Енглеско-српски речник Вилијeма Шекспира
(2014. године) |
|
,,У туђим ципелама"
(2014/2015.)
(2014/2015.)
Суђење
Зоћина артиљерија против Станкове чете
Кашика, Антоније Исаковић
(2014.г.)
Зоћина артиљерија против Станкове чете
Кашика, Антоније Исаковић
(2014.г.)
Припреме за школску славу
(2015.године)
Свети Сава
(2015.године)
(2015.године)
Прослава Савиндана и ове године протекла је уобичајено празнично и свечано. Као и увек, били су ту ученици, родитељи, драги гости, кумови... Сала је била испуњена до последњег места. Али, овога пута нешто је било другачије...
Свако ко се тог дана затекао у нашој школи имао је прилику да отпутује кроз простор и време. У трен ока сви смо се обрели у манастиру Хиландар у средњем веку. Тамо су нас дочекали Савини биографи Доментијан и Теодосије. Тако смо од њих двојице сазнали све о лику и делу овог највећег српског просветитеља. Цела приредба била је зачињена благим хумором и модерним језиком блиским данашњим основцима.
Врхунац приредбе чинио је „мешовити хор“, сачињен од ученика, учитеља, наставника, педагога и секретара школе. О овом хору прича се и причаће се још дуго, јер се тако нешто не памти у нашим школама.
Ако не верујете нама, верујте својим очима...
Свако ко се тог дана затекао у нашој школи имао је прилику да отпутује кроз простор и време. У трен ока сви смо се обрели у манастиру Хиландар у средњем веку. Тамо су нас дочекали Савини биографи Доментијан и Теодосије. Тако смо од њих двојице сазнали све о лику и делу овог највећег српског просветитеља. Цела приредба била је зачињена благим хумором и модерним језиком блиским данашњим основцима.
Врхунац приредбе чинио је „мешовити хор“, сачињен од ученика, учитеља, наставника, педагога и секретара школе. О овом хору прича се и причаће се још дуго, јер се тако нешто не памти у нашим школама.
Ако не верујете нама, верујте својим очима...
Општинска смотра рецитатора
Александар Рукавина рецитује "Лажљиву песму" Мирослава Антића
(2015.године)
Зонска смотра рецитатора
Покрајинска смотра рецитатора "Песниче народа мог", Сечањ
Сабрана дела Вилијема Шекспира
(годину дана касније)
Опет се тражила карта више!
(годину дана касније)
Опет се тражила карта више!
Јулија: Еј, ћао, Офелија, Ђуси је, шта радиш? Је л те звао онај твој луди Хамлет?Видели су га неки мало пре. Кажу да је отишао са шкрабалом Шекспиром у „Спартак“.
_______________________________________________________________________________________________________________
Грофица Капулет: Знаш ли, слатка моја кћери, да ти је oтац намерио Париса, Ескалусовог рођака?Има сјајну политичку будућност... Већ је члан владајуће странке...али, добро, нећемо сад о политици. Ипак је ово Шекспир,а не Нушић!!!
_______________________________________________________________________________________________________________
Грофица Капулет: Ти заљубљена!!! У кога, у кога...говори, краво!!! Она се заљубила! Ко ти је дозволио?!
________________________________________________________________________________________________________________
Ромео: Овде живи слатка Јулија, (окреће се публици) рибетина!!!
_________________________________________________________________________________________________________________
Ромео: (публици) Какав Драган?! Шта бунца ова?
_________________________________________________________________________________________________________________
Хамлет: Добро, шта се одмах љутиш?!Уосталом, зар ти није драго што ће ови твоји ликови преживети, неће попити отров, већ ће се венчати и живети срећно до краја живота.Од тога ћеш и ти имати користи.Данас су комедије много више на цени...Народу треба смеха! Него, хајдемо на бурек с вишњама... да мало преиспитамо и моју судбину. Да видимо шта можеш да учиниш за мене и Офелију.
__________________________________________________________________________________________________________________
Шекспир: Ово је чист плагијат!!! Само да знате, тужићу их. Поднећу кривичну пријаву за кршење ауторских права и против ученика 8. разреда и против наставница српског језика ( показује руком наводнике)које су ми унаказиле текст!!!(вади пљоску, пије). Ја мислим да је ово сра...хик... мотно!!!
Сценарио: Славица Кузман и Вања Томовић
_______________________________________________________________________________________________________________
Грофица Капулет: Знаш ли, слатка моја кћери, да ти је oтац намерио Париса, Ескалусовог рођака?Има сјајну политичку будућност... Већ је члан владајуће странке...али, добро, нећемо сад о политици. Ипак је ово Шекспир,а не Нушић!!!
_______________________________________________________________________________________________________________
Грофица Капулет: Ти заљубљена!!! У кога, у кога...говори, краво!!! Она се заљубила! Ко ти је дозволио?!
________________________________________________________________________________________________________________
Ромео: Овде живи слатка Јулија, (окреће се публици) рибетина!!!
_________________________________________________________________________________________________________________
Ромео: (публици) Какав Драган?! Шта бунца ова?
_________________________________________________________________________________________________________________
Хамлет: Добро, шта се одмах љутиш?!Уосталом, зар ти није драго што ће ови твоји ликови преживети, неће попити отров, већ ће се венчати и живети срећно до краја живота.Од тога ћеш и ти имати користи.Данас су комедије много више на цени...Народу треба смеха! Него, хајдемо на бурек с вишњама... да мало преиспитамо и моју судбину. Да видимо шта можеш да учиниш за мене и Офелију.
__________________________________________________________________________________________________________________
Шекспир: Ово је чист плагијат!!! Само да знате, тужићу их. Поднећу кривичну пријаву за кршење ауторских права и против ученика 8. разреда и против наставница српског језика ( показује руком наводнике)које су ми унаказиле текст!!!(вади пљоску, пије). Ја мислим да је ово сра...хик... мотно!!!
Сценарио: Славица Кузман и Вања Томовић
Фотографије које следе, оригинално су дело Мирјане Шкобо.
,,Опраштамо се и страшно дугим ногама
одлазимо у свет"
(2015. године)
Матурица!
(2015.г.)
Стари, добри Коста Вујић, са новим колегама професорима Анитом и Албертом, поново одушевио публику "Ђуре Салаја"
Она нас је све изненадила.
Али, кад мали бође размислимо, ми смо то и очекивали. |
Кад порастем, бићу Ацо!
|
Кад је Мелиса запевала,
сви су устали.
сви су устали.
Још кадрова са приредбе...
Први међу једнакима...
"Најпрви!"
___________________________________________
2015/2016.
2015/2016.
