Екскурзија
Опленац - Копаник
(2005. године)
Опленац - Копаник
(2005. године)
Матура
(2007. године)
(2007. године)
Екскурзија
Јагодина - Топола
мај, 2010. године
Јагодина - Топола
мај, 2010. године
Матура
(2010. године)
(2010. године)
Дан просветних радника
(8. новембар 2010. године)
(8. новембар 2010. године)
Дан просветних радника
(8. новембар 2011. године)
(8. новембар 2011. године)
мај 2012. године
Клизање
(2013. године)
(2013. године)
Свети Сава
(2014. године)
(2014. године)
Енглеско-српски речник Вилијeма Шекспира
(2014. године)
(2014. године)
Матура
(4. јун 2014. године)
,,У туђим ципелама"
(2014/2015.)
Суђење
Зоћина артиљерија против Станкове чете
Кашика, Антоније Исаковић
(2014.г.)
Зоћина артиљерија против Станкове чете
Кашика, Антоније Исаковић
(2014.г.)
Припреме за школску славу
(2015.године)
Свети Сава
(2015.године)
(2015.године)
Прослава Савиндана и ове године протекла је уобичајено празнично и свечано. Као и увек, били су ту ученици, родитељи, драги гости, кумови... Сала је била испуњена до последњег места. Али, овога пута нешто је било другачије...
Свако ко се тог дана затекао у нашој школи имао је прилику да отпутује кроз простор и време. У трен ока сви смо се обрели у манастиру Хиландар у средњем веку. Тамо су нас дочекали Савини биографи Доментијан и Теодосије. Тако смо од њих двојице сазнали све о лику и делу овог највећег српског просветитеља. Цела приредба била је зачињена благим хумором и модерним језиком блиским данашњим основцима.
Врхунац приредбе чинио је „мешовити хор“, сачињен од ученика, учитеља, наставника, педагога и секретара школе. О овом хору прича се и причаће се још дуго, јер се тако нешто не памти у нашим школама.
Ако не верујете нама, верујте својим очима...
Свако ко се тог дана затекао у нашој школи имао је прилику да отпутује кроз простор и време. У трен ока сви смо се обрели у манастиру Хиландар у средњем веку. Тамо су нас дочекали Савини биографи Доментијан и Теодосије. Тако смо од њих двојице сазнали све о лику и делу овог највећег српског просветитеља. Цела приредба била је зачињена благим хумором и модерним језиком блиским данашњим основцима.
Врхунац приредбе чинио је „мешовити хор“, сачињен од ученика, учитеља, наставника, педагога и секретара школе. О овом хору прича се и причаће се још дуго, јер се тако нешто не памти у нашим школама.
Ако не верујете нама, верујте својим очима...
Општинска смотра рецитатора
Александар Рукавина рецитује "Лажљиву песму" Мирослава Антића
(2015.године)
Зонска смотра рецитатора
Покрајинска смотра рецитатора "Песниче народа мог", Сечањ
Сабрана дела Вилијема Шекспира
(годину дана касније)
Опет се тражила карта више!
(годину дана касније)
Опет се тражила карта више!
Јулија: Еј, ћао, Офелија, Ђуси је, шта радиш? Је л те звао онај твој луди Хамлет?Видели су га неки мало пре. Кажу да је отишао са шкрабалом Шекспиром у „Спартак“.
_______________________________________________________________________________________________________________
Грофица Капулет: Знаш ли, слатка моја кћери, да ти је oтац намерио Париса, Ескалусовог рођака?Има сјајну политичку будућност... Већ је члан владајуће странке...али, добро, нећемо сад о политици. Ипак је ово Шекспир,а не Нушић!!!
_______________________________________________________________________________________________________________
Грофица Капулет: Ти заљубљена!!! У кога, у кога...говори, краво!!! Она се заљубила! Ко ти је дозволио?!
________________________________________________________________________________________________________________
Ромео: Овде живи слатка Јулија, (окреће се публици) рибетина!!!
_________________________________________________________________________________________________________________
Ромео: (публици) Какав Драган?! Шта бунца ова?
_________________________________________________________________________________________________________________
Хамлет: Добро, шта се одмах љутиш?!Уосталом, зар ти није драго што ће ови твоји ликови преживети, неће попити отров, већ ће се венчати и живети срећно до краја живота.Од тога ћеш и ти имати користи.Данас су комедије много више на цени...Народу треба смеха! Него, хајдемо на бурек с вишњама... да мало преиспитамо и моју судбину. Да видимо шта можеш да учиниш за мене и Офелију.
__________________________________________________________________________________________________________________
Шекспир: Ово је чист плагијат!!! Само да знате, тужићу их. Поднећу кривичну пријаву за кршење ауторских права и против ученика 8. разреда и против наставница српског језика ( показује руком наводнике)које су ми унаказиле текст!!!(вади пљоску, пије). Ја мислим да је ово сра...хик... мотно!!!
Сценарио: Славица Кузман и Вања Томовић
_______________________________________________________________________________________________________________
Грофица Капулет: Знаш ли, слатка моја кћери, да ти је oтац намерио Париса, Ескалусовог рођака?Има сјајну политичку будућност... Већ је члан владајуће странке...али, добро, нећемо сад о политици. Ипак је ово Шекспир,а не Нушић!!!
_______________________________________________________________________________________________________________
Грофица Капулет: Ти заљубљена!!! У кога, у кога...говори, краво!!! Она се заљубила! Ко ти је дозволио?!
________________________________________________________________________________________________________________
Ромео: Овде живи слатка Јулија, (окреће се публици) рибетина!!!
_________________________________________________________________________________________________________________
Ромео: (публици) Какав Драган?! Шта бунца ова?
_________________________________________________________________________________________________________________
Хамлет: Добро, шта се одмах љутиш?!Уосталом, зар ти није драго што ће ови твоји ликови преживети, неће попити отров, већ ће се венчати и живети срећно до краја живота.Од тога ћеш и ти имати користи.Данас су комедије много више на цени...Народу треба смеха! Него, хајдемо на бурек с вишњама... да мало преиспитамо и моју судбину. Да видимо шта можеш да учиниш за мене и Офелију.
__________________________________________________________________________________________________________________
Шекспир: Ово је чист плагијат!!! Само да знате, тужићу их. Поднећу кривичну пријаву за кршење ауторских права и против ученика 8. разреда и против наставница српског језика ( показује руком наводнике)које су ми унаказиле текст!!!(вади пљоску, пије). Ја мислим да је ово сра...хик... мотно!!!
Сценарио: Славица Кузман и Вања Томовић
Фотографије које следе, оригинално су дело Мирјане Шкобо.
,,Опраштамо се и страшно дугим ногама
одлазимо у свет"
(2015. године)
Матурица!
(2015.г.)
Стари, добри Коста Вујић, са новим колегама професорима Анитом и Албертом, поново одушевио публику "Ђуре Салаја"
Она нас је све изненадила.
Али, кад мали бође размислимо, ми смо то и очекивали. |
Кад порастем, бићу Ацо!
|
Кад је Мелиса запевала,
сви су устали.
сви су устали.
Још кадрова са приредбе...
Први међу једнакима...
"Најпрви!"
___________________________________________
2015/2016.
2015/2016.
Почетак
"Могу да се обучем како морам"
"Мистер Долар"
Режија: Снежана Тришић
Адаптација текста: Димитрије Коканов и Снежана Тришић
Сценографија: Марија Калабић
Костим: Милица Грбић Комазец
Музика: Ирена Поповић
Драматург: Димитрије Коканов
Кореографија: Андреја Кулешевић
Корепетитор: Немеш Нађ Анита
Адаптација текста: Димитрије Коканов и Снежана Тришић
Сценографија: Марија Калабић
Костим: Милица Грбић Комазец
Музика: Ирена Поповић
Драматург: Димитрије Коканов
Кореографија: Андреја Кулешевић
Корепетитор: Немеш Нађ Анита
"Тако и у фуриозној комедији МИСТЕР ДОЛАР, Нушић, само лако и споља - закачи главне теме корупције и неморала у свом окружењу. Већ се цела радња и догађа у хотелу ДОЛАР – значи све је на продају и куповину и само је долар мера ствари у свим односима. Некада је то врло добро играо, рано, трагично преминули Слободан Боб Ђурић у прилично помпезној режији Мирослава Беловића – све је изгледало као да се ради о једном старом и пропалом – прошлом друштву, па је сва вредност представе била разиграна фигура фасцинантног Боба Ђурића! Представа редитељке Снежане Тришић, драматурга Димитрија Коканова и скоро целог ансамбла Српске Драме Народног позоришта из Суботице – нешто је сасвим друго! То је савремена политичка гротеска – сасвим лако читљива и опасна – горка и неумољиво сурова! То је представа о ПАРТОКРАТИЈИ! Тим једноставним кључем – цео комад је решен са лакоћом – даље се он сам развија – богато, разиграно, гротескно, као право друштвено – политичко огледало. Председник Клуба – постао је Председник Странке – игра га са заносом и великом комичарском вештином, одлични Јован Ристовски – сасвим се уклопио у ритам и темпо млађег ансамбла. Легендарног Жана – конобара који, тобоже добија велико наследђе из Америке – одлично и окретно, окрутно и самоиронично игра, са великим смислом за гротеску – Милан Вејновић. Матковића, наследника и власника хотела Долар, који исконструише – ради забаве и поуке, целу лажну ујдурму око Жанове нове друштвене улоге – игра – са брехтовским отклоном, врло присутни и одмерени Марко Макивић. Кћерку Председника странке, која треба да се уда за богатог наследника – кокетно и окретно, са дубоким разумевањем за стил и жанр, игра одлична Миња Пековић. Још десетак глумаца и глумица, одиграло је представнике свих слојева друштва – свештеник, али и Шеик који ће донети инвестиције, био је одлични Љубиша Ристовић, Зоран Бучевац је играо једног таквог Заслужног Академика са брадом, Весна Кљајић Ристовић играла је и одлично певала, лик Жене са гласним жицама и тајним надама...и тако даље – све је било заступљено и све је било убедљиво – али горко-смешно и гадно-јасно...тачно како се то ради у гротески."
Горан Цветковић
Горан Цветковић
Пројекат "Другарство"
Постали смо братска одељења!
Припремамо се...
Свети Сава
"Повратак у будућност"
"Иако путујемо широм света да пронађемо лепоту, морамо је носити и у себи, иначе је пронаћи нећемо."
Ралф Валдо Емерсон
Ралф Валдо Емерсон
Химна и обред
I део
Путовање у прошлост
Наши велики пријатељи - ОКУД "Младост"
II део
Одлазак у садашњост
Одлазак у садашњост
III део
Повратак у будућност
Повратак у будућност
Улоге:
Александар Рукавина
Вања Босанац
Огњен Адамовић
Данило Станин
Милован Симић
Борис Шарчевић
Катарина Живановић
Ања Дражић
Татјана Криса
Илија Бошњак
Бојан Влаовић Ковачев
Бојана Диздар
Борис Радаковић
Давид Шимоковић
Жељана Гинал
Милана Ђурић
Ана Хорвацки
Сара Саиловић
Драгана Вуковић
Александар Рукавина
Вања Босанац
Огњен Адамовић
Данило Станин
Милован Симић
Борис Шарчевић
Катарина Живановић
Ања Дражић
Татјана Криса
Илија Бошњак
Бојан Влаовић Ковачев
Бојана Диздар
Борис Радаковић
Давид Шимоковић
Жељана Гинал
Милана Ђурић
Ана Хорвацки
Сара Саиловић
Драгана Вуковић
Захваљујемо се:
Мирјани Шкобо, Дијани Сарић, Љупки Белчовској
Техничка подршка
На крају...
Општинска смотра рецитатора "Песниче народа мог"
Александар Рукавина пласирао се на зонско такмичење.
Зонска смотра рецитатора
Александар Рукавина наставља да ниже успехе!
Александар Рукавина наставља да ниже успехе!
Покрајинска смотра рецитатора - Сечањ
Снобизам у три лекције
У нашој школи већ је постало традиција да се од детињства и осмогодишњег школовања осмаци опросте уз један посебан „угледно – огледни“ час! Ове године су имали помоћ седмака, а провукао се ту и понеки шестак!
У среду, 1. јуна 2016. године одржан је кратак курс под називом „Снобизам у три лекције“. У првој лекцији научили смо понешто о пореклу речи сноб и видели смо једну епизоду чувене британске серије „Мућке“ у режији генијалне Мирјане Шкобо. Затим смо се, у оквиру друге лекције, вратили у Србију. Сремац, Стерија и Нушић су нам, на сасвим репрезентативним примерима, показали како Србија, када су у питању снобови, никако не заостаје за светом. Све ово потписала је главна „мајсторица“ Исидора Стамболић. И најзад , трећа лекција – „Путујући циркус господина Молијера“. Да, били су ту кловнови, сам господин Молијер лично, грађанин племић – господин Журден и његови учитељи. Артисткиња на жици, главна и одговорна за ову лекцију, била је Вања Томовић.
На крају је уз звуке песме Ђорђа Балашевића „Одлази циркус из нашег малог града“ пала и понека суза, али то је нормално кад „Ђуро Салај“ испраћа овакву генерацију.
Све ово била је само увертира за оно што ћемо видети на завршној приредби.
У нашој школи већ је постало традиција да се од детињства и осмогодишњег школовања осмаци опросте уз један посебан „угледно – огледни“ час! Ове године су имали помоћ седмака, а провукао се ту и понеки шестак!
У среду, 1. јуна 2016. године одржан је кратак курс под називом „Снобизам у три лекције“. У првој лекцији научили смо понешто о пореклу речи сноб и видели смо једну епизоду чувене британске серије „Мућке“ у режији генијалне Мирјане Шкобо. Затим смо се, у оквиру друге лекције, вратили у Србију. Сремац, Стерија и Нушић су нам, на сасвим репрезентативним примерима, показали како Србија, када су у питању снобови, никако не заостаје за светом. Све ово потписала је главна „мајсторица“ Исидора Стамболић. И најзад , трећа лекција – „Путујући циркус господина Молијера“. Да, били су ту кловнови, сам господин Молијер лично, грађанин племић – господин Журден и његови учитељи. Артисткиња на жици, главна и одговорна за ову лекцију, била је Вања Томовић.
На крају је уз звуке песме Ђорђа Балашевића „Одлази циркус из нашег малог града“ пала и понека суза, али то је нормално кад „Ђуро Салај“ испраћа овакву генерацију.
Све ово била је само увертира за оно што ћемо видети на завршној приредби.
Почетак није обећавао
Лекција прва
Лекција друга
Лекција трећа
Главни кривци
На крају
Мала матура - велики људи!
Професор Коста Вујић отишао у пензију!
Наставница српског неутешна!
И ове године наша школа испратила је у свет генерацију младих, успешних људи. Да, ми већ сада међу њима препознајемо будуће лекаре, професоре, глумце, виолончелисте, филозофе, сликаре, фудбалере, правнике... Већ сада смо поносни, а сигурни смо да ћемо у будућности имати још више разлога за то. Једнога дана говорићемо да су сви они прве кораке направили управо у нашој школи, а ево где су данас.
I део
У препуној сали Отвореног универзитета дочекали су нас професори Борис, Давид и Алберт. Њима је припала част да ове године воде нашу малу свечаност.
У препуној сали Отвореног универзитета дочекали су нас професори Борис, Давид и Алберт. Њима је припала част да ове године воде нашу малу свечаност.
II део
Коста Вујић у борби против напредне технологије!
Чувени професор одлази ове године у заслужену пензију, али не може младима препустити приредбу!
Мора да се умеша да спаси ствар!
Коста Вујић у борби против напредне технологије!
Чувени професор одлази ове године у заслужену пензију, али не може младима препустити приредбу!
Мора да се умеша да спаси ствар!
У другом делу приказан је филм о нашим осмацима, о њиховом одрастању и сновима.
Камерман, режисер, монтажер, тонац... - Мирјана Шкобо
Камерман, режисер, монтажер, тонац... - Мирјана Шкобо
III део
Омладина узвраћа ударац!
Доказује професору Кости да и млади данас умеју да направе сасвим
лепу приредбу!
Омладина узвраћа ударац!
Доказује професору Кости да и млади данас умеју да направе сасвим
лепу приредбу!
2016/2017.
Прича о ЕТНО ДАНУ
Прича о ЕТНО ДАНУ
Све је почело једне сасвим обичне недеље када је у локалном кафићу скован паклени план!
"Докон поп и јариће крсти", а докона Мирјана и позивнице прави!
“Играле се делије“
„Ја волим Србију!“, тврдили су данас ученици наше школе. А да заиста познају и воле своју домовину, имали су прилике да покажу и докажу у квизу знања који је, кроз многобројне предмете, ту тврдњу и проверио.
Овај квиз организован је трећег дана „Етно недеље“, 30. новембра 2016. године, која је у нашој школи постала нека врста традиције.
Програм је почео извођењем химне, а настављен је наступом хора, рецитатора и презентацијама о многим значајним Србима, као што су Никола Тесла, Вук Караџић и Стеван Мокрањац.
Овај квиз организован је трећег дана „Етно недеље“, 30. новембра 2016. године, која је у нашој школи постала нека врста традиције.
