Комуникативне реченице састављене од двеју (или више) независних предикатских реченица у напоредном односу: саставном (укључујући и закључни), раставном, супротном (укључујући и искључни).
Интерпункција у сложеној реченици (запета, тачка и запета).
8. разред
Зависне предикатске реченице: обележја (зависни везници, везнички спојеви и др.); врсте: изричне (изричне у ужем смислу и зависноупитне), односне, месне, временске, узрочне, условне, допусне, намерне, последичне и поредбене; конституентска функција у оквиру више реченице (независне или зависне) или синтагме. Интерпункција у вези са зависним реченицама. Напоредни односи међу зависним реченицама (саставни, раставни, супротни).
Главна правила стандардне акценатске норме и систематизовање знања о акцентима из претходних разреда.
______________________________________________________________________________________
| 5.р. 2012/13. |
| 6.р. 2012/13. |
| 7. р. 2012/13. |
| 8.р. 2012/13. |
За окружно смо додали!
| 5.р. 2011/12. |
| 6.р. 2011/12. |
| 7.р. 2011/12. |
| 8.р. 2011/12. |
| 5. р. 2009/10. |
| 6.р. 2009/10. |
| 7.р. 2009/10. |
| 8.р. 2009/10. |
___________________________________________________________________________
Добар савет злата вреди!
|
Не ограничавајте дете на ваше сопствено знање,
јер је оно рођено у другом времену. Рабиндранат Тагоре |
|
_________________________________________________________________________________________
Програм Републичког такмичења
1. Градиво из програма редовне наставе у претходним разредима
2. Наставни садржаји предвиђени за претходне ступњеве такмичења и следеће градиво
7. разред
Појам актива и пасива. Пасив саграђен са речцом се и пасив саграђен са трпним придевом.
Конгруенција – основни појмови. Слагање придева и глагола са именицом у реченици. Конгруентне категорије придева (род, број, падеж) и глагола (лице, број, евентуално род).
Уочавање разлике између кратких акцената. Реченични акценат. Црта. Заграда. Запета у набрајању скраћеница.
8. разред
Исказивање реченичних чланова зависном реченицом и предлошко-падежном конструкцијом. Изражавање помоћу глагола (Очекивали су да авион полети ; Авион је полетео иако је била магла ) и глаголских именица (Очекивали су полетање авиона ; Авион је полетео упркос магли). Преимућства именичког начина изражавања (у неким случајевима оно је прецизније и економичније) и њене мане (сликовитост се губи, а реченица теже прати).
Једнозначне и вишезначне речи; хомонимија. Приказивање полисемије и хомонимије у великим једнојезичним речницима. Метафора и метонимија као начини да реч стекне нова значења (крило (птице) → крило зграде – метафора; Моја школа је близу → Цела школа иде на излет – метонимија).
Прилагођено писање имена из страних језика. Писање полусложеница
1. Градиво из програма редовне наставе у претходним разредима
2. Наставни садржаји предвиђени за претходне ступњеве такмичења и следеће градиво
7. разред
Појам актива и пасива. Пасив саграђен са речцом се и пасив саграђен са трпним придевом.
Конгруенција – основни појмови. Слагање придева и глагола са именицом у реченици. Конгруентне категорије придева (род, број, падеж) и глагола (лице, број, евентуално род).
Уочавање разлике између кратких акцената. Реченични акценат. Црта. Заграда. Запета у набрајању скраћеница.
8. разред
Исказивање реченичних чланова зависном реченицом и предлошко-падежном конструкцијом. Изражавање помоћу глагола (Очекивали су да авион полети ; Авион је полетео иако је била магла ) и глаголских именица (Очекивали су полетање авиона ; Авион је полетео упркос магли). Преимућства именичког начина изражавања (у неким случајевима оно је прецизније и економичније) и њене мане (сликовитост се губи, а реченица теже прати).
Једнозначне и вишезначне речи; хомонимија. Приказивање полисемије и хомонимије у великим једнојезичним речницима. Метафора и метонимија као начини да реч стекне нова значења (крило (птице) → крило зграде – метафора; Моја школа је близу → Цела школа иде на излет – метонимија).
Прилагођено писање имена из страних језика. Писање полусложеница
| 7.р. 2011/12. |
| 8.р. 2011/12. |
| 7.р. 2010/11. |
| 8.р. 2010/11. |
_______________________________________________________________________________________
"Знам да ништа не знам", казано на мало другагачији начин!
|
Образовање је прогресивно откривање нашег сопственог незнања. Вил Дјуран |
|
_________________________________________________________________________________________
Ко иде на додатну наставу из српског језика, овако схвата одмор...
И додатна настава је једна врста екстремног спорта!
Опустите се, горе изгледа, него што јесте.
Опустите се, горе изгледа, него што јесте.
_______________________________________________________________________________________