"Могу да се обучем како морам"
"Мистер Долар"
Режија: Снежана Тришић
Адаптација текста: Димитрије Коканов и Снежана Тришић
Сценографија: Марија Калабић
Костим: Милица Грбић Комазец
Музика: Ирена Поповић
Драматург: Димитрије Коканов
Кореографија: Андреја Кулешевић
Корепетитор: Немеш Нађ Анита
Адаптација текста: Димитрије Коканов и Снежана Тришић
Сценографија: Марија Калабић
Костим: Милица Грбић Комазец
Музика: Ирена Поповић
Драматург: Димитрије Коканов
Кореографија: Андреја Кулешевић
Корепетитор: Немеш Нађ Анита
"Тако и у фуриозној комедији МИСТЕР ДОЛАР, Нушић, само лако и споља - закачи главне теме корупције и неморала у свом окружењу. Већ се цела радња и догађа у хотелу ДОЛАР – значи све је на продају и куповину и само је долар мера ствари у свим односима. Некада је то врло добро играо, рано, трагично преминули Слободан Боб Ђурић у прилично помпезној режији Мирослава Беловића – све је изгледало као да се ради о једном старом и пропалом – прошлом друштву, па је сва вредност представе била разиграна фигура фасцинантног Боба Ђурића! Представа редитељке Снежане Тришић, драматурга Димитрија Коканова и скоро целог ансамбла Српске Драме Народног позоришта из Суботице – нешто је сасвим друго! То је савремена политичка гротеска – сасвим лако читљива и опасна – горка и неумољиво сурова! То је представа о ПАРТОКРАТИЈИ! Тим једноставним кључем – цео комад је решен са лакоћом – даље се он сам развија – богато, разиграно, гротескно, као право друштвено – политичко огледало. Председник Клуба – постао је Председник Странке – игра га са заносом и великом комичарском вештином, одлични Јован Ристовски – сасвим се уклопио у ритам и темпо млађег ансамбла. Легендарног Жана – конобара који, тобоже добија велико наследђе из Америке – одлично и окретно, окрутно и самоиронично игра, са великим смислом за гротеску – Милан Вејновић. Матковића, наследника и власника хотела Долар, који исконструише – ради забаве и поуке, целу лажну ујдурму око Жанове нове друштвене улоге – игра – са брехтовским отклоном, врло присутни и одмерени Марко Макивић. Кћерку Председника странке, која треба да се уда за богатог наследника – кокетно и окретно, са дубоким разумевањем за стил и жанр, игра одлична Миња Пековић. Још десетак глумаца и глумица, одиграло је представнике свих слојева друштва – свештеник, али и Шеик који ће донети инвестиције, био је одлични Љубиша Ристовић, Зоран Бучевац је играо једног таквог Заслужног Академика са брадом, Весна Кљајић Ристовић играла је и одлично певала, лик Жене са гласним жицама и тајним надама...и тако даље – све је било заступљено и све је било убедљиво – али горко-смешно и гадно-јасно...тачно како се то ради у гротески."
Горан Цветковић
Горан Цветковић
Пројекат "Другарство"
Постали смо братска одељења!
Припремамо се...
Свети Сава
"Повратак у будућност"
"Иако путујемо широм света да пронађемо лепоту, морамо је носити и у себи, иначе је пронаћи нећемо."
Ралф Валдо Емерсон
Ралф Валдо Емерсон
Химна и обред
I део
Путовање у прошлост
Наши велики пријатељи - ОКУД "Младост"
II део
Одлазак у садашњост
Одлазак у садашњост
III део
Повратак у будућност
Повратак у будућност
Улоге:
Александар Рукавина
Вања Босанац
Огњен Адамовић
Данило Станин
Милован Симић
Борис Шарчевић
Катарина Живановић
Ања Дражић
Татјана Криса
Илија Бошњак
Бојан Влаовић Ковачев
Бојана Диздар
Борис Радаковић
Давид Шимоковић
Жељана Гинал
Милана Ђурић
Ана Хорвацки
Сара Саиловић
Драгана Вуковић
Александар Рукавина
Вања Босанац
Огњен Адамовић
Данило Станин
Милован Симић
Борис Шарчевић
Катарина Живановић
Ања Дражић
Татјана Криса
Илија Бошњак
Бојан Влаовић Ковачев
Бојана Диздар
Борис Радаковић
Давид Шимоковић
Жељана Гинал
Милана Ђурић
Ана Хорвацки
Сара Саиловић
Драгана Вуковић
Захваљујемо се:
Мирјани Шкобо, Дијани Сарић, Љупки Белчовској
Техничка подршка
На крају...
Општинска смотра рецитатора "Песниче народа мог"
Александар Рукавина пласирао се на зонско такмичење.
Зонска смотра рецитатора
Александар Рукавина наставља да ниже успехе!
Александар Рукавина наставља да ниже успехе!
Покрајинска смотра рецитатора - Сечањ
Снобизам у три лекције
У нашој школи већ је постало традиција да се од детињства и осмогодишњег школовања осмаци опросте уз један посебан „угледно – огледни“ час! Ове године су имали помоћ седмака, а провукао се ту и понеки шестак!
У среду, 1. јуна 2016. године одржан је кратак курс под називом „Снобизам у три лекције“. У првој лекцији научили смо понешто о пореклу речи сноб и видели смо једну епизоду чувене британске серије „Мућке“ у режији генијалне Мирјане Шкобо. Затим смо се, у оквиру друге лекције, вратили у Србију. Сремац, Стерија и Нушић су нам, на сасвим репрезентативним примерима, показали како Србија, када су у питању снобови, никако не заостаје за светом. Све ово потписала је главна „мајсторица“ Исидора Стамболић. И најзад , трећа лекција – „Путујући циркус господина Молијера“. Да, били су ту кловнови, сам господин Молијер лично, грађанин племић – господин Журден и његови учитељи. Артисткиња на жици, главна и одговорна за ову лекцију, била је Вања Томовић.
На крају је уз звуке песме Ђорђа Балашевића „Одлази циркус из нашег малог града“ пала и понека суза, али то је нормално кад „Ђуро Салај“ испраћа овакву генерацију.
Све ово била је само увертира за оно што ћемо видети на завршној приредби.
У нашој школи већ је постало традиција да се од детињства и осмогодишњег школовања осмаци опросте уз један посебан „угледно – огледни“ час! Ове године су имали помоћ седмака, а провукао се ту и понеки шестак!
У среду, 1. јуна 2016. године одржан је кратак курс под називом „Снобизам у три лекције“. У првој лекцији научили смо понешто о пореклу речи сноб и видели смо једну епизоду чувене британске серије „Мућке“ у режији генијалне Мирјане Шкобо. Затим смо се, у оквиру друге лекције, вратили у Србију. Сремац, Стерија и Нушић су нам, на сасвим репрезентативним примерима, показали како Србија, када су у питању снобови, никако не заостаје за светом. Све ово потписала је главна „мајсторица“ Исидора Стамболић. И најзад , трећа лекција – „Путујући циркус господина Молијера“. Да, били су ту кловнови, сам господин Молијер лично, грађанин племић – господин Журден и његови учитељи. Артисткиња на жици, главна и одговорна за ову лекцију, била је Вања Томовић.