Програм је почео извођењем химне, а настављен је наступом хора, рецитатора и презентацијама о многим значајним Србима, као што су Никола Тесла, Вук Караџић и Стеван Мокрањац.
У ходнику је приређена изложба етно културе, историје и традиције српског народа.
Наравно, као и увек, програм је обогаћен фолклором, за који су задужени наши вечити пријатељи – ОКУД „Младост“.
О регуларности квиза бринуо је жири у следећем саставу: Миња Дулић, Рада Челебић, Берта Червенак и Марија Кривошија.
Квиз је протекао у узаврелој атмосфери, препуној навијачких страсти. Борба је била беспоштедна, али поштена. Међу онима који се нису овенчали медаљом, било је и суза. Победници су славили. Савладали смо најважнију лекцију – да се домовина поштује, познаје и воли! Нешто смо ново научили, нека знања смо обновили, одлично смо се забавили и дружили.
На крају смо сви заједно одиграли „Ужичко коло“.
Зато нема губитника. Победили смо сви!
Сада једва чекамо петак и „Етно закуску“ да надокнадимо калорије које смо потрошили!
У ишчекивању "Оскара"
(како смо снимали филм)
(како смо снимали филм)
Муке по краставцу!
Још нисмо поштено ни сварили све оне ђаконије од завршног дана Етно недеље, а већ нас је у понедељак чекао нови задатак.
Снимање филма! Ситница!
Цела прошла недеља протекла је у том знаку. Филм под називом „Ал' се некад добро јело, баш!“ део је пројекта „Здраво растимо“ у који је наша школа, благо нама, укључена.
Полазна тачка, основа на којој ће се градити цела прича, била је писање сценарија. Ништа лакше!
Снимање филма! Ситница!
Цела прошла недеља протекла је у том знаку. Филм под називом „Ал' се некад добро јело, баш!“ део је пројекта „Здраво растимо“ у који је наша школа, благо нама, укључена.
Полазна тачка, основа на којој ће се градити цела прича, била је писање сценарија. Ништа лакше!
Мало тежи задатак – подела улога! Иако се пријавио велики број деце, јер сви су хтели да глуме у филму, или бар да изостану са понеког часа, и овај задатак обављен је прилично лако. Бојали смо се како ће вероучитељу Лазару, због његових младих година, „лећи“ улога оца који је преживео инфаркт, али испоставило се да је он недостатак седих власи лако надокнадио глумачким талентом. Јадничак, није ни свестан да ће сада до краја свог просветарског радног века морати да глуми. Учитељица Наташа је и сама закључила да је њој лако да буде забринута, јер је то “улога њеног живота“. Но, било како било, она се већ спрема за црвени тепих. Кад погледате филм, схватићете да то није преурањено.
На сету је владала добра атмосфера и све је протекло релативно лако... А онда се поставило главно питање – питање свих питања – Ко ће бити КРАСТАВАЦ?! Шапутали смо оно што нико није смео гласно да изговори! Још нико није преузео на себе ту одговорност! Нико се још није усудио! И они који би прихватили, убрзо би одустајали. Једни су сматрали да тој улози нису дорасли, други, пак, да их та улога није достојна. Неки су били на ивици плача, други смеха... А онда је јавио ОН! Златни, да не кажемо, зелени момак – Оливер Јовановић! Обучен у своје КРАСТАВАЦ - ОДЕЛО, пре је личио на неког СУПЕРХЕРОЈА, него на поврће које свако од нас има у башти. И мисија му је била херојска! Сада, када имамо њега, снимање је лако приведено крају.
Последњи задатак, испоставило се најтежи, била је монтажа. Сатима и сатима сецкали смо, лепили, изостављали, па опет враћали... Да не бисмо били дисквалификовани, требало је два сата снимљеног материјала преточити у пет минута. О, муко режисерска! На крају смо успели, уштеђене су и последње две секунде. Труд се исплатио.
Сада сви држимо палчеве да освојимо прво место и донесемо нашој школи славу, углед и вредне награде.
Држите их и ви! За „Оскара“!
Држите их и ви! За „Оскара“!
Најава за филм
Фотографије - Мирјана Шкобо
На крају...
Без конкуренције!
Фотографија - Рада Челебић
Још фотографија са сета.
Фотограф - Ања Аничић, 7.б
Премијера
Фотограф(папарацо) - Мирјана Шкобо
Награде су почеле да стижу. Нама је ова толико драга и тако велика да је,
у односу на "Златне медведе" и "Златне лавове", слободно можемо назвати "Златним слоном"!Плакета је рад уметнице Данијеле Станкић Киш.
„Идемо даље“
или
„Све што може поћи наопако, поћи ће наопако!“
Ове године се пред школску славу наметало само једно питање: „Можемо ли нашминкати стару бабу?“, односно можемо ли прошлогодишњу представу приказати у сасвим новом облику да нико од оних који буду гледали, не примети да је у питању реприза. И одговор смо убрзо добили: „Можемо!“ Трудећи се да направимо што бољу репризу, ми смо створили потпуно ново, оригинално позоришно дело и то оно у којем „ни камен на камену није остао“.
Ипак, није све ишло тако глатко! Било је много невоља које су нас пратиле на овом мукотрпном путу.
Ипак, није све ишло тако глатко! Било је много невоља које су нас пратиле на овом мукотрпном путу.
Jош нисмо ни дошли са распуста, а оне (невоље) већ су почеле. Наш сценограф и монтажер је, желећи да направи што бољи селфи, сломила руку. Колега Станковић је лепо рекао: „Кога је питала?!Ко јој је дао дозволу?!“ Но, добро, рекосмо: „Све невоље с тим! Идемо даље!“
Али, није се на томе завршило!
Али, није се на томе завршило!
Главни глумац упао је у неки „Бермудски троугао“, па га данима нико није могао добити. Оно што се каже: „Нит' се јавља, нити паре шаље!“ На крају се испоставило да је он, сиромах, био болестан, али шта то нама значи. Њега нема, а пробе морају да почну. „The show must go on!” Хтели - не хтели, нашли смо му замену и рекли: „Идемо даље! Имамо талентованих ученика, лако ћемо!“ Тако и би! Уместо Бојана – Давор! И кренусмо с мртве тачке.
Али, ни ту не би крај мукама!
Будући да је Ученик 1 постао Путник, Ученик 2 морао је да постане Ученик 1, Краставац из филма, постао статиста, па „ногом у тур“ (да ли смо смели ово да кажемо?) избачен из представе, Маја уместо Драгане, па опет Драгана, један анђео постао Девојка у ношњи 3, сад фали анђео, скакач бели Г6...добро, признајемо, сад смо већ претерали, али скоро... Као што можете приметити, све смо решили на врло једноставан начин и - „Идемо даље!“
Будући да је Ученик 1 постао Путник, Ученик 2 морао је да постане Ученик 1, Краставац из филма, постао статиста, па „ногом у тур“ (да ли смо смели ово да кажемо?) избачен из представе, Маја уместо Драгане, па опет Драгана, један анђео постао Девојка у ношњи 3, сад фали анђео, скакач бели Г6...добро, признајемо, сад смо већ претерали, али скоро... Као што можете приметити, све смо решили на врло једноставан начин и - „Идемо даље!“
Када смо почели са пробама, ствари су кренуле као подмазане. Ако сте мислили, да је у филму показао врхунце свог глумачког талента, требало би да га видите на даскама које живот значе! Вероучитељ Лазар и његове импровизације! Чим је изашао на сцену, почео је да говори текст, То само по себи не би било лоше, на крају крајева, глумац то и ради, то му је у опису посла. Али, авај, који текст је почео да говори?! Иако је тврдио да је оно што смо ми крстили као импровизације, пажљиво увежбано код куће, пред огледалом, ми, ипак, сматрамо да је тај плод његове маште настајао на лицу места. Као доказ за ову тврдњу наводимо чињеницу да је тај текст сваки пут био другачији. А ученицима је било све теже да га прате. Њихове главе окретале су се око вратова у смеру казаљке на сату за триста шездесет степени. Једва некако похватасмо конце и рекосмо: „Идемо даље!“
Вероучитељица Мирјана, супруга Стефана Немање, такође је имала неких проблемчића са текстом и римама, али, срећом по нас, она је то решила у тишини дома свога и на пробама је била перфектна. Зато рекосмо сами себи: "Биће ово добро! Идемо даље!“
Управо негде око Савиндана почела је да шмрца и вила Вања. Шта сад?! То да се она разболи, нисмо ни узимали у разматрање, али шта ако шмрцајући, разбаца вирусe около, ако се разболе остали глумци, режисери, кафе куварице... Само смо хладнокрвно одмахнули главом, спремили марамице и рекли: „Оно што нас не убије, чини нас јачима! Идемо даље!“
Као и обично, оне са којима није било проблема, као што су Ања, Татјана, Милица, Марсовци Борис и Давид, Никола, Никола, Душан, Зоран, Јелена, Едо, Дејан, Бојан, Борис (добро, код Бориса Шарчевића и Бојана Поповића ми мало тастатура поскочи, али нећемо се сад још и на то враћати)... њих тек поменемо, али боље тако. Што се мање о теби пише, то си бољи! А, будући да су они у већини, ми рекосмо лако: „Идемо даље!“
Сад се већ лакше дише. На пробама је боља атмосфера. Понекад и запевамо. Сад само чекамо тај дан, који, у ствари, није тај дан, него дан раније,али, кад смо све ово пребродили, остало је „песма“!
Очекујемо долазак многих виђених људи. Као и увек, биће ту многобројни гости: отац Драган, кум, професори... и, наравно, тајанствена госпођа у првом реду.
Очекујемо и Вас!
А до тада...
„Идемо даље!“
Очекујемо и Вас!
А до тада...
„Идемо даље!“
Фотограф: Ања Аничић
Школска слава
Ослобађамо се треме!
Повратак у будућност 2
Премијера репризе
Боже мили, чуда великога!
Јали грми, јал' се земља тресе,
Ја се бију у „Салају“ виле?
Нити грми, нит' се земља тресе,
Нит' се бију у „Салају“ виле,
Већ то грме ученици млади,
Славу школску они сад спремају.
Помаже им директорка наша.
Она купи колач славски један,
Она зове кума Милимира,
И још зове црквенога лица,
Часног оца Драгана Стокина
Да он обред у школи изврши!
Свијета се окупило много,
Сви кићени лијепи гости дошли
Да са нама прославу направе
И да нашу приредбу гледају!
Бјеше ту Вук, гуслар првак мали.
Затим Саша из разреда другог,
Од чувеног рода Ковачева!
Четвртаке предводи Славољуб,
А они га песмом лепо прате.
Ту бејаше и Евелин драга,
Што Јулијом прозваше је Вања,
Она своју виолину свира!
Хор наш славни мешовити пева,
Предводи га Хајналка Јелена,
Припомажу наставници добри
И педагог – б'јело грло славно!
А путник је од Пурчара Давор,
пут путује у свом времеплову,
пут путује кроз простор и време!
Он за тили часак један дође,
До жупана Стефана Немање,
До Ђачића Лазар момка младог
Који важну улогу имаше,
Да преправи сценарија грешке,
Сценарија грешке и омашке
И да свој текст неки нама каже.
Њега прати вијерна љубовца
Вјерна љуба Мими Иванковић ,
Жена славног Стефана Немање!
Краљица је то достојна једна,
Њу све понос и отменост красе.
На сцени је и син њихов драги,
Сава, Растко, Борис Шарчевићу,
Он им љуту бригу тешку зада.
Два монаха светогорска ту су:
Једно бјеше Поповићу Бојан,
А друго је Дејан Бошковићу,
Још и вила Вања болешљива,
Која пева грла болеснога,
Помажу јој у ношњама друге.
Једна друга- Каћа Живановић
Друга бјеше Татјана од Криса,
Тијаном је Славица крстише,
Треће бјеше Ања од Дражића,
А четврто Бакића Милица.
И петаци наши добри ту су.
Лијеп скеч један приказаху они.
Два имаху име краља једног
Славног краља црногорског Ниџе,
А треће је Душан Вукичевић.
Представници народа угарског
Пошту чине нашем светитељу.
Они песмом помажу весељу,
Радују се принчевом рођењу
И причају приче легендарне.
Омладина с путником направи
Селфи један на сцени модеран.
На селфију Кујунџија Зоран,
И Јелена од Рудића млада
И најмлађи Едине Арифи!
А Марсовци када су изашли,
Два Марсовца у скафандерима,
Једно бјеше Давид Шимоковић,
А друго је Борис Радаковић
Публици су очи засјенили
Од господског лица и одијела.
Правница је наша још довела
Фолклор лепи од „Младости“ КУД –а,
Лепотом је сцену зачинио,
А висином све нас надвисио,
Они лијепа кола одиграше!
Анђели су ту бијели били,
Обучени у чаршафе чисте,
Са свећама у рукама ходе.
Када ова приредба се сврши,
Тад профани наставише славље.
Трајало је до дуго у ноћи,
Још се приче о томе причају!
Боже мили, чуда великога!
Јали грми, јал' се земља тресе,
Ја се бију у „Салају“ виле?
Нити грми, нит' се земља тресе,
Нит' се бију у „Салају“ виле,
Већ то грме ученици млади,
Славу школску они сад спремају.
Помаже им директорка наша.
Она купи колач славски један,
Она зове кума Милимира,
И још зове црквенога лица,
Часног оца Драгана Стокина
Да он обред у школи изврши!
Свијета се окупило много,
Сви кићени лијепи гости дошли
Да са нама прославу направе
И да нашу приредбу гледају!
Бјеше ту Вук, гуслар првак мали.
Затим Саша из разреда другог,
Од чувеног рода Ковачева!
Четвртаке предводи Славољуб,
А они га песмом лепо прате.
Ту бејаше и Евелин драга,
Што Јулијом прозваше је Вања,
Она своју виолину свира!
Хор наш славни мешовити пева,
Предводи га Хајналка Јелена,
Припомажу наставници добри
И педагог – б'јело грло славно!
А путник је од Пурчара Давор,
пут путује у свом времеплову,
пут путује кроз простор и време!
Он за тили часак један дође,
До жупана Стефана Немање,
До Ђачића Лазар момка младог
Који важну улогу имаше,
Да преправи сценарија грешке,
Сценарија грешке и омашке
И да свој текст неки нама каже.
Њега прати вијерна љубовца
Вјерна љуба Мими Иванковић ,
Жена славног Стефана Немање!
Краљица је то достојна једна,
Њу све понос и отменост красе.
На сцени је и син њихов драги,
Сава, Растко, Борис Шарчевићу,
Он им љуту бригу тешку зада.
Два монаха светогорска ту су:
Једно бјеше Поповићу Бојан,
А друго је Дејан Бошковићу,
Још и вила Вања болешљива,
Која пева грла болеснога,
Помажу јој у ношњама друге.
Једна друга- Каћа Живановић
Друга бјеше Татјана од Криса,
Тијаном је Славица крстише,
Треће бјеше Ања од Дражића,
А четврто Бакића Милица.
И петаци наши добри ту су.
Лијеп скеч један приказаху они.
Два имаху име краља једног
Славног краља црногорског Ниџе,
А треће је Душан Вукичевић.
Представници народа угарског
Пошту чине нашем светитељу.
Они песмом помажу весељу,
Радују се принчевом рођењу
И причају приче легендарне.
Омладина с путником направи
Селфи један на сцени модеран.
На селфију Кујунџија Зоран,
И Јелена од Рудића млада
И најмлађи Едине Арифи!
А Марсовци када су изашли,
Два Марсовца у скафандерима,
Једно бјеше Давид Шимоковић,
А друго је Борис Радаковић
Публици су очи засјенили
Од господског лица и одијела.
Правница је наша још довела
Фолклор лепи од „Младости“ КУД –а,
Лепотом је сцену зачинио,
А висином све нас надвисио,
Они лијепа кола одиграше!
Анђели су ту бијели били,
Обучени у чаршафе чисте,
Са свећама у рукама ходе.
Када ова приредба се сврши,
Тад профани наставише славље.
Трајало је до дуго у ноћи,
Још се приче о томе причају!
Фотографије са приредбе - Ања Аничић, 7.б
Улоге:
Давор Војнић Пурчар
Лазар Ђачић
Мирјана Иванковић
Бојан Поповић
Дејан Бошковић
Борис Шарчевић
Вања Босанац
Татјана Криса
Милица Бакић
Ања Дражић
Катарина Живановић
Никола Дулић
Душан Вукичевић
Никола Радуловић
Зоран Кујунџић
Јелена Рудић
Един Арифи
Борис Радаковић
Давид Шимоковић
Жељана Гинал
Милана Ђурић
Ана Хорвацки
Сара Саиловић
Нина Шарчевић
Нађа Станишић
Е, сад можемо да одахнемо!
До следеће године...
Светосавски дани
Вања Босанац
Катарина Живановић
Татјана Криса
Ања Дражић
Катарина Живановић
Татјана Криса
Ања Дражић
Оно кад обрадујемо разредну...
Напокон је угледао светлост дана, пардон, Јутјуба...