На крају је уз звуке песме Ђорђа Балашевића „Одлази циркус из нашег малог града“ пала и понека суза, али то је нормално кад „Ђуро Салај“ испраћа овакву генерацију.
Све ово била је само увертира за оно што ћемо видети на завршној приредби.
Почетак није обећавао
Лекција прва
Лекција друга
Лекција трећа
Главни кривци
На крају
Мала матура - велики људи!
Професор Коста Вујић отишао у пензију!
Наставница српског неутешна!
И ове године наша школа испратила је у свет генерацију младих, успешних људи. Да, ми већ сада међу њима препознајемо будуће лекаре, професоре, глумце, виолончелисте, филозофе, сликаре, фудбалере, правнике... Већ сада смо поносни, а сигурни смо да ћемо у будућности имати још више разлога за то. Једнога дана говорићемо да су сви они прве кораке направили управо у нашој школи, а ево где су данас.
I део
У препуној сали Отвореног универзитета дочекали су нас професори Борис, Давид и Алберт. Њима је припала част да ове године воде нашу малу свечаност.
У препуној сали Отвореног универзитета дочекали су нас професори Борис, Давид и Алберт. Њима је припала част да ове године воде нашу малу свечаност.
II део
Коста Вујић у борби против напредне технологије!
Чувени професор одлази ове године у заслужену пензију, али не може младима препустити приредбу!
Мора да се умеша да спаси ствар!
Коста Вујић у борби против напредне технологије!
Чувени професор одлази ове године у заслужену пензију, али не може младима препустити приредбу!
Мора да се умеша да спаси ствар!
У другом делу приказан је филм о нашим осмацима, о њиховом одрастању и сновима.
Камерман, режисер, монтажер, тонац... - Мирјана Шкобо
Камерман, режисер, монтажер, тонац... - Мирјана Шкобо
III део
Омладина узвраћа ударац!
Доказује професору Кости да и млади данас умеју да направе сасвим
лепу приредбу!
Омладина узвраћа ударац!
Доказује професору Кости да и млади данас умеју да направе сасвим
лепу приредбу!
2016/2017.
Прича о ЕТНО ДАНУ
Прича о ЕТНО ДАНУ
Све је почело једне сасвим обичне недеље када је у локалном кафићу скован паклени план!
"Докон поп и јариће крсти", а докона Мирјана и позивнице прави!
“Играле се делије“
„Ја волим Србију!“, тврдили су данас ученици наше школе. А да заиста познају и воле своју домовину, имали су прилике да покажу и докажу у квизу знања који је, кроз многобројне предмете, ту тврдњу и проверио.
Овај квиз организован је трећег дана „Етно недеље“, 30. новембра 2016. године, која је у нашој школи постала нека врста традиције.
Програм је почео извођењем химне, а настављен је наступом хора, рецитатора и презентацијама о многим значајним Србима, као што су Никола Тесла, Вук Караџић и Стеван Мокрањац.
Овај квиз организован је трећег дана „Етно недеље“, 30. новембра 2016. године, која је у нашој школи постала нека врста традиције.
Програм је почео извођењем химне, а настављен је наступом хора, рецитатора и презентацијама о многим значајним Србима, као што су Никола Тесла, Вук Караџић и Стеван Мокрањац.
У ходнику је приређена изложба етно културе, историје и традиције српског народа.
Наравно, као и увек, програм је обогаћен фолклором, за који су задужени наши вечити пријатељи – ОКУД „Младост“.
О регуларности квиза бринуо је жири у следећем саставу: Миња Дулић, Рада Челебић, Берта Червенак и Марија Кривошија.
Квиз је протекао у узаврелој атмосфери, препуној навијачких страсти. Борба је била беспоштедна, али поштена. Међу онима који се нису овенчали медаљом, било је и суза. Победници су славили. Савладали смо најважнију лекцију – да се домовина поштује, познаје и воли! Нешто смо ново научили, нека знања смо обновили, одлично смо се забавили и дружили.
На крају смо сви заједно одиграли „Ужичко коло“.
Зато нема губитника. Победили смо сви!
Сада једва чекамо петак и „Етно закуску“ да надокнадимо калорије које смо потрошили!
У ишчекивању "Оскара"
(како смо снимали филм)
(како смо снимали филм)
Муке по краставцу!
Још нисмо поштено ни сварили све оне ђаконије од завршног дана Етно недеље, а већ нас је у понедељак чекао нови задатак.
Снимање филма! Ситница!
Цела прошла недеља протекла је у том знаку. Филм под називом „Ал' се некад добро јело, баш!“ део је пројекта „Здраво растимо“ у који је наша школа, благо нама, укључена.
Полазна тачка, основа на којој ће се градити цела прича, била је писање сценарија. Ништа лакше!
Снимање филма! Ситница!
Цела прошла недеља протекла је у том знаку. Филм под називом „Ал' се некад добро јело, баш!“ део је пројекта „Здраво растимо“ у који је наша школа, благо нама, укључена.
Полазна тачка, основа на којој ће се градити цела прича, била је писање сценарија. Ништа лакше!
Мало тежи задатак – подела улога! Иако се пријавио велики број деце, јер сви су хтели да глуме у филму, или бар да изостану са понеког часа, и овај задатак обављен је прилично лако. Бојали смо се како ће вероучитељу Лазару, због његових младих година, „лећи“ улога оца који је преживео инфаркт, али испоставило се да је он недостатак седих власи лако надокнадио глумачким талентом. Јадничак, није ни свестан да ће сада до краја свог просветарског радног века морати да глуми. Учитељица Наташа је и сама закључила да је њој лако да буде забринута, јер је то “улога њеног живота“. Но, било како било, она се већ спрема за црвени тепих. Кад погледате филм, схватићете да то није преурањено.
На сету је владала добра атмосфера и све је протекло релативно лако... А онда се поставило главно питање – питање свих питања – Ко ће бити КРАСТАВАЦ?! Шапутали смо оно што нико није смео гласно да изговори! Још нико није преузео на себе ту одговорност! Нико се још није усудио! И они који би прихватили, убрзо би одустајали. Једни су сматрали да тој улози нису дорасли, други, пак, да их та улога није достојна. Неки су били на ивици плача, други смеха... А онда је јавио ОН! Златни, да не кажемо, зелени момак – Оливер Јовановић! Обучен у своје КРАСТАВАЦ - ОДЕЛО, пре је личио на неког СУПЕРХЕРОЈА, него на поврће које свако од нас има у башти. И мисија му је била херојска! Сада, када имамо њега, снимање је лако приведено крају.
Последњи задатак, испоставило се најтежи, била је монтажа. Сатима и сатима сецкали смо, лепили, изостављали, па опет враћали... Да не бисмо били дисквалификовани, требало је два сата снимљеног материјала преточити у пет минута. О, муко режисерска! На крају смо успели, уштеђене су и последње две секунде. Труд се исплатио.
Сада сви држимо палчеве да освојимо прво место и донесемо нашој школи славу, углед и вредне награде.
Држите их и ви! За „Оскара“!
Држите их и ви! За „Оскара“!
Најава за филм
Фотографије - Мирјана Шкобо
На крају...
Без конкуренције!
Фотографија - Рада Челебић
Још фотографија са сета.
Фотограф - Ања Аничић, 7.б
Премијера
Фотограф(папарацо) - Мирјана Шкобо
Награде су почеле да стижу. Нама је ова толико драга и тако велика да је,
у односу на "Златне медведе" и "Златне лавове", слободно можемо назвати "Златним слоном"!Плакета је рад уметнице Данијеле Станкић Киш.
„Идемо даље“
или
„Све што може поћи наопако, поћи ће наопако!“
Ове године се пред школску славу наметало само једно питање: „Можемо ли нашминкати стару бабу?“, односно можемо ли прошлогодишњу представу приказати у сасвим новом облику да нико од оних који буду гледали, не примети да је у питању реприза. И одговор смо убрзо добили: „Можемо!“ Трудећи се да направимо што бољу репризу, ми смо створили потпуно ново, оригинално позоришно дело и то оно у којем „ни камен на камену није остао“.
Ипак, није све ишло тако глатко! Било је много невоља које су нас пратиле на овом мукотрпном путу.
Ипак, није све ишло тако глатко! Било је много невоља које су нас пратиле на овом мукотрпном путу.
Jош нисмо ни дошли са распуста, а оне (невоље) већ су почеле. Наш сценограф и монтажер је, желећи да направи што бољи селфи, сломила руку. Колега Станковић је лепо рекао: „Кога је питала?!Ко јој је дао дозволу?!“ Но, добро, рекосмо: „Све невоље с тим! Идемо даље!“
Али, није се на томе завршило!
Али, није се на томе завршило!
Главни глумац упао је у неки „Бермудски троугао“, па га данима нико није могао добити. Оно што се каже: „Нит' се јавља, нити паре шаље!“ На крају се испоставило да је он, сиромах, био болестан, али шта то нама значи. Њега нема, а пробе морају да почну. „The show must go on!” Хтели - не хтели, нашли смо му замену и рекли: „Идемо даље! Имамо талентованих ученика, лако ћемо!“ Тако и би! Уместо Бојана – Давор! И кренусмо с мртве тачке.
Али, ни ту не би крај мукама!
Будући да је Ученик 1 постао Путник, Ученик 2 морао је да постане Ученик 1, Краставац из филма, постао статиста, па „ногом у тур“ (да ли смо смели ово да кажемо?) избачен из представе, Маја уместо Драгане, па опет Драгана, један анђео постао Девојка у ношњи 3, сад фали анђео, скакач бели Г6...добро, признајемо, сад смо већ претерали, али скоро... Као што можете приметити, све смо решили на врло једноставан начин и - „Идемо даље!“
Будући да је Ученик 1 постао Путник, Ученик 2 морао је да постане Ученик 1, Краставац из филма, постао статиста, па „ногом у тур“ (да ли смо смели ово да кажемо?) избачен из представе, Маја уместо Драгане, па опет Драгана, један анђео постао Девојка у ношњи 3, сад фали анђео, скакач бели Г6...добро, признајемо, сад смо већ претерали, али скоро... Као што можете приметити, све смо решили на врло једноставан начин и - „Идемо даље!“
Када смо почели са пробама, ствари су кренуле као подмазане. Ако сте мислили, да је у филму показао врхунце свог глумачког талента, требало би да га видите на даскама које живот значе! Вероучитељ Лазар и његове импровизације! Чим је изашао на сцену, почео је да говори текст, То само по себи не би било лоше, на крају крајева, глумац то и ради, то му је у опису посла. Али, авај, који текст је почео да говори?! Иако је тврдио да је оно што смо ми крстили као импровизације, пажљиво увежбано код куће, пред огледалом, ми, ипак, сматрамо да је тај плод његове маште настајао на лицу места. Као доказ за ову тврдњу наводимо чињеницу да је тај текст сваки пут био другачији. А ученицима је било све теже да га прате. Њихове главе окретале су се око вратова у смеру казаљке на сату за триста шездесет степени. Једва некако похватасмо конце и рекосмо: „Идемо даље!“
Вероучитељица Мирјана, супруга Стефана Немање, такође је имала неких проблемчића са текстом и римама, али, срећом по нас, она је то решила у тишини дома свога и на пробама је била перфектна. Зато рекосмо сами себи: "Биће ово добро! Идемо даље!“
Управо негде око Савиндана почела је да шмрца и вила Вања. Шта сад?! То да се она разболи, нисмо ни узимали у разматрање, али шта ако шмрцајући, разбаца вирусe около, ако се разболе остали глумци, режисери, кафе куварице... Само смо хладнокрвно одмахнули главом, спремили марамице и рекли: „Оно што нас не убије, чини нас јачима! Идемо даље!“
Као и обично, оне са којима није било проблема, као што су Ања, Татјана, Милица, Марсовци Борис и Давид, Никола, Никола, Душан, Зоран, Јелена, Едо, Дејан, Бојан, Борис (добро, код Бориса Шарчевића и Бојана Поповића ми мало тастатура поскочи, али нећемо се сад још и на то враћати)... њих тек поменемо, али боље тако. Што се мање о теби пише, то си бољи! А, будући да су они у већини, ми рекосмо лако: „Идемо даље!“
Сад се већ лакше дише. На пробама је боља атмосфера. Понекад и запевамо. Сад само чекамо тај дан, који, у ствари, није тај дан, него дан раније,али, кад смо све ово пребродили, остало је „песма“!
Очекујемо долазак многих виђених људи. Као и увек, биће ту многобројни гости: отац Драган, кум, професори... и, наравно, тајанствена госпођа у првом реду.
Очекујемо и Вас!
А до тада...
„Идемо даље!“
Очекујемо и Вас!
А до тада...
„Идемо даље!“
Фотограф: Ања Аничић
Школска слава
Ослобађамо се треме!
Повратак у будућност 2
Премијера репризе
Боже мили, чуда великога!
Јали грми, јал' се земља тресе,
Ја се бију у „Салају“ виле?
Нити грми, нит' се земља тресе,
Нит' се бију у „Салају“ виле,
Већ то грме ученици млади,
Славу школску они сад спремају.