"Торба пуна сећања"
UN SAC DE BILLES / A BAG OF MARBLES
РЕЖИЈА: Christian Duguay
УЛОГЕ: Dorian Le Clech, Batyste Fleurial, Patrick Bruel, Elsa Zylberstein
РЕЖИЈА: Christian Duguay
УЛОГЕ: Dorian Le Clech, Batyste Fleurial, Patrick Bruel, Elsa Zylberstein
Država:Francuska, Kanada 2017
Program:Plazma Festić
Trajanje:110’
Režija:Christian Duguay
Scenario:Alexandra Geismar, Jonathan Allouche, Benoît Guichard, Christian Duguay,Laurent Zeitoun
Program:Plazma Festić
Trajanje:110’
Režija:Christian Duguay
Scenario:Alexandra Geismar, Jonathan Allouche, Benoît Guichard, Christian Duguay,Laurent Zeitoun
У окупираној Француској, Морис и Жозеф, два брата, млада Јеврејина, препуштени су себи. У тој немогућој ситуацији показују домишљатост, храброст и лукавост како би избегли непријатељску инвазију и покушавају да поново уједине породицу.
Арт биоскоп "Александар Лифка"
Наша школа у пројекту "Сарадњом до знања"
Овако је то било...
Замислићемо то као једну кулинарску авантуру.
Хоћете, на пример, да скувате чорбу, али не према неком већ опробаном рецепту, него, онако, од онога што нађете у фрижидеру. И кренете, према интуицији... Продинстате лук, па мало грашка, кромпира... свега што сте нашли потрпате... и буде то најукусније јело које сте икад спремили.
Хоћете, на пример, да скувате чорбу, али не према неком већ опробаном рецепту, него, онако, од онога што нађете у фрижидеру. И кренете, према интуицији... Продинстате лук, па мало грашка, кромпира... свега што сте нашли потрпате... и буде то најукусније јело које сте икад спремили.
Исто се десило нама. Само смо ми „кували“ један час. Све је почело сасвим случајно када две наставнице српског, две добре виле, нису имале са ким да „сарађују до знања“! Тако су из прве руке сазнале како се морала осећати сирота Грдана која једина није била позвана на славље. Тада се једна од њих досетила да се за „позивницу“ обрате трећој вили, оној која их сигурно неће моћи одбити. И тако је све почело. Не да виле нису позване на журку, него се забава преселила „у њихово двориште“ и сви су хтели да се прикључе том спектаклу. Такорећи, тражила се карта више.
Али, вратимо се ми оној чорби са почетка приче. Јер, опште је познато да нема добре забаве без доброг топлог предјела. Као базу користили смо енглески и српски језик. Затим смо додали прстохват немачког , две-три кашичице математике, неколико зрна физичког васпитања. Све смо то кували на тихој ватри два школска часа. Рецепт смо назвали „Сарадњом до знања“. То нам је био циљ и можемо слободно рећи да смо га и постигли.
Овај двочас на тему екологије организован је прошле недеље у два одељења седмог разреда. Сваки наставник, а било их је много који су учествовали у организацији (неки су, чак, шаљиво тврдили да је било више наставника него ученика, али то јe, бар, лако доказати), трудио се да кроз специфичности свог предмета, подстакне ученике да размишљају о очувању животне средине и да пробуде свест о томе колико је велика улога појединца када је будућност наше планете у питању. Осим задатка да наставно градиво повежу и сједине, наставници су имали још један задатак, а то је да заинтересују ученике и да буде забавно. Зато смо слушали музику, играли квиз, радили познате „тестове личности“ какви су се до сада виђали само у часописима, сурфовали интернетом, читали књижевна дела...
Ми смо толико тесно сарађивали да је наставник математике почео да говори енглески, наставница енглеског српски, наставница српског решила задатак из математике (добро, овде смо претерали, ово је већ у домену научне фантастике...), тако је настала једна општа збрка да више нико није знао шта предаје, него је свак сматрао да је баш његова дужност да буде „у свакој чорби мирођија“. Е, то се зове сарадња! И тако ми видимо школу у будућности. А онда, једног дана са поносом ћемо рећи да смо ми били зачетници тог правца.
Тако се завршио наш гастрономски експеримент. Иако би зли језици рекли да је то био обичан „бућкуриш“, ми тврдимо да је чорба испала „прсте да полижеш“. Ако не верујете, погледајте...
Припрема
Уз песму „Неки нови клинци“ и понеку сузу одоше нам осмаци...
„Нека се више никада не врате...“
"Позивамо Суђаје да приступе!
Позивамо Суђаје да приступе!
Позивамо Суђаје да приступе!”
Ако верујемо да зечја шапа помаже у борби против урока и доноси срећу ономе који је носи, онда су сви, који су се тог дана упутили у „Ђуру“, морали са собом понети једну. Надамо се да сте водили рачуна о томе да то буде задња шапа, јер ове које се продају углавном су предње, али оне нису толико делотворне. Упозоравамо, мада сад је већ касно, да се носи у десној руци, а посебно велику моћ има ако је зец убијен у ноћи пуног месеца.
Позивамо Суђаје да приступе!
Позивамо Суђаје да приступе!”
Ако верујемо да зечја шапа помаже у борби против урока и доноси срећу ономе који је носи, онда су сви, који су се тог дана упутили у „Ђуру“, морали са собом понети једну. Надамо се да сте водили рачуна о томе да то буде задња шапа, јер ове које се продају углавном су предње, али оне нису толико делотворне. Упозоравамо, мада сад је већ касно, да се носи у десној руци, а посебно велику моћ има ако је зец убијен у ноћи пуног месеца.
Е, сад се ви питате чему све то. Какве шапе?! Бакрачи?! Али нама се следила крв у жилама!
Информације које следе сасвим су уобичајене. Мноштво финог света окупило се тог 30. маја(хвала небесима, те не беше неки петак 13.) у школи . Разлог општепознат – премијера „Ромеа и Јулије“. Добро, ни ту нам још никакве заштите од урока не требају. Није нам први пут да то приказујемо. Чак бисмо могли рећи да је то некаква традиција код нас.
Информације које следе сасвим су уобичајене. Мноштво финог света окупило се тог 30. маја(хвала небесима, те не беше неки петак 13.) у школи . Разлог општепознат – премијера „Ромеа и Јулије“. Добро, ни ту нам још никакве заштите од урока не требају. Није нам први пут да то приказујемо. Чак бисмо могли рећи да је то некаква традиција код нас.
Почело је мирно. Наставница енглеског је поздравила госте и пожелела им добар провод. Одмах након тога девијације су почеле.
Чим се Шекспир Кујунџић обратио публици на свом чистом британском енглеском, нисмо могли а да не приметимо... Нешто се десило са Шекспиром. Често се смејуљи, а на крају свог обраћања лепо се човек на српском захвалио. Нисмо ни знали да је Шекспир говорио наш језик. Наратору Јанкулу је маска много сметала, те он није имао друге него ју је у сред свог излагања скинуо. Па, добро, ни то још није био разлог за бригу. Ромео, Јулија, дадиља, Парис, монах Лаврентије Први Поповић који је смутио оне своје напитке... нису имали одступања од прописаног, те ми заборависмо на бриге! Али кад је Марко Копиловић изашао на сцену, и кад је тај мирни дечак почео да виче, да се свађа, маше рукама и гестикулира, ми смо знали да ту нису чиста посла. Нечији дух запосео нам је дете. То није Марко каквог ми познајемо! Ускоро ће нам се разјаснити ко је бацио чини. Публика је пратила глумце који су се мистериозно појављивали час на једном, час на другом крају учионице. А онда је један полицајац проговорио на неком језику. До дана данашњег нисмо утврдили који језик је у питању. И енглеској верзији беше крај.
„Енглези“су могли да одахну. Окитили су се ловоровим венцем . Побраше све добре критике. Публика их је испратила са овацијама.
Чим се Шекспир Кујунџић обратио публици на свом чистом британском енглеском, нисмо могли а да не приметимо... Нешто се десило са Шекспиром. Често се смејуљи, а на крају свог обраћања лепо се човек на српском захвалио. Нисмо ни знали да је Шекспир говорио наш језик. Наратору Јанкулу је маска много сметала, те он није имао друге него ју је у сред свог излагања скинуо. Па, добро, ни то још није био разлог за бригу. Ромео, Јулија, дадиља, Парис, монах Лаврентије Први Поповић који је смутио оне своје напитке... нису имали одступања од прописаног, те ми заборависмо на бриге! Али кад је Марко Копиловић изашао на сцену, и кад је тај мирни дечак почео да виче, да се свађа, маше рукама и гестикулира, ми смо знали да ту нису чиста посла. Нечији дух запосео нам је дете. То није Марко каквог ми познајемо! Ускоро ће нам се разјаснити ко је бацио чини. Публика је пратила глумце који су се мистериозно појављивали час на једном, час на другом крају учионице. А онда је један полицајац проговорио на неком језику. До дана данашњег нисмо утврдили који језик је у питању. И енглеској верзији беше крај.
„Енглези“су могли да одахну. Окитили су се ловоровим венцем . Побраше све добре критике. Публика их је испратила са овацијама.
Било је време да се преселимо на другу сцену.
Уз звуке мећаве, хор их је позвао. У публици је почело мешкољење. Сви су стегнули своје зечје шапе које су кришом донели. Вероучитељи у првом реду, прекрстише се. Уз плач новорођенчета и језиви смех, уђоше оне – Суђаје!
Суђаје су натприродна женска бића из словенске митологије. Одређују судбину новорођеног детета за цео живот. Када их видесмо, ми се померисмо с места. Неки тихо изговорише молитву. Оне дођоше, донеше своје метле, кристалне кугле, трећа Суђаја је пасуљ заборавила, али и без њега, беше их страшно видети, а камоли чути!
Ахахахахаха... Уз језиви смех, оне пророчанским гласом наговестише шта ће се дешавати! Неко куцну три пута у дрво. Пу,пу,пу...одоше и нама лакну... Али не задуго.
Суђаје су натприродна женска бића из словенске митологије. Одређују судбину новорођеног детета за цео живот. Када их видесмо, ми се померисмо с места. Неки тихо изговорише молитву. Оне дођоше, донеше своје метле, кристалне кугле, трећа Суђаја је пасуљ заборавила, али и без њега, беше их страшно видети, а камоли чути!
Ахахахахаха... Уз језиви смех, оне пророчанским гласом наговестише шта ће се дешавати! Неко куцну три пута у дрво. Пу,пу,пу...одоше и нама лакну... Али не задуго.
У драми се све десило управо онако како су наговестиле. Све је мање-више ишло према плану. Било је ситних ометања која је само оштро око могло приметити. Кашњење грофице Капулет на бал, прстен који је мистериознио нестао, Шекспир који није носио кобно писмо у рукама, јер се коверта ко зна где изгубила, грофица Капулет је у превисоким штиклама замало пала, Парис је остао да лежи када су сви мртви већ одавно одшепали... Смислено објашњење за то никада нисмо добили. Зато нам је најприхватљивије оно : „Оливер!“
Све су то ситна ометања која су Суђаје унапред испланирале. Нарочито је упадао у очи православно – католички обред монаха Лаврентија Другог Пурчара, наследника Лаврентија Поповића Првог. Он је толико ушао у улогу да се крстио и кад то није било по сценарију. И уопште његово понашање на сцени је било толико опуштено да је сироти поп у једном тренутку почео и да поспрема. Не воли човек неред!
А онда смо поново зачули мећаву. Знали смо кога најављује. Најежисмо се. У публици настаде мук. Уђоше опет оне! Вештице! Пардон, Суђаје! Дођоше да виде да ли се унапред прописана судбина остварила. Протрљасмо своје зечје шапе. Насмејаше се злобно несрећној љубави двоје младих! Насмејаше се. Зла коб их је стигла. Судбини нико није побегао. Њеној вољи покоравао се својевремено и Зевс на Олимпу, а где неће двоје слуђених тинејџера из Вероне!
Дођоше, видеше, одоше.
Све су то ситна ометања која су Суђаје унапред испланирале. Нарочито је упадао у очи православно – католички обред монаха Лаврентија Другог Пурчара, наследника Лаврентија Поповића Првог. Он је толико ушао у улогу да се крстио и кад то није било по сценарију. И уопште његово понашање на сцени је било толико опуштено да је сироти поп у једном тренутку почео и да поспрема. Не воли човек неред!
А онда смо поново зачули мећаву. Знали смо кога најављује. Најежисмо се. У публици настаде мук. Уђоше опет оне! Вештице! Пардон, Суђаје! Дођоше да виде да ли се унапред прописана судбина остварила. Протрљасмо своје зечје шапе. Насмејаше се злобно несрећној љубави двоје младих! Насмејаше се. Зла коб их је стигла. Судбини нико није побегао. Њеној вољи покоравао се својевремено и Зевс на Олимпу, а где неће двоје слуђених тинејџера из Вероне!
Дођоше, видеше, одоше.
Неко у публици рече:
„О, Боже, дај ми да заспим, да спим,
Да Суђаје зле ја не сним!“
„Нека се више никада не врате!
Нека се више никада не врате!
Нека се више никада не врате!“
„О, Боже, дај ми да заспим, да спим,
Да Суђаје зле ја не сним!“
„Нека се више никада не врате!
Нека се више никада не врате!
Нека се више никада не врате!“
После Шекспира...
Публика је рекла своје...
Фотографије које следе - фотограф Ања Аничић
Са Вањом
Матура!
"Поново ради биоскоп!"
"Поново ради биоскоп!"
"Грлом у јагоде"
XI епизода
Већ годинама филмаџије се жале на то да су биоскопске сале празне и да не могу да приволе људе да поново дођу у биоскоп. Ретко помажу и нановије 3Д или 4Д технологије, а често се ни велике холивудске „фаце“ не могу похвалити посећеношћу својих пројекција. Можда су још Сталоне и Брус Вилис „у седлу“, али паметни људи, као што је Шварценегер, одавно су променили занимање.
|
|
Настаде мрак. Филм поче.
Сви се сећамо серије „Грлом у јагоде“, која је снимљена седамдесетих година прошлог века. Она са носталгијом и сетом за неким лепшим, прошлим временима, прати живот Банета Бумбара од поласка у средњу школу до завршетка факултета. Серија има десет епизода и обухвата период од 1960. до 1969. године. Дужни смо да поменемо имена Срђана Карановића и Рајка Грлића који су потписали сценарио и режију, а музику, која је обележила серију, компоновао је Зоран Симјановић.
Сви се сећамо серије „Грлом у јагоде“, која је снимљена седамдесетих година прошлог века. Она са носталгијом и сетом за неким лепшим, прошлим временима, прати живот Банета Бумбара од поласка у средњу школу до завршетка факултета. Серија има десет епизода и обухвата период од 1960. до 1969. године. Дужни смо да поменемо имена Срђана Карановића и Рајка Грлића који су потписали сценарио и режију, а музику, која је обележила серију, компоновао је Зоран Симјановић.
Ова серија је нама из „Ђуре“ послужила као инспирација и одлучили смо да снимимо једанаесту епизоду. Она прати живот наших осмака од дана поласка у основну школу до завршетка, матуре. Свака година у њиховом школовању представља једну целину и крије многе несташлуке, дружења, свађе... У филму су приказани: њихов полазак у први разред, опраштање од драгих учитељица, долазак у „Велику школу“, упознавање са одељенским старешинама, успеси на такмичењима...сви важни моменти који су били саставни део њиховог школовања.
Филм је био веома захтеван када је монтажа у питању. Имали смо срећу, па смо налетели на правог професионалца (не можемо баш рећи да је и професионалац имао среће). Зато посебну захвалност дугујемо управо њој – Весни Тертеи Рудински која је сате и сате провела у монтажи и без које ништа не би било исто. Када је о монтажи реч, морамо поменути и колегу Драгана Станковића који је исто толико времена провео монтирајући резервну варијанту, познатију ка „План це“, у случају да планови „А“ и „Бе“ не „упале“. Вероучитељ Лазар је лепо приметио да смо ми, бојећи се евентуалних потешкоћа, направили целу „абецеду планова“! Али то смо ми из „Ђуре“. Ништа нас не сме изненадити!
Захвални смо и наставницима и родитељима који су се усудили да своје фотографије дају Мирјани Шкобо и још јој дали и одрешене руке да са њима ради шта јој је воља (прави натапиране фризуре, облачи штуцне и трикое, лепи нараменице...). Још много њих би требало поменути, јер су на свој начин дали допринос нашем филму: вероучитеља Лазара, који је, иако сад већ глумачка легенда, пристао на улогу наратора; Кристијана Енгија, Мелиту Остојић и многе, многе други.
Након пројекција следи оно од чега се свима нама у филмској индустрији тресу ноге – критика! Од ње зависи да ли ће филм живети, или ће брзо пасти у заборав. Ми је нисмо дуго чекали. Прве критике појавиле су се још исте вечери на Фејсбуку. Одахнули смо. Биле су изузетно позитивне. Судећи по њима, једанаеста епизода серије „Грлом у јагоде“ гледаће се барем толико дуго колико старији оригинал.
|
А сад, опростите...зове Квентин Тарантино... Треба му неколико савета!