Помаже им директорка наша.
Она купи колач славски један,
Она зове кума Милимира,
И још зове црквенога лица,
Часног оца Драгана Стокина
Да он обред у школи изврши!
Свијета се окупило много,
Сви кићени лијепи гости дошли
Да са нама прославу направе
И да нашу приредбу гледају!
Бјеше ту Вук, гуслар првак мали.
Затим Саша из разреда другог,
Од чувеног рода Ковачева!
Четвртаке предводи Славољуб,
А они га песмом лепо прате.
Ту бејаше и Евелин драга,
Што Јулијом прозваше је Вања,
Она своју виолину свира!
Хор наш славни мешовити пева,
Предводи га Хајналка Јелена,
Припомажу наставници добри
И педагог – б'јело грло славно!
А путник је од Пурчара Давор,
пут путује у свом времеплову,
пут путује кроз простор и време!
Он за тили часак један дође,
До жупана Стефана Немање,
До Ђачића Лазар момка младог
Који важну улогу имаше,
Да преправи сценарија грешке,
Сценарија грешке и омашке
И да свој текст неки нама каже.
Њега прати вијерна љубовца
Вјерна љуба Мими Иванковић ,
Жена славног Стефана Немање!
Краљица је то достојна једна,
Њу све понос и отменост красе.
На сцени је и син њихов драги,
Сава, Растко, Борис Шарчевићу,
Он им љуту бригу тешку зада.
Два монаха светогорска ту су:
Једно бјеше Поповићу Бојан,
А друго је Дејан Бошковићу,
Још и вила Вања болешљива,
Која пева грла болеснога,
Помажу јој у ношњама друге.
Једна друга- Каћа Живановић
Друга бјеше Татјана од Криса,
Тијаном је Славица крстише,
Треће бјеше Ања од Дражића,
А четврто Бакића Милица.
И петаци наши добри ту су.
Лијеп скеч један приказаху они.
Два имаху име краља једног
Славног краља црногорског Ниџе,
А треће је Душан Вукичевић.
Представници народа угарског
Пошту чине нашем светитељу.
Они песмом помажу весељу,
Радују се принчевом рођењу
И причају приче легендарне.
Омладина с путником направи
Селфи један на сцени модеран.
На селфију Кујунџија Зоран,
И Јелена од Рудића млада
И најмлађи Едине Арифи!
А Марсовци када су изашли,
Два Марсовца у скафандерима,
Једно бјеше Давид Шимоковић,
А друго је Борис Радаковић
Публици су очи засјенили
Од господског лица и одијела.
Правница је наша још довела
Фолклор лепи од „Младости“ КУД –а,
Лепотом је сцену зачинио,
А висином све нас надвисио,
Они лијепа кола одиграше!
Анђели су ту бијели били,
Обучени у чаршафе чисте,
Са свећама у рукама ходе.
Када ова приредба се сврши,
Тад профани наставише славље.
Трајало је до дуго у ноћи,
Још се приче о томе причају!
Боже мили, чуда великога!
Јали грми, јал' се земља тресе,
Ја се бију у „Салају“ виле?
Нити грми, нит' се земља тресе,
Нит' се бију у „Салају“ виле,
Већ то грме ученици млади,
Славу школску они сад спремају.
Помаже им директорка наша.
Она купи колач славски један,
Она зове кума Милимира,
И још зове црквенога лица,
Часног оца Драгана Стокина
Да он обред у школи изврши!
Свијета се окупило много,
Сви кићени лијепи гости дошли
Да са нама прославу направе
И да нашу приредбу гледају!
Бјеше ту Вук, гуслар првак мали.
Затим Саша из разреда другог,
Од чувеног рода Ковачева!
Четвртаке предводи Славољуб,
А они га песмом лепо прате.
Ту бејаше и Евелин драга,
Што Јулијом прозваше је Вања,
Она своју виолину свира!
Хор наш славни мешовити пева,
Предводи га Хајналка Јелена,
Припомажу наставници добри
И педагог – б'јело грло славно!
А путник је од Пурчара Давор,
пут путује у свом времеплову,
пут путује кроз простор и време!
Он за тили часак један дође,
До жупана Стефана Немање,
До Ђачића Лазар момка младог
Који важну улогу имаше,
Да преправи сценарија грешке,
Сценарија грешке и омашке
И да свој текст неки нама каже.
Њега прати вијерна љубовца
Вјерна љуба Мими Иванковић ,
Жена славног Стефана Немање!
Краљица је то достојна једна,
Њу све понос и отменост красе.
На сцени је и син њихов драги,
Сава, Растко, Борис Шарчевићу,
Он им љуту бригу тешку зада.
Два монаха светогорска ту су:
Једно бјеше Поповићу Бојан,
А друго је Дејан Бошковићу,
Још и вила Вања болешљива,
Која пева грла болеснога,
Помажу јој у ношњама друге.
Једна друга- Каћа Живановић
Друга бјеше Татјана од Криса,
Тијаном је Славица крстише,
Треће бјеше Ања од Дражића,
А четврто Бакића Милица.
И петаци наши добри ту су.
Лијеп скеч један приказаху они.
Два имаху име краља једног
Славног краља црногорског Ниџе,
А треће је Душан Вукичевић.
Представници народа угарског
Пошту чине нашем светитељу.
Они песмом помажу весељу,
Радују се принчевом рођењу
И причају приче легендарне.
Омладина с путником направи
Селфи један на сцени модеран.
На селфију Кујунџија Зоран,
И Јелена од Рудића млада
И најмлађи Едине Арифи!
А Марсовци када су изашли,
Два Марсовца у скафандерима,
Једно бјеше Давид Шимоковић,
А друго је Борис Радаковић
Публици су очи засјенили
Од господског лица и одијела.
Правница је наша још довела
Фолклор лепи од „Младости“ КУД –а,
Лепотом је сцену зачинио,
А висином све нас надвисио,
Они лијепа кола одиграше!
Анђели су ту бијели били,
Обучени у чаршафе чисте,
Са свећама у рукама ходе.
Када ова приредба се сврши,
Тад профани наставише славље.
Трајало је до дуго у ноћи,
Још се приче о томе причају!
Фотографије са приредбе - Ања Аничић, 7.б
Улоге:
Давор Војнић Пурчар
Лазар Ђачић
Мирјана Иванковић
Бојан Поповић
Дејан Бошковић
Борис Шарчевић
Вања Босанац
Татјана Криса
Милица Бакић
Ања Дражић
Катарина Живановић
Никола Дулић
Душан Вукичевић
Никола Радуловић
Зоран Кујунџић
Јелена Рудић
Един Арифи
Борис Радаковић
Давид Шимоковић
Жељана Гинал
Милана Ђурић
Ана Хорвацки
Сара Саиловић
Нина Шарчевић
Нађа Станишић
Е, сад можемо да одахнемо!