Аутор фотографија - Мирјана Шкобо
У главним улогама:
Сетно се сећају времена када су се носиле натапиране фризуре, штуцне и нараменице, гледали "Ратови звезда"...
А ми - деца 21. века...
Једног дана нека деца ће се смејати нашим фризурама, селфи фотографијама, исцепаним фармерицама, а ми ћемо им са сетом причати о овом времену и о томе како смо лаки и безбрижни одрастали у њему.
Кажу да човеков живот обележи неколико тренутака...
Те 2009. године напустили су нас Милорад Павић, Оља Ивањицки, Мајкл Џексон.
А ми смо кренули у први разред...
Година 2012. је била преступна...
... а Дарко Габрић је научио да броји до билион. Из далеке Америке дошла нам је Катарина. Учили смо се другарству и поштењу, ишли смо на екскурзију у Београд. Николу Келера замало смо изгубили у једном контејнеру, Јована и Анита постале су најбоље другарице. Нисмо ни примећивали како време лети и били смо још увек права деца која су веровала у добро и зло.
... а Дарко Габрић је научио да броји до билион. Из далеке Америке дошла нам је Катарина. Учили смо се другарству и поштењу, ишли смо на екскурзију у Београд. Николу Келера замало смо изгубили у једном контејнеру, Јована и Анита постале су најбоље другарице. Нисмо ни примећивали како време лети и били смо још увек права деца која су веровала у добро и зло.
Четврти разред био је ишчекиван...
Ни свет није мировао те 2013. године: Меси је оборио рекорд Герда Милера са 86 голова у календарској години; Бијонсе и Џеј Зи добили су ћерку...Откривена је потпуно нова врста сисара (олингвито)!
Адиса је дошла у нашу школу, Иван и Борис су се потукли, на крају су обојица плакали. Јована Мешић се те године изненада разболела од богиња. А ми смо се са сузама у очима и стрепњом од онога што нас чека опраштали од драгих учитељица.
Те године упознали смо наставнике који ће нас водити и бринути о нама наредне четири године. Уђосмо у први круг пакла!
У наш живот ушли су они: наставници Горан , Мирјана и Ото и више ништа није било исто.
Иначе, та година остаће упамћена и по рођењу принца Џорџа, сина принца Вилијама и Кејт Мидлтон.
. Добили смо много нових предмета. Кристина је дошла у нашу школу, Адиса се вратила из Немачке и одмах на првом часу пала са столице.
Волели смо и ми музику Новог таласа иако наставница Славица тврди да је за нас музика почела када се родила Сека Алексић...
У седми разред смо ушли озбиљно препаднути легендама о претходним генерацијама које су пролиле и сузе и зној учећи. И као да то зна, космос је правио пометњу на целој планети!
Те године добили смо нов предмет – хемију. У нашу школу дошли су Јелена Рудић, Немања Росић и Слађана Мачковић. Отпочело је дивно пријатељство између Јелене Рудић и Јоване Мешић. Лендваи је задао Слађани Мачковић тешке телесне повреде прозором по глави, али, барем је Николета спасена од дављења.
И тако, година по година одвајала се од наших живота као пожутело лишће кад опада са дрвећа у јесен... све док није дошла и ова 2017. Осми разред! Шта све нисмо радили?! Али, најважније је да смо уживали. Најзад смо схватили да смо баш тамо где желимо да будемо.
Наше надалеко чувене фудбалерке освојиле су треће место на општинском такмичењу. Слађа, Вања, Бојан и Марко пласирали су се на републичка такмичења из историје, биологије, енглеског језика. Лендваи предао партију шаха, у борби са надмоћнијим противником. Док се други од основне школе опраштају поливањем водом по школском дворишту, што често подсећа на неки пагански обред, ми смо глумили „Ромеа и Јулију“. Неке девојчице су још у априлу офарбале косу. И данас се чудимо како је то промакло разредном Горану. Посечено је дрво у школском дворишту.
А ми смо били тужни јер смо знали да је готово детињство, а са њим и безбрижност.
...Онда одем на свој профил, погледам фотографије својих старих другара који су сада широм света расејани и помислим како су тако далеко, а опет тако близу. Нађем Вању са ђацима на екскурзији, она сада предаје историју, Каћу на европској турнеји, од малена смо знали да ће се бавити музиком, Давора – првак је у Народном позоришту у Београду, а заклињао се да неће бити глумац, Марка , предаје на Кембриџу... Погледам фотографије са сетом у очима и (пауза) – лајкујем!
Мој мали каже да је то одавно превазиђено и да само још ми, маторци, лајкујемо фотке једни другима. Ја се насмејем. Шта он зна?! Јуче се, такорећи, испилио...
Мој мали каже да је то одавно превазиђено и да само још ми, маторци, лајкујемо фотке једни другима. Ја се насмејем. Шта он зна?! Јуче се, такорећи, испилио...
2017/2018.
Почетак ( 1. септембар)
„Не предаје учитељ оно што жели,
не предаје учитељ оно што зна,
учитељ предаје оно што јест.”
не предаје учитељ оно што зна,
учитељ предаје оно што јест.”
Дан града (2. септембар)
Спортски дан
Навијање
Навијање
Малени Дарио у улози суперхероја у епизоди...
"У туђим ципелама"
Жуљају ли вас ципеле, драги ученици?
Није то ништа! Обујте мало наше, па да видите кад вам почну искакати не само жуљеви, него и свакакве друге „ножне“ напасти, попут курјих очију, ураслих ноката, или, далеко било, неке гљивичне инфекције.
Све ово је, наравно, метафора којом желимо да опишемо посао професора, а неки су имали прилике да се и сами увере да је звање наставника данас један „лак посао“. (Наводници су због ироније. Да не буде забуне!) Бојимо се да бисмо, ако се овакве акције наставе, у будућности могли постати дефицитарно занимање, јер ће они који су се опробали, пренети утиске онима који нису, а тада ће и једни и други побећи главом без обзира од просвете.
Није то ништа! Обујте мало наше, па да видите кад вам почну искакати не само жуљеви, него и свакакве друге „ножне“ напасти, попут курјих очију, ураслих ноката, или, далеко било, неке гљивичне инфекције.
Све ово је, наравно, метафора којом желимо да опишемо посао професора, а неки су имали прилике да се и сами увере да је звање наставника данас један „лак посао“. (Наводници су због ироније. Да не буде забуне!) Бојимо се да бисмо, ако се овакве акције наставе, у будућности могли постати дефицитарно занимање, јер ће они који су се опробали, пренети утиске онима који нису, а тада ће и једни и други побећи главом без обзира од просвете.
Добро, добро... Није све баш тако црно! Колико је тежак, толико је и леп посао, а кад, као наставник, увидиш да си помогао детету у сазревању и формирању његове личности, твом задовољству нема краја... Тада још само може његово знање да ти дође као награда... Ово није иронија, али ја осећам да тонем све дубље!!! Зато ћу стати са описом лепота тог занимања... Пустићу да замислите неког ученика у нашим ципелама...
Нека то буде, на пример, Дарио Сабо у улози наставнице српског језика. Пардон, наставника! Лекција лака да лакша бити не може. „Кратке народне прозне умотворине“. Да, драги Дарио, изволи сада редом свима објасни да нису грозне него прозне. Па и тада ће бити оних који нису добро записали, јер не можеш их опасуљити кад су њима стварно више грозне, него прозне.
Нека то буде, на пример, Дарио Сабо у улози наставнице српског језика. Пардон, наставника! Лекција лака да лакша бити не може. „Кратке народне прозне умотворине“. Да, драги Дарио, изволи сада редом свима објасни да нису грозне него прозне. Па и тада ће бити оних који нису добро записали, јер не можеш их опасуљити кад су њима стварно више грозне, него прозне.
Кренуо је Дарио пун воље и ентузијазма, као сваки почетник. Весело је трчкарао од једног до другог ученика, прегледајући да ли је све добро записано у свескама. Елан је почео да опада када је петог пута пети пут петом ученику поновио о чему треба да пише , а тада више ни сам није био сигуран. О одржавању реда и радне адмосфере да и не говоримо... Пажљиво око могло је запазити грашке зноја које су се појавиле на челу овог малог хероја. У једном моменту је, можда, и уздахнуо, али то не можемо са сигурношћу тврдити, јер беше велика галама.
Малени Дарио се све чешће саплитао, ноге га некако нису слушале. Његов ход бивао је све чуднији како је час одмицао. Погледао је према стопалима. Тада је схватио шта му се десило. Обуо је ципеле које су му велике. Једног дана, јуначе, те ципеле ће ти бити таман. Једног дана...
Час је полако прерастао у анархију, која се мешала са анархијом у учионици поред, где се одигравао исти сценарио само на енглеском језику. Нашег малог јунака је „љуто заболела глава“, почео је да виче, можда би пала и нека јединица, да нисмо чули нешто што нам је свима донело олакшање! Звоно!
Дарију лакну. Настаде тишина у учионици, први пут на овом часу. И то, о, ироније, на одмору!
Остало је још само да фотографишемо нашег суперхероја са „књигом староставном“ – дневником.
Час је полако прерастао у анархију, која се мешала са анархијом у учионици поред, где се одигравао исти сценарио само на енглеском језику. Нашег малог јунака је „љуто заболела глава“, почео је да виче, можда би пала и нека јединица, да нисмо чули нешто што нам је свима донело олакшање! Звоно!
Дарију лакну. Настаде тишина у учионици, први пут на овом часу. И то, о, ироније, на одмору!
Остало је још само да фотографишемо нашег суперхероја са „књигом староставном“ – дневником.
...Те вечери Дарио Сабо сањао је прелеп сан. Када се пробудио, није се могао сетити ничег, али га је све време обузимала нека милина. Следеће ноћи покушао је да призове исте снове. Није му пошло за руком.
Тада је одлучио... Кад порасте, биће наставник!
Мало ће морати да сачека, али знао је да ће му се тада онај сан вратити и да ће му ципеле, које су му сада велике, стајати као саливене!
Само напред, мали трудбениче! Ако успеш и постанеш наставник, опет ћеш сањати чаробне снове!
Тада је одлучио... Кад порасте, биће наставник!
Мало ће морати да сачека, али знао је да ће му се тада онај сан вратити и да ће му ципеле, које су му сада велике, стајати као саливене!
Само напред, мали трудбениче! Ако успеш и постанеш наставник, опет ћеш сањати чаробне снове!
Викторија Визин и Никола Давчик у епизоди...
"У туђим ципелама 2"
"Орфеј"
Дечје позориште Суботица
„Древни митови и данас живе, да подсећају како у сваком човеку постоји делић божанског надахнућа, талента или вештине...Они служе људима да никада не забораве: човек није бесмртан, ни свемоћан као богови"
ОРФЕЈ – чувени тракијски певач, музичар и песник, који је живео 1400 година пре нове ере...
ЕУРИДИКА – његова жена
ХЕКАТА – ћерка звезданог неба, Богиња ноћи и Месеца, Богиња раскршћа између земаљског и подземног света
АПОЛОН – Бог светла и покровитељ уметности
АФРОДИТА – Богиња љубави
ХАРПИЈЕ – крадљивице, у старогрчкој митологији: Олуја, Вихор и Смрт
ФУРИЈЕ – Богиње освете.Чуварке права мртвих...
ХАД – Бог подземног царства
ПЕРСЕФОНА – његова жена, Богиња природе и подземља, ћерка Деметре, Богиње плодности и земље
КЕРБЕР – пас са три главе који чува излаз из подземног света
ХАРОН – чамџија који превози душе мртвих до подземног царства
ДИОНИС – Бог весеља и вина
БАХАНТКИЊЕ –врачаре и обожаватељке Диониса
ЕУРИДИКА – његова жена
ХЕКАТА – ћерка звезданог неба, Богиња ноћи и Месеца, Богиња раскршћа између земаљског и подземног света
АПОЛОН – Бог светла и покровитељ уметности
АФРОДИТА – Богиња љубави
ХАРПИЈЕ – крадљивице, у старогрчкој митологији: Олуја, Вихор и Смрт
ФУРИЈЕ – Богиње освете.Чуварке права мртвих...
ХАД – Бог подземног царства
ПЕРСЕФОНА – његова жена, Богиња природе и подземља, ћерка Деметре, Богиње плодности и земље
КЕРБЕР – пас са три главе који чува излаз из подземног света
ХАРОН – чамџија који превози душе мртвих до подземног царства
ДИОНИС – Бог весеља и вина
БАХАНТКИЊЕ –врачаре и обожаватељке Диониса
На корак смо од Неуништивог бедема!
,,Костимографи" у посети Народном позоришту
,,Силни оклопници без мане и страха"
|
|
|
|
Фотограф - Ања Аничић
Топла атмосфера на двору Немањића
Најмлађи помоћник - Илија
,,Свети Сава у потрази за Неуништивим бедемом"
www.subotica.com/fotografije/album-72115-os-djuro-salaj-centralna-proslava-skolske-slave-sveti-sava/
Опростите ауторки овог текста, била је под утицајем „Игре престола“ и „Харија Потера“
Шта се догодило на Путу за Бај
Било је то у Основном царству знања „Ђуро Салај“, у време владавине Великог Магистра Мимице Андрић I. У том царству, у љубави и слози, живела су два народа: Мали Салајчићи, жељни светлих зрака Сунца Знања и Велики Салајчићи - Магистри. За мир између ова два народа била је задужена педагогус(киња) Рада Челебић. О поштовању закона у Царству, бринула се Дијана Јурис Сарић.
Једне зимске вечери заседало је Веће Магистара и правило план о прослави Царске славе. Одлучили су да раде представу по сценарију „Свети Сава у потрази за Неуништивим бедемом“, за чије су се слаткоречје, али и живост радње, као и мотивацију ликова, побринуле Славица Светлопалић Кузман и Вања Ципелокрадић Томовић. Све то пратиће филмићи и презентације (карактеристичне за средњи век) које ће осмислити и монтирати (и све друго потребито учинити) Мирјана Тастатурић Шкобо.
- Једна од одлука овог Већа односила се на решавање стамбеног питања великог жупана Стефана Јована Мајсторовића Немање и његове жене Пресветле краљице Мирјане – Ане Иванковић. Њих двоје треба коначно да добију свој дом, ваљда су дуго били подстанари, време је да се скуће, а и трећи син је на путу. Велика Магистарка рече: „У реду, Царство ће сносити трошкове, подигните дворац на Путу за Бај!“ За главног неимара проглашена је Јела Раде Вукчевић, већ доказана у сличним подухватима. Одмах је направила скице и планове, те је следећег дана на стотине малих клесара, дрводеља, дунђера, молера... донело своје тестере, секире, стеге... и пријавило се у надницу. Под будним оком неимарке, замак никну док си рекао: „Престолонаследниковица!“
Могло се прећи на унутрашње уређење. Веће магистара се сложило да у помоћ притекне Мелита Зумбић Остојић, чланица Великог реда Креативне радионице. И одмах смо имали не само камин, већ и тродимензионалну ватру. Задивљено је Веће Магистара огрејало руке на истој. Онда су сви (и Мали и Велики Салајчићи) били задужени за покућство. Беше то велики кулук наметнут на рају. Бачвари и качари донеше бурад, бачве, каце и качице пуне вина и ракије. Ћилимарке су тресле своје ћилиме. Створиле су се ту преслице за вуну, наћве за хлеб, путир, воће из егзотичних вртића (пластично, али, свеједно укусно)... На камину свећњак и икона... И то беше покућство у двору. За хигијену на двору бринуће слушкиње Татјана, Нина и Тијана, а за добро расположење - дворске даме Ања и Ана.
Могло се прећи на унутрашње уређење. Веће магистара се сложило да у помоћ притекне Мелита Зумбић Остојић, чланица Великог реда Креативне радионице. И одмах смо имали не само камин, већ и тродимензионалну ватру. Задивљено је Веће Магистара огрејало руке на истој. Онда су сви (и Мали и Велики Салајчићи) били задужени за покућство. Беше то велики кулук наметнут на рају. Бачвари и качари донеше бурад, бачве, каце и качице пуне вина и ракије. Ћилимарке су тресле своје ћилиме. Створиле су се ту преслице за вуну, наћве за хлеб, путир, воће из егзотичних вртића (пластично, али, свеједно укусно)... На камину свећњак и икона... И то беше покућство у двору. За хигијену на двору бринуће слушкиње Татјана, Нина и Тијана, а за добро расположење - дворске даме Ања и Ана.
.
Ковачи су неуморно својим чекићима, наковњима, турпијама, секачима... ковали пластичне мачеве, сабље, штитове, оклопе, дуге бодеже (махом преузете од малолетног Илије). Ковали их за пратњу жупана – за Ерика, Мајкића и Марка. Ох, како су то опасни момци, мрких погледа и брзи на сабљи! Страх те ухвати кад их погледаш!
Вредне Салајчиће чекало је још много посла. Сада главну улогу понесе Дијана Јурис Сарић, која је морала мало своје правничке послове да занемари зарад општег добра. Она постаде главни терзија, надређена бројним кројачима, абаџијама, бојаџијама, опанчарима, ћурчијама... Међу њима брзином и трудом истакну се Наташа Калиграфић Чабрић. Веће Магистара задовољно је трљало руке. Не беше више ниједан глумац необучен, да не кажем го.
Вредне Салајчиће чекало је још много посла. Сада главну улогу понесе Дијана Јурис Сарић, која је морала мало своје правничке послове да занемари зарад општег добра. Она постаде главни терзија, надређена бројним кројачима, абаџијама, бојаџијама, опанчарима, ћурчијама... Међу њима брзином и трудом истакну се Наташа Калиграфић Чабрић. Веће Магистара задовољно је трљало руке. Не беше више ниједан глумац необучен, да не кажем го.
За музику ће се побринути, одлучи Веће, Јелена од Хајнала, а за технику, фењере, електрику (јер електрика у средњем веку беше сасвим уобичајена појава) и за штошта друго – Драган Лепобркић Станковић.
Остала је још веома важна одлука - коме ће припасти улога наратора. Нису Велики Салајчићи дуго већали. Јер, гласом, изражајношћу и јасноћом свог говора истакоше се баш њих две – Љубица Лепогрлић Шушић и Дијана Јурис Сарић.
Остала је још веома важна одлука - коме ће припасти улога наратора. Нису Велики Салајчићи дуго већали. Јер, гласом, изражајношћу и јасноћом свог говора истакоше се баш њих две – Љубица Лепогрлић Шушић и Дијана Јурис Сарић.
За главну улогу једногласно би изабран Владо Вујковић Буквин, а у програм се укључише и бројни Мали Салајчићи, у улогама анђела (Жељана, Сара, Ана, Изабела, Милана, Ружица, Драгана), фурија (Адам, Анђела, Ричард, Нађа, Дорис, Милана), дрвећа (Сергеј, Ахмет, Миљан), браће Немањића млађих (Матеја, Никола, Ацо), браће Немањића старијих (Давид и Давид), ловца (Данијел), голубице (Викторија), кувара (Лука), старца (Борис)...
Веће Магистара могло је да одахне...
„И што рече Веће Магистара
На састанку код „Салаја Ђуре“,
Што гођ рекли код Бога се стекло!“
И би представа. Најбоља коју Царство памти. О њој ће се још дуго причати у далеким царствима позоришним!
„И што рече Веће Магистара
На састанку код „Салаја Ђуре“,
Што гођ рекли код Бога се стекло!“
И би представа. Најбоља коју Царство памти. О њој ће се још дуго причати у далеким царствима позоришним!
|
https://pannonrtv.com/rovatok/tarsadalom/szent-szava-unnepe-szabadkai-duro-salaj-altalanos-iskolaban
|
Фотограф - Ања Аничић
Наши велики пријатељи
ОКУД ,,Младост"
Дечје позориште Суботица
Народно позориште Суботица
Плесни студио ,,Олена"
Отац Драган
Дечје позориште Суботица
Пред препуном салом Дечјег позоришта, у недељу, 4. 2. 2018. поново смо извели овогодишњу представу под називом Свети Сава у потрази за Неуништивим бедемом. Више од две стотине Суботичана који су имали прилику да присуствују овој својеврсној бајци о првом српском просветитељу, отишли су са представе препуни утисака. Још дуго након завршетка су се у фоајеу међу посетиоцима препричавале сцене и одломци из представе.
Фотографије са пробе - Ања Аничић
Критике
,,Представа на врло занимљив начин представља једну од најзначајнијих српских личности.Одличан склоп текста,музике,реквизита и визуелних ефеката.Овакав приступ учењу и раду увелико доприноси квалитетнијем и трајнијем усвајању градива...Наша школа је вечерас била пример колико учитељ и његов ученик" могу постићи заједно,тимски!"
Слободанка Малиновић, Дејли мејл |
,,Велики доживљај за све учеснике, наставнике, родитеље...Честитам!"
Хедвиг Шош, Политика ,,Дивна представа,уживали смо стварно!.Честитке наставницима и деци.. бравоооо!!!" Даниела Марковић, Политика ,,Дивно! А сада бисте могли мало на турнеју по Србији да виде људи како се ради са децом!" Сузана Петровић, Политика |
|
,,Било је и не беше тако давно… Потрага за Неуништивим бедемом!
Ово је први пут да сам историју доживела толико лично. Сјајни тим наставника и ученика је направио представу и успео да нас све замисли. Како због сјајног сценарија, тако и због умећа да од деце извуче оно најбоље. Знам само да је пред ученицима и њиховим вероучитељима, био задатак коме, не да су дорасли, већ су бриљирали на наше очи. Браво, глумци! Браво за остатак колектива који је својим присуством подржао наше глумце! Браво за родитеље и пријатеље школе, који су увеличали наше вече! Не бих истицала ко је од њих био бољи, било би ме некако срамота, јер су сви сјани, битни, посебни... Прва представа је одиграна у школи, а онда смо колективно прешли у Дечје позориште. Ту смо им били још ближе и тек тамо је почело да се одмотава клупко и тада смо схватили да је наша представа заиста достојна једног модерног театарског израза. Схватили смо да се нисмо много променили и даље бијемо битке... Херојство, част и истинска вера већ дуго спавају. Зато би "Потрагу за Неуништивим бедемом" требало да погледају сви ученици. Да би се пробудили, застали. Размислили о историји хероја са људским особинама. Након представе... понос и једно велико сазнање ко смо МИ - ученици и наставници ОШ“Ђуро Салај“ , уствари!" Рада Челебић, Вашингтон пост |
Оно кад се навикнемо на редовно и критичко праћење штампе...
Мислим да сви читају неки часопис о хортикултури, али и то се може читати критички!
Ваљда!
Ваљда!
,,Том Сојер"
Дечје позориште Суботица
( 2. март)
Том Сојер, дечак, 10 година - Стефан Остојић
Хаклбери Фин, Томов другар - Срђан Секулић
Тетка Поли – Светлана Абрамовић
Учитељ, Свештеник - Бошко Бошков
Беки Тачер, Томова симпатија из разреда - Станислава Орловић
Еми Лоренс, Томова бивша симпатија из разреда - Јасмина Пралија
Џо Харпер, Томов другар - Залан Грегуш
Бен Роџерс – Томов непријатељ из разреда - Бранислав Трифковић / Стефан Оровец
Џим, црнчић – Марко Вујевић
Деца, родитељи, грађани:
Бранислав Трифковић / Стефан Оровец
Залан Грегуш
Исидора Стојановић
Оливера Такач / Јововић Лара
Ања Антал / Милица Окулић
Леа Дедовић Томић / Софија Козарић
Исидора Кулић / Нађа Острогонац
Немања Димић
Марко Гагић
Хаклбери Фин, Томов другар - Срђан Секулић
Тетка Поли – Светлана Абрамовић
Учитељ, Свештеник - Бошко Бошков
Беки Тачер, Томова симпатија из разреда - Станислава Орловић
Еми Лоренс, Томова бивша симпатија из разреда - Јасмина Пралија
Џо Харпер, Томов другар - Залан Грегуш
Бен Роџерс – Томов непријатељ из разреда - Бранислав Трифковић / Стефан Оровец
Џим, црнчић – Марко Вујевић
Деца, родитељи, грађани:
Бранислав Трифковић / Стефан Оровец
Залан Грегуш
Исидора Стојановић
Оливера Такач / Јововић Лара
Ања Антал / Милица Окулић
Леа Дедовић Томић / Софија Козарић
Исидора Кулић / Нађа Острогонац
Немања Димић
Марко Гагић
РЕЧ РЕДИТЕЉА:
”Биће гусар! То је права ствар! Сада је будућност јасно лежала пред њим и блистала незамисливим сјајем. Како ли ће се његово име прочути по свету! Како ли ће величанствено сећи разигране таласе пловећи на дугачком, ниском, црном и брзом броду названом »Дух олује«! Да, то је решено: његов је животни пут одређен. Побећи ће од куће и започети нови живот.” - М.Твен ”Доживљаји Тома Сојера”
Авантура! Сад и одмах! Без чекања и одлагања. Без изговора! Дан испуњен игром, истраживањем и откривањем нових светова - дан у коме се догоди читав живот. А сутра? Опет, изнова и још чудесније.Наша представа је прича о пустоловини, авантури, истраживању, радозналости, аутентичности и спремности да се живот живи а не да се пусти да само прође у границама које је неко други исцртао. Она је прича о машти, страсти и љубави према животу. Животу који је најлепши када постане авантура и пустоловина.
Јер живот је - сада!
”Биће гусар! То је права ствар! Сада је будућност јасно лежала пред њим и блистала незамисливим сјајем. Како ли ће се његово име прочути по свету! Како ли ће величанствено сећи разигране таласе пловећи на дугачком, ниском, црном и брзом броду названом »Дух олује«! Да, то је решено: његов је животни пут одређен. Побећи ће од куће и започети нови живот.” - М.Твен ”Доживљаји Тома Сојера”
Авантура! Сад и одмах! Без чекања и одлагања. Без изговора! Дан испуњен игром, истраживањем и откривањем нових светова - дан у коме се догоди читав живот. А сутра? Опет, изнова и још чудесније.Наша представа је прича о пустоловини, авантури, истраживању, радозналости, аутентичности и спремности да се живот живи а не да се пусти да само прође у границама које је неко други исцртао. Она је прича о машти, страсти и љубави према животу. Животу који је најлепши када постане авантура и пустоловина.
Јер живот је - сада!
"Игмански марш" до позоришта
,,Код куће" - поново
Кад не можемо разредног да обрадујемо за Дан жена,приморани смо да нађемо замену!
У тој ситуацији добро је имати наставницу српског!
Вероватно само у тој!
Вероватно само у тој!
Ми имамо разредну, али имамо и наду да ће нам бити одложен контролни из епских народних песама!
Контролни одлично прошао! Зато смо насмејани на сликама!
Или само позирамо?!
Или само позирамо?!
Моји!
Ко данас још пише писма?
Ко зна како се пише лична заменица ВИ?
Ко је научио да се правилно улизује наставнику?
Ко пева разредној рођенданску песмицу за 8. март?
Моји!
Пројекат успео!
Одложено одговарање ,,Малог Радојице"!
Одложено одговарање ,,Малог Радојице"!
Љубавни сонет
Љубавни сонет
( у покушају)
Ој, љубави моја драга, милосрдна, неостварена,
Ову песму певам Вама
Зашто си ти мени сама?
Да ли ти се пије нана?
Тебе срећем сваког дана,
ти си јоште тако млада.
Свежа као лимунада,
Да л ' би са мном на шејк од банана?
Ој, љубави моја мила,
Живот бих ти дао ја.
Шта си јела? Шта си пила
Кад си нежна као свила?
Ти си моја вила
и драга си ми била!
Аутор: 8.б
( у покушају)
Ој, љубави моја драга, милосрдна, неостварена,
Ову песму певам Вама
Зашто си ти мени сама?
Да ли ти се пије нана?
Тебе срећем сваког дана,
ти си јоште тако млада.
Свежа као лимунада,
Да л ' би са мном на шејк од банана?
Ој, љубави моја мила,
Живот бих ти дао ја.
Шта си јела? Шта си пила
Кад си нежна као свила?
Ти си моја вила
и драга си ми била!
Аутор: 8.б
Упутство за анализу сонета
Коме се обраћа лирски субјекат (субјекти) у песми?
Приметили сте да је љубав неостварена и да јој се песник (песници) обраћа са Ви? Да ли је он (они) у томе доследан? Шта мислите зашто? Да ли се нешто променило у њиховим односима између другог и трећег стиха?
Зашто се песма зове "Љубавни сонет у покушају". Сонет се састоји од два катрена и две терцине. Рима у катренима је обгрљена, а у терцинама је унакрсна. Да ли је то правило овде доследно спроведено?
Дефинишите идеју ове песме. Има ли је?
Коме се обраћа лирски субјекат (субјекти) у песми?
Приметили сте да је љубав неостварена и да јој се песник (песници) обраћа са Ви? Да ли је он (они) у томе доследан? Шта мислите зашто? Да ли се нешто променило у њиховим односима између другог и трећег стиха?
Зашто се песма зове "Љубавни сонет у покушају". Сонет се састоји од два катрена и две терцине. Рима у катренима је обгрљена, а у терцинама је унакрсна. Да ли је то правило овде доследно спроведено?
Дефинишите идеју ове песме. Има ли је?
Петокњижје
I Књига постања
(филма)
Дан први (тачније ноћ)
… у којој смо снимали све сцене за које нам је требао мрак...
У почетку би светло. И светло беше у школи...
Неко рече:,,Нека буде тама!"
Дођосмо у школу увече.
И би тама!
Те вечери снимили смо: Суђаје, масоне, Шекспира, наратора 2, кореографију број три...
Такође, тада је почела сарадња "Ђуро Салај продакшна" и "Ulješura pictures".
То вече остаће упамћено и по томе што је наша зборница (једина у историји школа) напустила своју територију, због потреба снимања, и преселила се у ,,просторије ходника". Авај, дневнике су заборавили, али чувала их је једна зарђала секира.
Снимање је завршено у касним вечерњим или раним јутарњим часовима.
Нико се није бунио.
Добро, осим неколико родитеља који су у више наврата долазили до школе по своју децу...
Добро, и осим неколико наставника који су, попут избеглица, морали боравити у ходнику, из већ поменутих разлога...
Добро, и осим...
Значи, нико се није бунио!
А, да, те вечери снимили смо и султана Драгана!
У почетку би светло. И светло беше у школи...
Неко рече:,,Нека буде тама!"
Дођосмо у школу увече.
И би тама!
Те вечери снимили смо: Суђаје, масоне, Шекспира, наратора 2, кореографију број три...
Такође, тада је почела сарадња "Ђуро Салај продакшна" и "Ulješura pictures".
То вече остаће упамћено и по томе што је наша зборница (једина у историји школа) напустила своју територију, због потреба снимања, и преселила се у ,,просторије ходника". Авај, дневнике су заборавили, али чувала их је једна зарђала секира.
Снимање је завршено у касним вечерњим или раним јутарњим часовима.
Нико се није бунио.
Добро, осим неколико родитеља који су у више наврата долазили до школе по своју децу...
Добро, и осим неколико наставника који су, попут избеглица, морали боравити у ходнику, из већ поменутих разлога...
Добро, и осим...
Значи, нико се није бунио!
А, да, те вечери снимили смо и султана Драгана!
И би вече, и би јутро (у којем смо сви зевали), дан први!
Дан други
… у којем смо отишли у Индију, на Тргу жртава фашизма, вратили се у еру немог филма и снимили сцене на дивљем западу...
Нека буде светлост!
И би светлост!
Тог дана девојке су научиле индијски плес (кореографија број 1) , Ахмет је ходао као Чарли Чаплин, а Марко и Саболч су имали прави ,, обрачун код ОК Салаја"!
Такође, тог дана у школи је боравио и један дечак са пиштољима и температуром. Каже да његова мама добро прави филмове.
- Шта твоја мама добро прави(колаче, торте...)?
- Филмове!
И би вече, и би јутро, дан други.
Дан трећи
… у којем нисмо снимили ништа, али смо вежбали до бесвести...
У ствари, снимили смо неколико ,,селфија"!
И то се рачуна!
И тада човек рече:
,,Дај ми да се могу сам по својој вољи намештати и фотографисати, да не зависим од других људи."
И би селфи!
А онда човек рече: ,,Дај ми дуге руке да могу лепше испасти."
И би ,,селфи штап"!
Трећег дана вежбали смо сцену венчања и "Титаник".
То је дан када смо открили таленат Филипа Дулића и када је он ушао у улогу из које ни до матуре није изашао! За после не знамо. Нисмо га виђали.
,,Алилуја!"
Овај дан могли бисмо назвати и:
,,Veni, vidi, vici!"
Lupus in fabula!
Родитељска туга!
, ,,О, честити апотекару..."
И би вече, и би јутро , дан трећи!
Дан четврти
… у којем је ,,Ђак генерације" ,,ухваћен" у свом природном положају...
Види последњу фотографију. Ако ти је нешто чудно, окрени лаптоп. Крив(а) си ти!
И неко рече:
Нека буде први међу нама!
Нека буде најбољи!
Вођа!
И би "Ђак генерације"!
Види последњу фотографију. Ако ти је нешто чудно, окрени лаптоп. Крив(а) си ти!
И неко рече:
Нека буде први међу нама!
Нека буде најбољи!
Вођа!
И би "Ђак генерације"!
То је дан кад смо снимили ,,Прљави плес", кореографију број 2, и "Титаник".
Такође, приметили смо тог дана једног чудног белгијског детектива са брчићима и малим сивим ћелијама...
Па смо снимили и њега!
Све је било против нас. Имали смо само једну коверту за цепање, а и батерија је била при крају.
То значи да смо имали само један покушај да снимимо и последње кадрове.
И успело је!
Снимили смо из првог пута!
Одахнули смо!
Мислили смо да је најтежи део посла готов!
Ох, како смо били наивни
,,О, свети Фрањо..."
,,Nо, no, nо...mon ami"
И би вече, и би јутро, дан четврти!
Дан пети
… у којем смо почели монтажу...
А снимљено беше без обличја и смисла!
И би монтажа!
И човек виде да је монтажа добра.