До следеће године...
Светосавски дани
Вања Босанац
Катарина Живановић
Татјана Криса
Ања Дражић
Катарина Живановић
Татјана Криса
Ања Дражић
Оно кад обрадујемо разредну...
Напокон је угледао светлост дана, пардон, Јутјуба...
"Торба пуна сећања"
UN SAC DE BILLES / A BAG OF MARBLES
РЕЖИЈА: Christian Duguay
УЛОГЕ: Dorian Le Clech, Batyste Fleurial, Patrick Bruel, Elsa Zylberstein
РЕЖИЈА: Christian Duguay
УЛОГЕ: Dorian Le Clech, Batyste Fleurial, Patrick Bruel, Elsa Zylberstein
Država:Francuska, Kanada 2017
Program:Plazma Festić
Trajanje:110’
Režija:Christian Duguay
Scenario:Alexandra Geismar, Jonathan Allouche, Benoît Guichard, Christian Duguay,Laurent Zeitoun
Program:Plazma Festić
Trajanje:110’
Režija:Christian Duguay
Scenario:Alexandra Geismar, Jonathan Allouche, Benoît Guichard, Christian Duguay,Laurent Zeitoun
У окупираној Француској, Морис и Жозеф, два брата, млада Јеврејина, препуштени су себи. У тој немогућој ситуацији показују домишљатост, храброст и лукавост како би избегли непријатељску инвазију и покушавају да поново уједине породицу.
Арт биоскоп "Александар Лифка"
Наша школа у пројекту "Сарадњом до знања"
Овако је то било...
Замислићемо то као једну кулинарску авантуру.
Хоћете, на пример, да скувате чорбу, али не према неком већ опробаном рецепту, него, онако, од онога што нађете у фрижидеру. И кренете, према интуицији... Продинстате лук, па мало грашка, кромпира... свега што сте нашли потрпате... и буде то најукусније јело које сте икад спремили.
Хоћете, на пример, да скувате чорбу, али не према неком већ опробаном рецепту, него, онако, од онога што нађете у фрижидеру. И кренете, према интуицији... Продинстате лук, па мало грашка, кромпира... свега што сте нашли потрпате... и буде то најукусније јело које сте икад спремили.
Исто се десило нама. Само смо ми „кували“ један час. Све је почело сасвим случајно када две наставнице српског, две добре виле, нису имале са ким да „сарађују до знања“! Тако су из прве руке сазнале како се морала осећати сирота Грдана која једина није била позвана на славље. Тада се једна од њих досетила да се за „позивницу“ обрате трећој вили, оној која их сигурно неће моћи одбити. И тако је све почело. Не да виле нису позване на журку, него се забава преселила „у њихово двориште“ и сви су хтели да се прикључе том спектаклу. Такорећи, тражила се карта више.
Али, вратимо се ми оној чорби са почетка приче. Јер, опште је познато да нема добре забаве без доброг топлог предјела. Као базу користили смо енглески и српски језик. Затим смо додали прстохват немачког , две-три кашичице математике, неколико зрна физичког васпитања. Све смо то кували на тихој ватри два школска часа. Рецепт смо назвали „Сарадњом до знања“. То нам је био циљ и можемо слободно рећи да смо га и постигли.
Овај двочас на тему екологије организован је прошле недеље у два одељења седмог разреда. Сваки наставник, а било их је много који су учествовали у организацији (неки су, чак, шаљиво тврдили да је било више наставника него ученика, али то јe, бар, лако доказати), трудио се да кроз специфичности свог предмета, подстакне ученике да размишљају о очувању животне средине и да пробуде свест о томе колико је велика улога појединца када је будућност наше планете у питању. Осим задатка да наставно градиво повежу и сједине, наставници су имали још један задатак, а то је да заинтересују ученике и да буде забавно. Зато смо слушали музику, играли квиз, радили познате „тестове личности“ какви су се до сада виђали само у часописима, сурфовали интернетом, читали књижевна дела...
Ми смо толико тесно сарађивали да је наставник математике почео да говори енглески, наставница енглеског српски, наставница српског решила задатак из математике (добро, овде смо претерали, ово је већ у домену научне фантастике...), тако је настала једна општа збрка да више нико није знао шта предаје, него је свак сматрао да је баш његова дужност да буде „у свакој чорби мирођија“. Е, то се зове сарадња! И тако ми видимо школу у будућности. А онда, једног дана са поносом ћемо рећи да смо ми били зачетници тог правца.
Тако се завршио наш гастрономски експеримент. Иако би зли језици рекли да је то био обичан „бућкуриш“, ми тврдимо да је чорба испала „прсте да полижеш“. Ако не верујете, погледајте...
Припрема
Уз песму „Неки нови клинци“ и понеку сузу одоше нам осмаци...
„Нека се више никада не врате...“
"Позивамо Суђаје да приступе!
Позивамо Суђаје да приступе!
Позивамо Суђаје да приступе!”
Ако верујемо да зечја шапа помаже у борби против урока и доноси срећу ономе који је носи, онда су сви, који су се тог дана упутили у „Ђуру“, морали са собом понети једну. Надамо се да сте водили рачуна о томе да то буде задња шапа, јер ове које се продају углавном су предње, али оне нису толико делотворне. Упозоравамо, мада сад је већ касно, да се носи у десној руци, а посебно велику моћ има ако је зец убијен у ноћи пуног месеца.
Позивамо Суђаје да приступе!
Позивамо Суђаје да приступе!”
Ако верујемо да зечја шапа помаже у борби против урока и доноси срећу ономе који је носи, онда су сви, који су се тог дана упутили у „Ђуру“, морали са собом понети једну. Надамо се да сте водили рачуна о томе да то буде задња шапа, јер ове које се продају углавном су предње, али оне нису толико делотворне. Упозоравамо, мада сад је већ касно, да се носи у десној руци, а посебно велику моћ има ако је зец убијен у ноћи пуног месеца.
Е, сад се ви питате чему све то. Какве шапе?! Бакрачи?! Али нама се следила крв у жилама!
Информације које следе сасвим су уобичајене. Мноштво финог света окупило се тог 30. маја(хвала небесима, те не беше неки петак 13.) у школи . Разлог општепознат – премијера „Ромеа и Јулије“. Добро, ни ту нам још никакве заштите од урока не требају. Није нам први пут да то приказујемо. Чак бисмо могли рећи да је то некаква традиција код нас.
Информације које следе сасвим су уобичајене. Мноштво финог света окупило се тог 30. маја(хвала небесима, те не беше неки петак 13.) у школи . Разлог општепознат – премијера „Ромеа и Јулије“. Добро, ни ту нам још никакве заштите од урока не требају. Није нам први пут да то приказујемо. Чак бисмо могли рећи да је то некаква традиција код нас.
Почело је мирно. Наставница енглеског је поздравила госте и пожелела им добар провод. Одмах након тога девијације су почеле.
Чим се Шекспир Кујунџић обратио публици на свом чистом британском енглеском, нисмо могли а да не приметимо... Нешто се десило са Шекспиром. Често се смејуљи, а на крају свог обраћања лепо се човек на српском захвалио. Нисмо ни знали да је Шекспир говорио наш језик. Наратору Јанкулу је маска много сметала, те он није имао друге него ју је у сред свог излагања скинуо. Па, добро, ни то још није био разлог за бригу. Ромео, Јулија, дадиља, Парис, монах Лаврентије Први Поповић који је смутио оне своје напитке... нису имали одступања од прописаног, те ми заборависмо на бриге! Али кад је Марко Копиловић изашао на сцену, и кад је тај мирни дечак почео да виче, да се свађа, маше рукама и гестикулира, ми смо знали да ту нису чиста посла. Нечији дух запосео нам је дете. То није Марко каквог ми познајемо! Ускоро ће нам се разјаснити ко је бацио чини. Публика је пратила глумце који су се мистериозно појављивали час на једном, час на другом крају учионице. А онда је један полицајац проговорио на неком језику. До дана данашњег нисмо утврдили који језик је у питању. И енглеској верзији беше крај.
„Енглези“су могли да одахну. Окитили су се ловоровим венцем . Побраше све добре критике. Публика их је испратила са овацијама.
Чим се Шекспир Кујунџић обратио публици на свом чистом британском енглеском, нисмо могли а да не приметимо... Нешто се десило са Шекспиром. Често се смејуљи, а на крају свог обраћања лепо се човек на српском захвалио. Нисмо ни знали да је Шекспир говорио наш језик. Наратору Јанкулу је маска много сметала, те он није имао друге него ју је у сред свог излагања скинуо. Па, добро, ни то још није био разлог за бригу. Ромео, Јулија, дадиља, Парис, монах Лаврентије Први Поповић који је смутио оне своје напитке... нису имали одступања од прописаног, те ми заборависмо на бриге! Али кад је Марко Копиловић изашао на сцену, и кад је тај мирни дечак почео да виче, да се свађа, маше рукама и гестикулира, ми смо знали да ту нису чиста посла. Нечији дух запосео нам је дете. То није Марко каквог ми познајемо! Ускоро ће нам се разјаснити ко је бацио чини. Публика је пратила глумце који су се мистериозно појављивали час на једном, час на другом крају учионице. А онда је један полицајац проговорио на неком језику. До дана данашњег нисмо утврдили који језик је у питању. И енглеској верзији беше крај.
„Енглези“су могли да одахну. Окитили су се ловоровим венцем . Побраше све добре критике. Публика их је испратила са овацијама.
Било је време да се преселимо на другу сцену.
Уз звуке мећаве, хор их је позвао. У публици је почело мешкољење. Сви су стегнули своје зечје шапе које су кришом донели. Вероучитељи у првом реду, прекрстише се. Уз плач новорођенчета и језиви смех, уђоше оне – Суђаје!
Суђаје су натприродна женска бића из словенске митологије. Одређују судбину новорођеног детета за цео живот. Када их видесмо, ми се померисмо с места. Неки тихо изговорише молитву. Оне дођоше, донеше своје метле, кристалне кугле, трећа Суђаја је пасуљ заборавила, али и без њега, беше их страшно видети, а камоли чути!
Ахахахахаха... Уз језиви смех, оне пророчанским гласом наговестише шта ће се дешавати! Неко куцну три пута у дрво. Пу,пу,пу...одоше и нама лакну... Али не задуго.
Суђаје су натприродна женска бића из словенске митологије. Одређују судбину новорођеног детета за цео живот. Када их видесмо, ми се померисмо с места. Неки тихо изговорише молитву. Оне дођоше, донеше своје метле, кристалне кугле, трећа Суђаја је пасуљ заборавила, али и без њега, беше их страшно видети, а камоли чути!
Ахахахахаха... Уз језиви смех, оне пророчанским гласом наговестише шта ће се дешавати! Неко куцну три пута у дрво. Пу,пу,пу...одоше и нама лакну... Али не задуго.
У драми се све десило управо онако како су наговестиле. Све је мање-више ишло према плану. Било је ситних ометања која је само оштро око могло приметити. Кашњење грофице Капулет на бал, прстен који је мистериознио нестао, Шекспир који није носио кобно писмо у рукама, јер се коверта ко зна где изгубила, грофица Капулет је у превисоким штиклама замало пала, Парис је остао да лежи када су сви мртви већ одавно одшепали... Смислено објашњење за то никада нисмо добили. Зато нам је најприхватљивије оно : „Оливер!“
Све су то ситна ометања која су Суђаје унапред испланирале. Нарочито је упадао у очи православно – католички обред монаха Лаврентија Другог Пурчара, наследника Лаврентија Поповића Првог. Он је толико ушао у улогу да се крстио и кад то није било по сценарију. И уопште његово понашање на сцени је било толико опуштено да је сироти поп у једном тренутку почео и да поспрема. Не воли човек неред!
А онда смо поново зачули мећаву. Знали смо кога најављује. Најежисмо се. У публици настаде мук. Уђоше опет оне! Вештице! Пардон, Суђаје! Дођоше да виде да ли се унапред прописана судбина остварила. Протрљасмо своје зечје шапе. Насмејаше се злобно несрећној љубави двоје младих! Насмејаше се. Зла коб их је стигла. Судбини нико није побегао. Њеној вољи покоравао се својевремено и Зевс на Олимпу, а где неће двоје слуђених тинејџера из Вероне!
Дођоше, видеше, одоше.
Све су то ситна ометања која су Суђаје унапред испланирале. Нарочито је упадао у очи православно – католички обред монаха Лаврентија Другог Пурчара, наследника Лаврентија Поповића Првог. Он је толико ушао у улогу да се крстио и кад то није било по сценарију. И уопште његово понашање на сцени је било толико опуштено да је сироти поп у једном тренутку почео и да поспрема. Не воли човек неред!
А онда смо поново зачули мећаву. Знали смо кога најављује. Најежисмо се. У публици настаде мук. Уђоше опет оне! Вештице! Пардон, Суђаје! Дођоше да виде да ли се унапред прописана судбина остварила. Протрљасмо своје зечје шапе. Насмејаше се злобно несрећној љубави двоје младих! Насмејаше се. Зла коб их је стигла. Судбини нико није побегао. Њеној вољи покоравао се својевремено и Зевс на Олимпу, а где неће двоје слуђених тинејџера из Вероне!
Дођоше, видеше, одоше.