Тог дана уронили смо у море звано монтажа и схватили, авај, да бисмо се могли утопити.
Руку спаса пружио је Стипан!
Он нам је обећао сву неопходну помоћ, у опреми, односно програму, и људству, односно самом себи.
А снимљено беше без обличја и смисла!
И би монтажа!
И човек виде да је монтажа добра.
Тог дана уронили смо у море звано монтажа и схватили, авај, да бисмо се могли утопити.
Руку спаса пружио је Стипан!
Он нам је обећао сву неопходну помоћ, у опреми, односно програму, и људству, односно самом себи.
За овај дан немамо ,,фотодоказ" јер смо заборавили да се фотографишемо.
Чуда су могућа!
И би вече, и би јутро, дан пети!
Дан шести
...у којем смо направили доста фотографија и ниједан селфи…
И би велика киша!
И човек виде да ће се хаљине испрљати!
Тог дана на снази је био Марфијев закон.
Најпре нисмо могли створити три главне глумице у исто време на истом месту.
А када нам је, уз много перипетија, то пошло за руком, љосну велика киша!
Фотографисање смо морали обавити у учионици.
То ће изазвати доста муке у будућности ( у монтажи), али стара изрека каже: ,,Да сам знао где ћу пасти, ја бих сео!"
И би велика киша!
И човек виде да ће се хаљине испрљати!
Тог дана на снази је био Марфијев закон.
Најпре нисмо могли створити три главне глумице у исто време на истом месту.
А када нам је, уз много перипетија, то пошло за руком, љосну велика киша!
Фотографисање смо морали обавити у учионици.
То ће изазвати доста муке у будућности ( у монтажи), али стара изрека каже: ,,Да сам знао где ћу пасти, ја бих сео!"
И би вече, и би јутро, дан шести!
Дан седми
… у којем нисмо починули...
И човек схвати да не може приказивати филм самом себи.
И рече: ,,Нека буде позивница!"
И човек виде да је позивница добра!
Било је неколико варијанти позивнице, а ми смо се определили за ону која је морбидна са мером.
Онако, ни мало, ни много, таман колико нам је потребно!
Мало паучине, мало крви, један мач... И шта нам више треба?!
И би вече, и би јутро, дан седми, у којем нисмо починули!
Дан који је постао ноћ која је постала јутро
…то је ноћ коју смо провели у монтажи …
И би слога!
Па би неслога!
Па опет слога!
Слагање и неслагање
И би вече, и би јутро, и беху подочњаци, дан осми!
Дан пре сутра!
… у којем смо имали конференцију за новинаре...
И би чланак!
И би вече, и би јутро, дан девети!
Дан који је постао ноћ која је постала бесана
… у којој смо схватили да смо, можда, мало загазили у авангарду...
И Бог виде да је човек уморан.
И пошаље му да склопи очи, да се одмори.
И човек склопи очи, али сан не дође!
У страху да филм нико неће схватити, а будући да је пред нама била још једна бесана ноћ, ми смо решили да направимо Водич кроз филм.
То је донело мало олакшање, али не и сан на очи.
Фотографије - Мирјана Шкобо
И би вече, и би јутро, дан једанаести!
И би вече, и би јутро, дан једанаести!
Тада погледа човек све што је створио, и, гле, добро беше веома!
И човек рече: ,,Спреман сам!"
II Књига изласка
(премијера)
Наратори
Љубица Шушић и Ђорђе Милошевић Шекспир Богдан Јарић Масони Слободан Ковачевић Татјана Криса Сара Саиловић Дорис Репаш Саболч Месарош Драгана Вуковић Доминик Замбо Нађа Станишић Милана Ђурић Мира Садиковић Хелена Плехо Суђаје Миленко Мајкић Милена Кецман Јустина Логхин Ромео Владимир Буквин Ахмет Бериша Јулија Ања Дражић Ана Хорвацки Дадиља Нина Шарчевић Монах Лаврентије Филип Дулић Меркуције Марко Радичанин Тибалт Саболч Месарош Гроф Капулет Давид Меметовић Грофица Капулет Ања Аничић Гроф Монтаги Роланд Дубичанац Грофица Монтаги Жељана Гинал Парис Давид Шимоковић Поаро Борис Радаковић Турчин Драган Станковић У снимању филма учествовали: Мирослав Николић Барбара Толнаи Патарчић Марта Мулиц Кристијан Енги Емеке Барта Ерика Јанукович Наташа Чабрић Александра Јарић |
Сниматељ
Стипан Милодановић Кореограф Дијана Сарић Сценограф Мирјана Шкобо Костимограф Дијана Сарић Александра Јарић Славица Кузман Фотомонтажа Рада Челебић Мирјана Шкобо Монтажа Стипан Милодановић Мирјана Шкобо Сценарио Вилијем Шекспир Вања Томовић Режија Славица Кузман Вања Томовић ОШ „Ђуро Салај“ Суботица Јун, 2018. |
III Књига утисака
Е, ал историја филма кроз причу о Ромеу и Јулији, феноменално! Ја бих се сад уписао ту да учим, само да ми направите тако свечан испраћај! И био бих веоооома поносан! Ал већ јесам јер сам бар мало био дио те екипе, а ви ми показујете толико пажње и љубави као да сам са вама сваки дан!
Заиста је невјероватно дружити се са вама, толико предобрих људи на једном мјесту! Вјерујем да остали ђаци сад једва чекају да заврше школу, да би и њима направили такав испраћај! Након овог филма, да сам на мјесту садашњих осмака, вратио бих се у први разред, и опет бих учио и опет бих се мучио, само да на крају поново доживим тај тренутак када ме тако свечано пратите! Појавити се у вашем филму или представи, постало је готово једнака част као и носити Карађорђеву звијезду са мачевима, првог реда! ,,Ђура" треба да се преквалификује у ОФПС (Основна филмска и позоришна школа), дефинитивно! Лазар Ђачић |
|
|
Посланица ауторима Шта сам данас научила?! Сви смо свесни да живимо у добу експанзије различитих технолошких достигнућа и да су она, захваљујући јефтиној радној снази негде на Истоку, прилично доступна свима нама. Сви смо свесни и да су наша деца конзументи разноразних друштвених мрежа које, на жалост, не могу ни све да побројим нити да их попамтим. Свесни смо и тога да уз табле често висе платна за видеобим и да су рачунари постали део учионица. Наставници похађају семинаре за унапређење рада помоћу компјутерских средстава, али се у пракси знања врло ретко користе, што њиховом (нашом) кривицом, што због недостатка реалног контекста семинара. Ипак, данас, по први пут сам видела савршен, перфектан, божанствен, духовит и едукативан спој педагошке функције, поп културе, историје филма и књижевног дела. Заиста сам посетила много матура и оно што ме је увек замарало јесте приступ свечаним догађајима који увек личе на онај из филма „Тито и ја“ или на класичне комунистичке прославе дана рада и других пригодних прилика. Неко нешто отпева, неко одрецитује песму или две, онда се држи говор којем углавном сви штопају време и само чекају да поједу оно прасе које се припремило и због којег су, уосталом, сви и дошли. Била сам разочарана занемаривањем основне идеје матуре, а то је да се нагласи да се још једна генерација описменила. Још једна генерација је научила, не да стави маскару и хода на штиклама, већ да зна нешто о слову, књизи, датуму итд. Врло ретко, или боље рећи никад нисам имала прилику да видим да је то циљ матуре. Филм „Ромео и Јулија“ који је осмислила колегиница Вања Томовић нам је дао посебну прилику да један класичан шекспировски сиже погледамо из различитих филмских перспектива. Идеја да се драмска радња представи кроз филм, тачније кроз историју филма је генијална. Познато нам је да су деца пријемчивија за филм но за књигу, те се овим поступком свако дете боље приближавало самој радњи. Чињеница да су актери такође ученици додатно продубљује везу са књижевним делом. Уз то, сигурна сам да многи од деце, па и нас одраслих не познају баш најбоље историју филма. Освртање на велика имена у филмској уметности попут Хичкока и Чарли Чаплина, као и помињање великих филмских хитова попут „Казабланке“, „Прохујало са вихором“, „Титаника“, и увођење књижевних јунака Шерлока Хомса и Поароа Агате Кристи нам је пружило прилику да свако од нас буде емотивно или на било који други начин усхићен и дирнут. Осврти на феномене телевизијских серија (шпанских, индијских и турских) које прате баке, тетке и стрине је учинило филм пријемчив чак и за оне који не воле толико класику и уз то је постигнут специфичан хумористички ефекат. Посебан квалитет даје дијалог са Шекспиром који из своје перспективе коментарише филмске жанрове и уочава сличности и разлике са својим делом, чиме уједно истиче свевременост свог дела и инсистира на непревазиђености својих драма. Шале у филму су пре свега интелектуално мотивишуће, допадљиве и духовите. Оне нас терају да повезујемо књижевност, филм и живот. Захтевају од вас да сте прочитали лектиру и били конзументи филмске индустрије. У филму нема напорних и „досадних“ нарација на које смо обично били осуђивани у овим приликама. Он нам говори без патетике о ђацима који су се трудили да са наставницима приреде овако драгоцено дело. Нису изговорене сладуњава речи о завршетку школовања, али је круна завршетка сасвим јасно присутна у оваквом пројекту. Давно се нисам толико насмејала паметним коментарима и шалама, дивила одличној глуми ђака и одушевљавала вишеслојности неког дела. Свака част ауторима! Живели и дуго нам овако стварали! Ви треба да држите семинаре свима нама и да нас научите оваквом приступу, ентузијазму, труду и раду! Ваша Исидора А. Стамболић |
IV Књига бројева
(седми и осми)
V Књига матурске вечери
__________________________________________________________________________________
Прослављавамо крај школске године и лепе вести!
2018/2019.
Традиционално...
Почетак!
Потребна је бескрајна количина историје да се направи и најмања традиција.
Хенри Џејмс
Међупредметна повезаност...
СРПСКИ ЈЕЗИК и БИОЛОГИЈА?!
Свашта!
Једном песмом постале смо зачетнице новог правца у књижевности. Ми смо га назвале...
Надмодерна
Ништа не разумете?!
Прочитајте и све ће вам бити јасно. Или нејасно!
Прочитајте и све ће вам бити јасно. Или нејасно!
Лазарева субота
Ао,Лазо,на месецу медном,
да л’ би нама ти јавио једном
да на луди камен ти си стао...
да не знамо,зар ти није жао?!
Зашто, друже наш ратни
из школе,
ти не призна да те неко
воле?
Та, ми би те испратиле
фино,
нагиздале и налиле
вином,
Да сви виде одакле си
дош'о,
Из "Ђурине" школе кад си
пош'о.
Црни Лазо, што нам ниси каз'о
зар да вако дочекамо снајку?
Зар да своје заборавиш племе
главу, душу, све због једне зене!
Право збори Његош Петровићу
кад о ћуди заљубљеног поје.
ал ти, Лазо, имај на памети -
Свак је рођен да по једном умре,
част и брука живе довијека.
Ми ти јадне не знадосмо ништа,
те образа изгубисмо часна!
А на време да смо ми то знали,
ми бисмо вам други поклон дали,
Можда бисмо и филм вам снимили,
Па да знате кол’ко сте нам мили!
Стигла Мими
и донела глас,
што обрадовао је много
све нас.
Слави "Ђуро",
пева на сав глас:
'Ој, Лазаре,
ти си момак прави!
Твоја жена сад може
да слави".
Састало се друштво,
у зборницу ушло.
Бацили смо дневнике
претворили се у песнике.
Честитати морамо,
нашем драгом Лази,
па другарство се тако
чува и пази.
Пола песници,
пола везе нема,
ал' је важно да се селфи спрема!
Желимо вам од Ђачића Лака
много малих Ђачића првака,
да живите срећно и у слози,
Свети Саво,ти њима помози!
Амен!
Дар захтева уздарје!
Дечје позориште Суботица
Петар Пан
А онда су пале и прве...
Загонетка
Због ње често ђаци сузе лију.
Њом наставник „награди им труд“.
Они моле да је не добију,
али то им буде узалуд!
Кад ја једну баш такву добијем,
моја душа тад мене заболи,
ал' ја кажем: „Није због незнања
него тај ме наставник не воли!“
Зној ме хладни облије до пола,
А од пола ноге ми се тресу,
Родитељи оштре пруте своје
Када деца једну им донесу.
Кажу да је и она за ђака,
Ал' код куће ванредно је стање
Морам хитно нешто предузети
Убудуће да буде их мање.
Можда кад бих столицу загреј'о,
Гледам књигу, она мене гледа...
У очају тражим други начин,
јер да учим, то се мени не да!
Вања Томовић
Њом наставник „награди им труд“.
Они моле да је не добију,
али то им буде узалуд!
Кад ја једну баш такву добијем,
моја душа тад мене заболи,
ал' ја кажем: „Није због незнања
него тај ме наставник не воли!“
Зној ме хладни облије до пола,
А од пола ноге ми се тресу,
Родитељи оштре пруте своје
Када деца једну им донесу.
Кажу да је и она за ђака,
Ал' код куће ванредно је стање
Морам хитно нешто предузети
Убудуће да буде их мање.
Можда кад бих столицу загреј'о,
Гледам књигу, она мене гледа...
У очају тражим други начин,
јер да учим, то се мени не да!
Вања Томовић
Одгонетка: јединица
Синоними: кец, кечуга, бандера, квака, зглобњак, бугер, буги...
Синоними: кец, кечуга, бандера, квака, зглобњак, бугер, буги...
Он је управо одговарао ,,Почетак буне против дахија"!
Ова фотографија нека служи као опомена будућим генерацијама!
Ова фотографија нека служи као опомена будућим генерацијама!
Седам писама краљице Ане
|
|
|
|
|
|
Јер време је близу...
Сценографија
Костимографија
Стефан и Ана - краљ и краљица
Верни и одани стражари
Жупанови синови
Дворске даме Оливера и Вишеслава
Војвода Влатко, Прибоје и Обрад - опасни момци из жупанове пратње
Вредне слушкиње Дива и Ружа
Учитељ Константин
Терзија и кувар
Шумски вилењак
Анђели
Техничка подршка
Пред славу живот је текао својим уобичајеним током.
Управо овако...
Житије Светог Ђуре Преподобног
Бејаше то у Северној Земљи, у Манастиру Светог Ђуре Салаја. Заправо је то била лавра сачињена од малог и великог Ђуре. Манастир је основао ред просветних радника, који се беше заветовао на сиромаштво и аскетски живот.
Од давнина су при манастирима отваране школе, па ни овај наш не беше изузетак. У њега су свакога дана долазила деца из оближњег села Пети Квартиријум. Село је носило то име још из доба Римљана. Деца су се веселила доласку у манастир јер су ту обасипана пажњом и љубављу. Ту су се проучавале природне и друштвене науке и вештине. Бавило се гимнастицирањем, учило веронауци, а од уметности су се неговале сликарство, музика и у последње време, нарочито, драма. Морамо поменути да у њему беше развијена преписивачка делатност, по угледу на Ресавску, нарочито за време неких контролних вежбанија.
Велики ктитор манастира беше један витешки ред из Пруског краљевства који обећа позамашну суму у денаријумима и сребрњацима, од које би се имале изградити просторије потребне за вежбу и учење.
Манастиром управљаше игуманија мати Мимица, госпођа побожна и разумна. У првој младости она је била посвећена природним наукама, нарочито биосу, али сада више немаше времена за то од манастирских послова.
Манастиром управљаше игуманија мати Мимица, госпођа побожна и разумна. У првој младости она је била посвећена природним наукама, нарочито биосу, али сада више немаше времена за то од манастирских послова.
Одмах до њене келије, биле су смештене келије још четири редовнице. Сестра Рада водише рачуна о организацији манастирског живота, највише о доласку у манастир те сеоске дечице, која њој бејаху посебно мила. Она једина носаше титулу педагогуса. О типику и крмчијама стараше се сестра Дијана и увек се строго држаше законоправила. У младости, пардон, у ,,Младости" бејаше се бавила народним играма, те је могла допринети свакодневним пословима и на тај начин. Две редовнице сестре Славица и Лидија бринуше о манастирским добрима и метохији.
Прва међу једнакима, одмах до игуманије, беше председница манастирског одбора сестра Славица, жена за светлом, како је саму себе звала, јер за време манастирске славе, она одређиваше када ће бити мрак, а када светло.
Иако је манастир био претежно женски, у њега је редовно, каквим послом, долазила и мушка чељад. Не бејаше их много, али су запамћени као братство следбеника вештине шутирања лопте ногом. У време кад почиње наша прича, од мушких је нарочито користан био учитељ вере брат Јован, праведан и частољубив, али у стопу за њим иђаше и једнако се за свеопште добро залагаше и учитељ гимнастике брат Слободан. Врли монах Драган и његови патуљци бринуше се о техници. Својим гласом појца велики допринос службама даваше калуђер Ђорђе, који је проучавао хисторију, учитељицу живота.
Достојанственим држањем и префињеном лепотом свог лика, издвајаше се учитељица вере Мирјана, у монаштву названа Мими, која је сваке године бирана за краљицу славе, премда међу просветаркама нема краљице, ни слушкиње, ни дворкиње, ни господарице. Оне су све једнаке и, узимајући просветарски постриг, тако су се и заветовале да се нико неће истицати у овоземаљским почастима.
Две великомученице - сестре Наташа и Љубица биле су надалеко познате као врсне глумице, те су већ учествовале у ранијим представама и филмовима. Њихов допринос нашој причи бејаше немерљив и у другим сферама. Једна се истицаше лепим писанијем, а друга градитељским умећем.
Подвижнице Јела и Мелита биле су потомци Рада Неимара. Оне се предано бавише грађевинским радовима и неким старим занатима којих данас готово више и нема. Израђивале су не само замак, већ и ситно покућство, топиле метал, правиле сребрни есцајг, штитове, мачеве, секире, штавиле су кожу...
Ако им досади да чекају Прусе, оне ће саме направити ону, већ поменуту, вежбаону. Био би то подвиг достојан њиховог имена.
И на крају искушеница сестра Мирјана, која је у најновије време добила задатак да води електронску писарницу самог манастира и да подучава и остале сестре истом послу, те су људи помало почели да избегавају е-голубове писмоноше која им она редовно слаше.
Сви житељи манастира сада предано раде на једном задатку - припреми школске славе. Да ли ће се снаћи? Како ће све протећи? Хоће ли оправдати очекивања која су из године у годину све већа?
Напред мали трудбеници!
Не склањајте поглед са циља!
Јер време је близу...
Ово писах ја, која се заветовах врлини скромности, те нећу писати о себи, јер то не би било складатељно са лепим васпитанијем.
Писах својеручно, својом калиграфијом, која не личаше ни на једно познато писмо (ни греческо, ни феничанско, али ни на хијероглифе).
Писах уочи Савиндана Лета Господњег 2019.
ваш летописац сестра Вања
,,Те вечери сестра Евгенија читала је писма краљице Ане, госпође милосрдне и разумне. Она су је вратила у лето, у време Немањића, кад се рађала српска држава и достизала своју пуну снагу."
,,Ово су први утисци из моје нове домовине."
,,Осећам да ћу овде бити веома срећна."
Војвода Влатко: Господару, да ли дозвољаваш да почне славље?
Стефан Немања: Може, војводо, веселите се и славите...
Стефан Немања: Може, војводо, веселите се и славите...
,,Ево мене, ево вам краљице..."
,,Ту ме је муж мој добри упознао са свима који ће од сада бити део мог живота..."
,,Госпођо моја, ово је мој најоданији момак – војвода Влатко. Он ће од сад бринути о теби са подједнаком љубављу са којом се брине о мени. У мојој пратњи су увек још и Прибоје и Обрад."
,,Ово је Константин, назван Филозоф, као онај Константин што нам сачини прво писмо. Он је мој учитељ из детињства. Он ће, ако Бог да, једног дана бити учитељ и нашој деци."
,,Кројачу, својој господарици ћеш шити хаљине какве носе најугледније принцезе са византијског двора... "
,,А ти нам спреми супу од фазана, вепровину, овнујско месо, гибаницу, проју, цицвару и попару... Гладни смо и уморни од пута... "
,, Док мој господар мачем, копљем, мудрошћу и одлучношћу прави једну јединствену и велику српску државу...
...моји синови расту и, нек' су живи и здрави, свакога дана чине нас, своје родитеље, све поноснијим ."
,,Једне вечери уплашила сам се за свој разум... Ти ме, другарице моја, нећеш погрешно схватити. Те вечери походио ме је чудан гост..."
,,Ја сам вилењак шумскога рода,
Чуднога гласа, чуднога хода,
Носим ти вести премиле, миле
Што рекоше ми небеске виле..."
Чуднога гласа, чуднога хода,
Носим ти вести премиле, миле
Што рекоше ми небеске виле..."
Војвода Влатко: Господару мој...
Стефан Немања: Отвори уста, војводо, само ако ћеш рећи оно што желим да чујем.
Војвода Влатко: Опрости ми, господару...
Стефан Немања: Како се усуђујеш! Није ни требало да се враћаш ако ниси извршио задатак!
,,Једне вечери муж мој, отац деце моје, призва ме себи и синове наше призва и рече нам да је приспело време да преда свој благослов нашем другорођеном сину Стрефану."
,,Чеда моја драга, не заборавите никад учења правоверног закона, не заборавите да човека кроз живот води Бог, а да они који скрену са пута Његовог, морају свакад у животу злосрећни бити. Породица је и мач и штит, а брат је рођен да брата брани, а не напада и гони.
Јер овога држећи се, имаћете Бога за помоћника."
,,А сада, мој животни путе, моја радости, моја жено без зле мисли, без ружне речи, дође трен да се растајемо и кренемо новим Богу ближим путем."
,,Вукан, мој првенац, кренуо мачем на свог брата..."
,, ..и срећна сам што знам да је мој Сава помирио браћу своју и дао ми да мирно одем.".
,,Осећам да моје време долази. Лице ми је добило бледожуту боју, попут листа који се спрема да падне како би се поново родио. Тело ми је оронуло...
Одлазим."
,,Онда, када смо се као два млада цвета спремале за свој пун цват, када нас је живот раздвојио, мислила сам, другарице моја, да ће нам се животни путеви укрстити и да ћеш једнога дана ти к мени, или ја теби доћи. Али, није нам се дало.
Ипак, не тугујем, јер знам да ћемо се поново срести, а онда се више никад нећемо растати..."
„К Њему ћемо доћи и у Њега ћемо се настанити.“
,,Царица Милица, у монаштву Евгенија, читала је писма дуго у ноћ. Одложила их је тек кад је последња свећа лојаница у њеној монашкој келији догорела. Било је то у само предвечерје пада Смедерева и гашења српске средњовековне државе. Она је видела шта чека њен несрећни род – њен народ.
Долазила је зима.
Биће дуга и хладна."
Сестра Јефимија: Да ли су те писма растужила, мила моја сестро?
Кнегиња Милица: Не, сестро Јефимија. Писма су ми дала наду.
Кнегиња Милица: Не, сестро Јефимија. Писма су ми дала наду.
,,Пролеће је. Отопили су се планински снегови и хиљаде поточића слило се у једну бујицу. Из те бујице родила се нова снага. Млада српска држава пробудила се и стала на своје, још несигурне дечије ноге. Једног дана, кад ојача, биће то просперитетна, берићетна и благонаклона домовина. Отаџбина! Достојна српског и свих народа који ће у њој живети."
Историјски извори о животу Ане Немањић врло су оскудни.
Данас већина истраживача сматра да је она била византијског порекла.
Њихову теорију прихватили смо и ми и дали одговоре на питања пред којима је историја нема.
Њена грчка пријатељица Теодора и писма су у целости плод маште.
Песму „Алилуја" певају уједињени хорови:
Хор „Вивак”
Хор просветних радника Новог Сада
Хор Дечјег села из Сремске Каменице
Мешовити инклузивни хор „Исон"
Деца са веронауке из београдских школа
Уметнички руководилац: Миодраг Близанац
Реализацију пројекта помогли су:
ОКУД „Младост"
Ulješura pictures
Плесни студио „Олена"
Дечје позориште Суботица
Народно позориште Суботица
У главним улогама
Краљица Ана Стефан Немања
Мирјана Иванковић Јован Мајсторовић
Наратори
Дијана Сарић и Ђорђе Милошевић
Кнегиња Милица Сестра Јефимија
Љубица Шушић Наташа Чабрић
Војвода Влатко
Слободан Ковачевић
Прибоје и Обрад
Жељко Габрић Душан Вукичевић
Филозоф Константин
Един Арифи
Оливера и Вишеслава
Соња Евингер и Татјана Ђурић
Дива и Ружа
Ана Саиловић и Анђела Марковић
Кувар и терзија
Бојан Ковачић и Војин Бакић
Вукан Немањић
Александар Циндрић и Ерик Бриндза
Стефан Немањић
Јошка Футо и Давид Сабо
Растко
Матеја Гајчин и Миљан Јаковљевић
Шумски вилењак
Викторија Визин
Стражари
Зоран Раднић и Марин Голић
Анђели
Тијана Лазаревић
Мирна Шешум
Наташа Цурновић
Милица Марић
Елмедина Сулејмани
Изабела Тот
Валентина Мачаи
Драгана Кајчић
Селмида Кадрија
Татјана Хорват
Монахиње
Оља Вујковић и Тамара Шимоковић
Техничка подршка:
Драган Станковић
Давид Црњац
Филип Бореновић
Никола Радуловић
Стефан Јовчић
Joван Марков
Сниматељ
Стипан Милодановић
Монтажа и видео материјал
Мирјана Шкобо
Сценографи и реквизитери
Јелена Вукчевић
Мелита Остојић
Љубица Шушић
Емеке Барта
Дејан Ковач
Aсистенти сценографа
Лаура Шандор
Барбара Толнаи Патарчић
Изабела Фазекаш
Анамарија Влаховић
Костимографи
Дијана Сарић
Славица Кузман
Хоровођа
Јелена Хајнал
Чича Глишу цртао
Небојша Шкобо
Сценарио
Вања Томовић
Режија
Славица Кузман
Вања Томовић
Дана, 29. јануара у Дечјем позоришту Суботица, са великим успехом изведена je представа “Седам писама краљице Ане”.
Публика у препуној сали поздравила је дугим и снажним аплаузом многобројни ансамбл представе који су чинили ученици и наставници.
Присутни су са великом пажњом пратили богату и занимљиву причу која комбинује сценски и филмски језик, све време држи пажњу и плени емоцијама и са правом мером оживљава дух и атмосферу времена, личне судбине и друштвене околности.
Рада Челебић
Преузето са Фејсбука
Овако је то било...
,,Када дођемо у позориште, свако нека ради свој посао и нико нека не поставља сувишна питања!"
Драган Станковић
У техници је увек опуштено!
,,Зидање Скадра"
Ко нема друга посла, позира...
Одбор за дочек гостију биран је пажљиво од
најфинијих изданака лозе "Ђуре Салаја"
Иза кулиса...
Светла рефлектора...
НЕДЕЉУ ДАНА КАСНИЈЕ
„СЕДАМ ПИСМА КРАЉИЦЕ АНЕ“ И ДАЉЕ У ЖИЖИ ЈАВНОСТИ
Након што је минуле седмице у суботичком Дечјем позоришту одиграна представа „Седам писама краљице Ане“, и дословно оставила публику без даха, еуфорија наших суграђана изазвана овом представом и даље не јењава. Ко се јутрос затекао испред „Тргопромета“ на Радијалцу, могао је то и чути из разговора двеју пензионерки, где једна каже: „Је л' данас дају 10% за пензионере?“, на шта ће друга: „Писма краљице Ане?! Него шта него гледала!“. Да ово не би била пука случајност, отишли смо и до бувљака. Како су нам већ на улазу у прву халу рекли, ту се већ недељу дана распреда о неустрашивости и војничкој озбиљности двојице стражара који су стајали на бини, које чак ни најjачи аплаузи нису збунили нити омели у обављању њихове витешке дужности. Чак ни на самом крају представе, када су се сви глумци поклонили публици, која им је громогласно аплаудирала, ни тада нису поклекли! То се зове одважност, која је красила наше срдњовековне витезове! Један од наших саговорника, који је желео да остане анониман, рекао је у крајњем одушевљењу: „Ја оно не би' мог'о, мајке м' моје миле! Свака час' дјечацима, стваарно!“ А о Константину Филозову већ круже приче да је то стварно био он, главом и брадом. Одједном, продавац пешкира и постељина истрчава испред тезге, пресреће нас и куне се рођеним очима у глави да је терзију срео непосредно пре нашег доласка и да му је овај махнуо: „Ооон је! Запамтио сам му бркове!“. Није могао остати незапажен ни разговор између једног купца и продавца, који за наше читаоце преносимо у целости:
„Јес' глед'о представу?“
„Коју?“
„Шта коју, болан, Писма краљице Ане!“
„Шта глед'о, ћито јаране, ћито!“
„Јес' глед'о представу?“
„Коју?“
„Шта коју, болан, Писма краљице Ане!“
„Шта глед'о, ћито јаране, ћито!“
Где год да смо овога јутра били, у свакој хали, од уста до уста, од тезге до тезге, препричавале су се сцене из прошлонедељне представе: „Јоооој, јес' вид'ла ону малу зелену како скак'ће и поскакује оним ногицама! Чије је оно дијете?“. Или: „А виђе ли ти нашег Јова, делију! Нема га у свијет! Тај кад јаше и земља се под њим увија, камоли кљусе!“. Бака Милева, која је пола века провела у хали бр. 4, препричавајући своје утиске, рекла нам је забринуто: „Кад простријеше оно црно платно, те Ана леже, ја реко' готово је, шта би би! Пуста младост...“.
Да је редитељ и екипа која је радила на овом незапамћеном позоришном комаду водила рачуна о сваком детаљу, потврђује и следеће. Наиме, посетили смо и Удружење суботичких кочијаша, и како нам је саопштио председник овог удружења Доминик Рож, кочија коју су гледаоци имали прилику да виде на сцени јесте аутентична реплика кочије са двора Немањића. А сем тога, како смо у писменом саопштењу обавештени, Савез месара Суботице је једногласно оценио да је и батак који се могао видети на бини сасвим у складу са батацима поменутог периода. Након овога, свако даље улажење у детаље чини се излишним. Представа је једноставно одиграна без грешке, чак и оне техничке!
Испред суботичког позоришта затекли смо групицу средњошколаца који су коментарисали најпопуларнију представу у нашем граду, једна ученица нам је рекла: „Кад је представа почела, буквално нисам трепнула до краја! Скроз је добар фазон оно кад се Вукан и Стефан мачују, значи, покидали су! Немам речи! Дивим им се!“. Одмах се укључио и њен другар: „Видео је врх! Не капирам како су све оно урадили, скроз ми је профи! Нисам одмах сконтао откуд сад Косово и та прича у светосавској представи, али тај прелаз са Аниним писмима ме је одувао! Тотално добра перспектива!“, завршио је видно узбуђен. „Мени су Љубица и Наташа биле учитељице у основној“, наставио је наш следећи саговорник, „Најежио сам се кад сам их видео! К'о са фреске! А Мирјана ми је комшиница, иначе, да је не знам, помислио бих да је стварно нека монахиња“. А онда се и друга ученица у овој групи, која је све време ћутала, одједном огласила: „Људи, 'ајде све, ал' онај крај, па стварно не могу да верујем! Јесте скапирали, све те наше славне личности и одједном ђаци ОШ,,Ђуро Салај"! Каква порука! Да занемиш! Буквално!“.
Остављамо наше саговорнике и крећемо се даље Корзоом, а иза нас се чује препирка два пензионера који расправљају да ли је свећа краљици Ани случајно пала оба пута или није. На излогу антикварнице великим словима стоји натпис „ИМАМО СВА ПИСМА КРАЉИЦЕ АНЕ!“. Једна средовечна жена која шета пса објашњава замишљеном саговорнику да су фурије ипак биле на сцени, љутито одмахујући руком: „И зашто ја треба годину дана да чекам да бих овако нешто видела!“
Тек је подне, а град врви од разговора о представи која ће засигурно остати заувек упамћена међу суботичком публиком. Зато и не чуди када критичар позоришта Винко Маслаћ, каже: „Представа Седам писама краљице Ане није само стала раме уз раме са представом Укроћена горопад, која се сада игра у суботичком Народном казалишту, него ју је чак, бићу слободан да кажем, бацила у засјенак!“. Завршавамо ову нашу кратку јутарњу руту пред новоотвореном кафаном Код краљице Ане, а наше верне читаоце остављамо у ишчекивању наредног фељтона о представи о којој ће се засигурно дуго говорити.
Jелена и Лазар Ђачић
Jелена и Лазар Ђачић
Општинска смотра рецитатора
Градска библиотека Суботица
Викторија Визин рецитује песму Татјане Ђулинац...
,,Хоће ветар у пензију"
Ветар рече једно вече,-
- ВИШЕ НЕЋУ ДА САМ ВЕТАР
НИ ДА ЈУРИМ СВУД КРОЗ ЕТАР,
ХОЋУ МАЛО ДА СЕ СМИРИМ
ПЕНЗИОНЕРСКИ ДА ЖИВИМ.
Облак, Сунце, Месец, Звезде
сви што небом верно језде
за његову чули жељу
па говоре пријатељу -
- ПРИРОДА ТЕ МАЈКА РОДИ
ШТО ПОСТОЈИШ СВИМА ГОДИ,
СВОЈУ СНАГУ РАСПОРЕДИ
НЕ ТРОШИ ЈЕ ЗАЛУД, ШТЕДИ
И САСВИМ СЕ НЕ ПОВЛАЧИ
ПРИСУСТВО НАМ ТВОЈЕ ЗНАЧИ.
КАД СИ ВЕТРИЋ ИЛИ ЛАХОР,
ПОВЕТАРАЦ ИЛИ ВИХОР
ПОТРЕБАН СИ ШУМИ.. РОСИ
ПЕНЗИЈОМ СЕ НЕ ЗАНОСИ.
Свуд по свету ветар стане
и живуцка натенане.