Неко у публици рече:
„О, Боже, дај ми да заспим, да спим,
Да Суђаје зле ја не сним!“
„Нека се више никада не врате!
Нека се више никада не врате!
Нека се више никада не врате!“
„О, Боже, дај ми да заспим, да спим,
Да Суђаје зле ја не сним!“
„Нека се више никада не врате!
Нека се више никада не врате!
Нека се више никада не врате!“
После Шекспира...
Публика је рекла своје...
Фотографије које следе - фотограф Ања Аничић
Матура!
"Поново ради биоскоп!"
"Поново ради биоскоп!"
"Грлом у јагоде"
XI епизода
Већ годинама филмаџије се жале на то да су биоскопске сале празне и да не могу да приволе људе да поново дођу у биоскоп. Ретко помажу и нановије 3Д или 4Д технологије, а често се ни велике холивудске „фаце“ не могу похвалити посећеношћу својих пројекција. Можда су још Сталоне и Брус Вилис „у седлу“, али паметни људи, као што је Шварценегер, одавно су променили занимање.
|
|
Настаде мрак. Филм поче.
Сви се сећамо серије „Грлом у јагоде“, која је снимљена седамдесетих година прошлог века. Она са носталгијом и сетом за неким лепшим, прошлим временима, прати живот Банета Бумбара од поласка у средњу школу до завршетка факултета. Серија има десет епизода и обухвата период од 1960. до 1969. године. Дужни смо да поменемо имена Срђана Карановића и Рајка Грлића који су потписали сценарио и режију, а музику, која је обележила серију, компоновао је Зоран Симјановић.
Сви се сећамо серије „Грлом у јагоде“, која је снимљена седамдесетих година прошлог века. Она са носталгијом и сетом за неким лепшим, прошлим временима, прати живот Банета Бумбара од поласка у средњу школу до завршетка факултета. Серија има десет епизода и обухвата период од 1960. до 1969. године. Дужни смо да поменемо имена Срђана Карановића и Рајка Грлића који су потписали сценарио и режију, а музику, која је обележила серију, компоновао је Зоран Симјановић.
Ова серија је нама из „Ђуре“ послужила као инспирација и одлучили смо да снимимо једанаесту епизоду. Она прати живот наших осмака од дана поласка у основну школу до завршетка, матуре. Свака година у њиховом школовању представља једну целину и крије многе несташлуке, дружења, свађе... У филму су приказани: њихов полазак у први разред, опраштање од драгих учитељица, долазак у „Велику школу“, упознавање са одељенским старешинама, успеси на такмичењима...сви важни моменти који су били саставни део њиховог школовања.
Филм је био веома захтеван када је монтажа у питању. Имали смо срећу, па смо налетели на правог професионалца (не можемо баш рећи да је и професионалац имао среће). Зато посебну захвалност дугујемо управо њој – Весни Тертеи Рудински која је сате и сате провела у монтажи и без које ништа не би било исто. Када је о монтажи реч, морамо поменути и колегу Драгана Станковића који је исто толико времена провео монтирајући резервну варијанту, познатију ка „План це“, у случају да планови „А“ и „Бе“ не „упале“. Вероучитељ Лазар је лепо приметио да смо ми, бојећи се евентуалних потешкоћа, направили целу „абецеду планова“! Али то смо ми из „Ђуре“. Ништа нас не сме изненадити!
Захвални смо и наставницима и родитељима који су се усудили да своје фотографије дају Мирјани Шкобо и још јој дали и одрешене руке да са њима ради шта јој је воља (прави натапиране фризуре, облачи штуцне и трикое, лепи нараменице...). Још много њих би требало поменути, јер су на свој начин дали допринос нашем филму: вероучитеља Лазара, који је, иако сад већ глумачка легенда, пристао на улогу наратора; Кристијана Енгија, Мелиту Остојић и многе, многе други.
Након пројекција следи оно од чега се свима нама у филмској индустрији тресу ноге – критика! Од ње зависи да ли ће филм живети, или ће брзо пасти у заборав. Ми је нисмо дуго чекали. Прве критике појавиле су се још исте вечери на Фејсбуку. Одахнули смо. Биле су изузетно позитивне. Судећи по њима, једанаеста епизода серије „Грлом у јагоде“ гледаће се барем толико дуго колико старији оригинал.
|
А сад, опростите...зове Квентин Тарантино... Треба му неколико савета!
Аутор фотографија - Мирјана Шкобо
У главним улогама:
Сетно се сећају времена када су се носиле натапиране фризуре, штуцне и нараменице, гледали "Ратови звезда"...
А ми - деца 21. века...
Једног дана нека деца ће се смејати нашим фризурама, селфи фотографијама, исцепаним фармерицама, а ми ћемо им са сетом причати о овом времену и о томе како смо лаки и безбрижни одрастали у њему.
Кажу да човеков живот обележи неколико тренутака...
Те 2009. године напустили су нас Милорад Павић, Оља Ивањицки, Мајкл Џексон.
А ми смо кренули у први разред...
Година 2012. је била преступна...
... а Дарко Габрић је научио да броји до билион. Из далеке Америке дошла нам је Катарина. Учили смо се другарству и поштењу, ишли смо на екскурзију у Београд. Николу Келера замало смо изгубили у једном контејнеру, Јована и Анита постале су најбоље другарице. Нисмо ни примећивали како време лети и били смо још увек права деца која су веровала у добро и зло.
... а Дарко Габрић је научио да броји до билион. Из далеке Америке дошла нам је Катарина. Учили смо се другарству и поштењу, ишли смо на екскурзију у Београд. Николу Келера замало смо изгубили у једном контејнеру, Јована и Анита постале су најбоље другарице. Нисмо ни примећивали како време лети и били смо још увек права деца која су веровала у добро и зло.
Четврти разред био је ишчекиван...
Ни свет није мировао те 2013. године: Меси је оборио рекорд Герда Милера са 86 голова у календарској години; Бијонсе и Џеј Зи добили су ћерку...Откривена је потпуно нова врста сисара (олингвито)!
Адиса је дошла у нашу школу, Иван и Борис су се потукли, на крају су обојица плакали. Јована Мешић се те године изненада разболела од богиња. А ми смо се са сузама у очима и стрепњом од онога што нас чека опраштали од драгих учитељица.
Те године упознали смо наставнике који ће нас водити и бринути о нама наредне четири године. Уђосмо у први круг пакла!
У наш живот ушли су они: наставници Горан , Мирјана и Ото и више ништа није било исто.
Иначе, та година остаће упамћена и по рођењу принца Џорџа, сина принца Вилијама и Кејт Мидлтон.
. Добили смо много нових предмета. Кристина је дошла у нашу школу, Адиса се вратила из Немачке и одмах на првом часу пала са столице.
В&