На морима неста бура
нити има ко да гура
једра што се џаба кроје
јер бродови само стоје.
Растужиле се и гране
умирене, успаване.
Сатима под ставом МИРНО
кад би барем ветрић пирно.
А ветар се баш јогуни
својом причом о старини
самог себе убедио
да је одмор заслужио.
и живуцка натенане.
На морима неста бура
нити има ко да гура
једра што се џаба кроје
јер бродови само стоје.
Растужиле се и гране
умирене, успаване.
Сатима под ставом МИРНО
кад би барем ветрић пирно.
А ветар се баш јогуни
својом причом о старини
самог себе убедио
да је одмор заслужио.
Ko zna dal' bi ikad više
vetar hteo da zanjiše
grane, a i morska jedra
da se usled dana vedra
ne pojavi slika jedna...
Malen dečak, tužnog lica
okom prati jato ptica,
dok u ruci zbog očaja
nosi svoga novog zmaja.
Hteo je da zmaja vine
u nebesa, u visine
al' ne uspe niti metar
neophodan bi mu vetar.
Gleda vetar sliku ovu
ponosan jer njega zovu,
srećan što je bitan stvarno
no, radiće honorarno.
vetar hteo da zanjiše
grane, a i morska jedra
da se usled dana vedra
ne pojavi slika jedna...
Malen dečak, tužnog lica
okom prati jato ptica,
dok u ruci zbog očaja
nosi svoga novog zmaja.
Hteo je da zmaja vine
u nebesa, u visine
al' ne uspe niti metar
neophodan bi mu vetar.
Gleda vetar sliku ovu
ponosan jer njega zovu,
srećan što je bitan stvarno
no, radiće honorarno.
Сеобе
,,Цела наша земља састављена је од комада прошлости. Далеко је од мене и сама помисао да би требало на тој прошлости стати. Далеко од тога. У будућност треба гледати. У будућност треба ићи. У будућност гледају и иду сви срећнији народи."
Милош Црњански
Милош Црњански
,,А он корача и даље, онамо, куд га жеље вуку.”
Mилош Црњански
Mилош Црњански
Два броја 8
8. март са 8. б
Пројекат
,,Школа за 21. век"
Прва епизода
Ми, изабрани
Друга епизода
Дисеминација
(Ако не знате шта та реч значи, није срамота. Не знамо ни ми, а ипак је користимо!)
"Гром загрми на Светога Саву
у априлу кад му време није..."
Пројекат...
Трећа епизода
Патња
,, Тко није водио дјецу на Сајам образовања,
тај не зна што је патња."
Лајање на звезде (прилагођено)
Турнеја
,,Три позорнице"
Пројекат...
Епизода четврта
"Оно што нас не убије, чини нас јачим"
(Усвајамо вештине критичког мишљења и решавања проблема!)
После љубави
Опраштамо се,
опраштамо се и страшно дугим ногама
одлазимо у свет.
Ти у своју младост
онуда иза фабрика,
иза пристаништа
и моста,
низ раскршћа која се разилазе као посвађани људи.
Ја у своју младост
онуда уз пругу,
где трава има окус воде,
песка
и сунца.
Никад више нећемо седети у истој клупи
ни једно од другог преписивати задатке,
ни делити ужину на одмору.
Никада се више нећу смејати твојим олињалим луткама
ни ти мом неукроћеном зврку на темену
за који су ме вечито чупкали
они што седе иза нас.
Није ово више завршена само једна школска година.
Кажу:
готово је детињство.
Једно велико детињство данас је готово.
ни једно од другог преписивати задатке,
ни делити ужину на одмору.
Никада се више нећу смејати твојим олињалим луткама
ни ти мом неукроћеном зврку на темену
за који су ме вечито чупкали
они што седе иза нас.
Није ово више завршена само једна школска година.
Кажу:
готово је детињство.
Једно велико детињство данас је готово.
Кажу,
и сви су заједно радосни
и котрљају се низ степенице као шака просутих кликера,
и сви су смешни од задовољства
као пластелинске фигуре,
и сви су шарени и чудни
као град за време великих празника.
и сви су заједно радосни
и котрљају се низ степенице као шака просутих кликера,
и сви су смешни од задовољства
као пластелинске фигуре,
и сви су шарени и чудни
као град за време великих празника.
Само ја знам:
никада више,
никада више,
нећемо се ухватити за руке
ни ходати од угла до угла
и покушавати узалуд да се сетимо док ћутимо
нечега врло важног,
нечега толико огромно важног
чега се раздвојени никада више нећемо моћи сетити.
Мирослав Антић
никада више,
никада више,
нећемо се ухватити за руке
ни ходати од угла до угла
и покушавати узалуд да се сетимо док ћутимо
нечега врло важног,
нечега толико огромно важног
чега се раздвојени никада више нећемо моћи сетити.
Мирослав Антић
У четвртак, 6. јуна 2019. године наша школа испратила је на пут још јeдну генерацију осмака.
Иако су челни људи ,,Ђуро продакшна“ цео мај нешто у тајности радили, прикупљали фотографије, правили тајне базе података...(а неки су се чак клели да су видели и Стипана из „Уљешура пикчерса“ да се врзмао у то време око школе), ипак, нико није могао са сигурношћу рећи о чему се ради, а информације које су стизале у јавност биле су штуре и непотпуне...
Као најстрожа тајна, чувана је информација у вези са овогодишњим испраћајем осмака...
Све ово ишло је у прилог младом ,,Ђурином“ појачању Милици Миличић чији је главни задатак био да стане пред пуну салу на Отвореном универзитету и увери све присутне да програма неће ни бити.
То јој је пошло за руком, те јој, захваљујући њеним глумачким способностима, повероваше на крају и највећи поштоваоци ,,Продакшна".
И баш тада, када је тихо разочарање претило да пређе у отворено негодовање... Када је аплауз замало замењен звиждуком, а неки из последњих редова, у знак бунта, бацили кокице и семенке, у сали је настао мрак!
Почео је филм под називом...
Фотографије за филм урадиле Мирјана Шкобо и Рада Челебић.
...Но, вратимо се осмацима!
Ово је прича о њима.
Легенда о успеху
(двадесет година касније)
Ово је прича о њима.
Легенда о успеху
(двадесет година касније)
Познајете ли Дејвида Црњца?
Код нас у крају сви га знају. Од Макове седмице и Кертвароша до Мале Босне и Љутова...oд Александрова до Дудове шуме и Келебије... сви причају приче о његовом успону и успеху у белом свету. И кажу да данас тамо око Темзе Дејвид лови крупну рибу. Широка, магловита равница преноси гласове који долазе из далеког Уједињеног Краљевства, а клинци шире очи и упијају сваку реч, сањајући своје велике снове. Снове о успеху.
Код нас у крају сви га знају. Од Макове седмице и Кертвароша до Мале Босне и Љутова...oд Александрова до Дудове шуме и Келебије... сви причају приче о његовом успону и успеху у белом свету. И кажу да данас тамо око Темзе Дејвид лови крупну рибу. Широка, магловита равница преноси гласове који долазе из далеког Уједињеног Краљевства, а клинци шире очи и упијају сваку реч, сањајући своје велике снове. Снове о успеху.
Моје име је Давид. Рођен сам давне 2004. године у Суботици, граду у којем сам провео детињство и прву младост. Одмалена сам знао свој пут. Још док сам био у основној школи, наставницима сам увек помагао око технике и рачунара. Тим путем сам и наставио. Није било лако, али сам знао да је то прави пут, а једини начин да успем јесте да будем упоран и истрајан. Да никад не скрећем поглед са циља. Данас сам на челу једне велике компаније, радим посао који волим и кажу да га радим веома добро. |
Ипак, да бисмо разумели ову причу, морамо се вратити на њен почетак...
Сећање нас води на обалу Тисе. Један дечак, јунак наше приче, забацио је удицу и чека... Чека...
Та давна 2011. година била је бурна...
Почео је први талас Египатске револуције и после скоро тридесет година Хосни Мубарак свргнут је са власти.
Снажан земљотрес погодио је север Јапана и изазвао цунами.
Западне војне снаге, предвођене САД и Француском, отпочеле другу фазу ваздушних удара проив Либије.
Премијер Русије Владимир Путин посетио је Београд.
Те године одигран је 140. вечити фудбалски дерби између „Партизана“ и „Црвене звезде“.
Венчали су се Вилијам, војвода од Кембриџа, и Кејт Мидлтон.
Новак Ђоковић је наставио да ниже успехе и освојио Вимблдон пошто је у финалу савладао Рафаела Надала 3:1 и доспео на прво место АТП листе у појединачној конкуренцији...
Те године заувек су нас напустили Елизабет Тејлор, Брана Црнчевић и Петар Краљ...
А наши мали јунаци су те године направили свој први корак ка успеху. Кренули су у први разред.
И као што је година била немирна, текло је и њихово немирно детињство, успавано и ушушкано са свих страна...
Почео је први талас Египатске револуције и после скоро тридесет година Хосни Мубарак свргнут је са власти.
Снажан земљотрес погодио је север Јапана и изазвао цунами.
Западне војне снаге, предвођене САД и Француском, отпочеле другу фазу ваздушних удара проив Либије.
Премијер Русије Владимир Путин посетио је Београд.
Те године одигран је 140. вечити фудбалски дерби између „Партизана“ и „Црвене звезде“.
Венчали су се Вилијам, војвода од Кембриџа, и Кејт Мидлтон.
Новак Ђоковић је наставио да ниже успехе и освојио Вимблдон пошто је у финалу савладао Рафаела Надала 3:1 и доспео на прво место АТП листе у појединачној конкуренцији...
Те године заувек су нас напустили Елизабет Тејлор, Брана Црнчевић и Петар Краљ...
А наши мали јунаци су те године направили свој први корак ка успеху. Кренули су у први разред.
И као што је година била немирна, текло је и њихово немирно детињство, успавано и ушушкано са свих страна...
Давид Црњац је те године сломио руку први пут.
Настављамо путовање кроз прошлост. Пут до успеха је трновит, понекад и болан (нарочито кад сломиш руку)! ,,Per aspera ad astra!", рекли би стари Латини.
Сада поново видимо своје јунаке. Прошли су Бајски пут. Али у школу нису ушли...
,,Вратите се... Куда сте то кренули?! Зар не знате да је 1. септембар?!"
А наши јунаци расту као из воде...
Да, они управо крећу у пети разред...
Ево их на раскрсници. Стрпљиво чекају зелено светло... Улица Шандора Петефија...
Затим опет чујемо бат корака... Трупа, труп...трупа, труп...
Улазе у ,, Велику школу"...
А тамо...
Сада поново видимо своје јунаке. Прошли су Бајски пут. Али у школу нису ушли...
,,Вратите се... Куда сте то кренули?! Зар не знате да је 1. септембар?!"
А наши јунаци расту као из воде...
Да, они управо крећу у пети разред...
Ево их на раскрсници. Стрпљиво чекају зелено светло... Улица Шандора Петефија...
Затим опет чујемо бат корака... Трупа, труп...трупа, труп...
Улазе у ,, Велику школу"...
А тамо...
,,Per аspera ad astra!", опет би рекли стари Латини.
,,Само храбро, наши петаци! Много горе изгледа, него што у ствари јесте!"
,,Само храбро, наши петаци! Много горе изгледа, него што у ствари јесте!"
… изазвали тектонске поремећаје...
Давид Црњац је те године сломио руку други пут!
Пролазила је година по година.
Растао је свет, а са њим и наши јунаци... Постајали су све зрелији и озбиљнији...
Растао је свет, а са њим и наши јунаци... Постајали су све зрелији и озбиљнији...
Била је то 2018. година.
Принц Хари оженио се америчком глумицом и тако показао свим обичним девојчицама света да постоји могућност да и оне постану принцезе.
Две огромне нуклеарне силе Америка и Северна Кореја започеле су преговоре руковањем својих председника и тако показале да ће своје вечне размирице занемарити и сарађивати.
Светско фудбалско првенство је одржано у Русији, а победила је Француска. Природа је беснела и погађала читаве континенте: Европу сушом, Азију монсунима, Северну Америку пожарима...
Добри, стари, папирни дневник отишао је у пензију, заменила га је нова електронска верзија... а наши јунаци су били тужни зато што су знали да је са њим отишло и њихово детињство.
Принц Хари оженио се америчком глумицом и тако показао свим обичним девојчицама света да постоји могућност да и оне постану принцезе.
Две огромне нуклеарне силе Америка и Северна Кореја започеле су преговоре руковањем својих председника и тако показале да ће своје вечне размирице занемарити и сарађивати.
Светско фудбалско првенство је одржано у Русији, а победила је Француска. Природа је беснела и погађала читаве континенте: Европу сушом, Азију монсунима, Северну Америку пожарима...
Добри, стари, папирни дневник отишао је у пензију, заменила га је нова електронска верзија... а наши јунаци су били тужни зато што су знали да је са њим отишло и њихово детињство.
Година је 2039. прошло је тачно двадесет година откако су наши јунаци напустили топло "Ђурино" крило.
Где су данас? Шта раде?
Да ли су остварили свој сан о срећи?
Где су данас? Шта раде?
Да ли су остварили свој сан о срећи?
Моје име је Давид. Одмалена сам знао свој пут.
Данас сам на челу једне велике компаније, радим посао који волим и кажу да га радим веома добро.
Одавно сам отишао из своје домовине...
Ипак, некад се тргнем из сна. Пробуди ме куцање на вратима... То Смали опет касни на час... Отвара врата и ја угледам баш њих.. Матеју, Силвију, Михајла, Марина,Анђелу, то је мој 8.б... У суседној учионици бука... Препознајем гласове... Едо, Изабела, Елмедина, Оља, Адмир... И знам, то 8.а опет прави хаос на часу... Силазим степеницама, навијање... 8.ц побеђује у фудбалу, Ерик је управо дао го...
Одавно сам отишао из своје домовине, али део свог детињства понео сам са собом. Ту су сви ти драги људи који су обележили моје одрастање. Данас су расути по целом свету, али ја их носим свугде... У мом коферу увек је било места за њих... Где год идем, вучем са собом торбу пуну сећања...
Данас сам на челу једне велике компаније, радим посао који волим и кажу да га радим веома добро.
Одавно сам отишао из своје домовине...
Ипак, некад се тргнем из сна. Пробуди ме куцање на вратима... То Смали опет касни на час... Отвара врата и ја угледам баш њих.. Матеју, Силвију, Михајла, Марина,Анђелу, то је мој 8.б... У суседној учионици бука... Препознајем гласове... Едо, Изабела, Елмедина, Оља, Адмир... И знам, то 8.а опет прави хаос на часу... Силазим степеницама, навијање... 8.ц побеђује у фудбалу, Ерик је управо дао го...
Одавно сам отишао из своје домовине, али део свог детињства понео сам са собом. Ту су сви ти драги људи који су обележили моје одрастање. Данас су расути по целом свету, али ја их носим свугде... У мом коферу увек је било места за њих... Где год идем, вучем са собом торбу пуну сећања...
Зађимо још дубље у сећање…
Један дечак на Тиси сања да је упецао велику рибу...
И знамо...
Она деца у њима још живе и сањају велике снове...
Један дечак на Тиси сања да је упецао велику рибу...
И знамо...
Она деца у њима још живе и сањају велике снове...
У главним улогама
Јован Мајсторовић
као
Давид Црњац
Barta Emőke
као
секретарица Елизабет
Слободан Ковачевић
као
Филип Бореновић
Мирјана Иванковић
као
наставница
Фотомонтажа
Рада Челебић
Мирјана Шкобо
Видео монтажа
Мирјана Шкобо
Сниматељ
Стипан Милодановић
(Ulješura pictures)
Превод на мађарски
Vlahovity Annamária
Barta Emőke
Титл
Rogović Nikola
У реализацији филма учествовали:
Драган Станковић
Јелена Вукчевић
Марјана Никић
Szalma Elvira
Никола Пилиповић
Ostojić Melitta
Горан Андрић
Tolnai Patarcić Barbara
Милица Миличић
Мирослав Николић
Сценарио
Славица Кузман
Вања Томовић
Режија
Славица Кузман
Вања Томовић
Ђуро продакшн
ОШ ,,Ђуро Салај"
Суботица, јун 2019.
Јован Мајсторовић
као
Давид Црњац
Barta Emőke
као
секретарица Елизабет
Слободан Ковачевић
као
Филип Бореновић
Мирјана Иванковић
као
наставница
Фотомонтажа
Рада Челебић
Мирјана Шкобо
Видео монтажа
Мирјана Шкобо
Сниматељ
Стипан Милодановић
(Ulješura pictures)
Превод на мађарски
Vlahovity Annamária
Barta Emőke
Титл
Rogović Nikola
У реализацији филма учествовали:
Драган Станковић
Јелена Вукчевић
Марјана Никић
Szalma Elvira
Никола Пилиповић
Ostojić Melitta
Горан Андрић
Tolnai Patarcić Barbara
Милица Миличић
Мирослав Николић
Сценарио
Славица Кузман
Вања Томовић
Режија
Славица Кузман
Вања Томовић
Ђуро продакшн
ОШ ,,Ђуро Салај"
Суботица, јун 2019.