google57100e2aac6b3acc.html
Вања:

  Дана, 8.септембра 2014. године на Фејсбуку се појавио следећи текст:

Драги ученици (бивши и садашњи), родитељи, колеге,
Обавештавам вас да је од данас активна група " Carpe diem". Oва група окупља љубитеље поезије. Циљ нам је да искористимо дан и испунимо га стиховима које волимо, или и сами пишемо. Групу је направило 8.б одељење.Чекамо вас у групи.
Ваш администратор Вања Томовић

   Остало је историја.

Овом песмом је све почело.
Picture
              Небо

Моје су небо везали жицом
по моме мозгу цртају схеме
желе још једну копију своју
да њоме врате нестало време.

Ал' не дам своје ја идеале
и јешћу снове уместо хлеба
ја своју срећу носим са собом
она је парче слободног неба.

                  Електрични оргазам
                                                                           
А прави "кривци" су они.

                            О, капетане, мој капетане...
Рекли смо да је то "пут којим се ређе иде".
Picture
                                                   

                                                      "Пут којим нисам пошао"

                                        Ово ћу једном с уздахом рећи,
                                        Негдје након много дугих година;
                                        у шуми рачвала се пута два, а ја -
                                        кренух оним којим се ријеђе ишло,
                                        и након тога ништа није било као прије.

                                                                           Роберт Фрост
Неколико пута читали смо Симонова. Али, и слушали...

Говорили смо и о храбрости...                        
                                                                            Дуго си бојажљиво гацао држећи се даске уз обалу,
                                                                            сада хоћу да постанеш храбар пливач,
                                                                            да скочиш у средину мора, да опет изрониш, да ми кимнеш,
                                                                            да повичеш и да са смијехом стресеш воду из своје косе.
                                                                                                                                               Волт Витмен



Читали смо ХАИКУ поезију:

Отпали цвет                                  Неки су и писали:
вратио се на грану?                                            
- Не, то је лептир.
                    Моритаке
Често смо цитирали Андрића.
Picture












Ове године обележавамо осамдесет година од рођења Бранка Миљковића.



Читали смо поезију на руском, енглеском, мађарском, али бавили смо се и превођењем.

Влажан печат нежних осећања,
Дирљив залог будућег блаженства,
Најслађа свеза младих обећања,
Невин пољубац, дах савршенства.

Говор тишине, немо признање,
Рођење страсти у игри птића,
Чедна дозвола, нежно признање
Блистава зора будућих бића!

А на растанку болно усхићење
Док оклевају да се раздвоје,
Не могу речи изрећи собом
Што усне могу када се удвоје.

             препевала Мирјана Шкобо


                                                            
                                                     превео Илија Бошњак

Говорили смо о књижевности.

     "Књижевност је велика Библија човечанства... Волети књижевност значи волети човечанство, а проучавати њена дела је најбоље што човек може да учини на свом васпитању и оплемењивању; нико боље од литературе не утиче на профињавање осетљивости човекове. Она је нека врста компензације, надокнаде за тмурно свакодневно живљење, па је и зато треба волети."
                                                                                                                                         Богдан Поповић

Слушали смо Марчела.



О овоме се доста причало.
  

Делили смо и књижевне рецепте.

                                                                                "Како се пише песма"
  
                                                                           Узмите две -три речи без сјаја
                                                                           обарите их као јаја
                                                                           Додајте парче смисла без кости
                                                                           и добар комад невиности.
                                                                           Грејте на тихој ватри с краја
                                                                           (ил' нeк у екстрес-лонцу нарасте)
                                                                           Сипајте затим зачина и презле
                                                                           поспите на то флекице звезде
                                                                           забиберите ко гнездо од ласте
                                                                           И шта ће испасти од свега тога?
                                                                           Зар се тако лако
                                                                           пише? Ма, забога!
                                                                                                       Рејмон Кено  


Променили смо угао гледања. Надам се не у школи.



Пронашли смо најлепшу клупу.


Осим рецепата, делили смо и савете.

Кад писац открије себе

Ја сам у школи врло погрешно књижевно васпитан. Слично онако као што се деца и данас у школи васпитавају. Не ваља учити децу да фразирају и лажу у писменим задацима. И ја сам надобијао много петица за лажи и фразе и мислим да је то велика грехота и верујем да би тај однос и вредновање онога што деца поседују могло бити и другачије. Штета је што то ни данас није другачије. Те пет...ице и све то је створило у мени неки однос па сам почео да кокетирам с литературом као дечак од тринаест, четрнаест година. Силне похвале да сам писац, да ћу бити писац, да сјајно пишем, у ствари заснивале су се на мојој вештини да лажем и фразирам а не на аутентичном и поетском мишљењу и изражавању. Када сам изашао из школе и покушао да пишем, на моју срећу, схватио сам каква је то лаж! Много година ми је требало да се те лажи ослободим. У тој борби против лажи можда се створио неки мој стил, нека мала иронија и према писању и према животу. Мислим да је оно основно што сам успео да урадим у животу тај отпор према фразама, лажи, сентименталности, према наглашеној осећајности, дескриптивности – све оно што сам ја као дете радио, а што ми се на крају морало смучити. У борби против сопствених слабости изградио сам тај мало ироничан и ослобођени стил и тако је то ваљда и почело...
                                                                                                                                                             Душко Радовић

Позивали смо се на Његоша!

" Ко на брдо, ак' и мало, стоји
више види но онај под брдом!"

Јелена Радуловић је дала сликарски допринос.

Ђорђе Милошевић нас је задивио својом песмом.

Владимир Родић је показао да је мајстор кратке приче, баш као Чехов.





Најбоља критика

Колега, за овакво "претакање" мисли у реченице човек мора поседовати дар. Истина, у Вашим коментарима лако се уочава начитаност, али благословљени сте даром за писање. Оно што на мене као читаоца оставља посебан утисак је једноставност језика којим се изражавате. Једноставно, а тако снажно. Ако чувате нека своја дела у рукопису, објавите их. На радост свих нас.

                                                             Александра Тадић Симић
Једна песма сасвим нас је збунила.
 Темељи

Градио сам на песку
и срушило се.
Градио сам на стени
и срушило се.
Градећи сада почећу
од дима из димњака.
                
                  Леополд Стаф


Затим сам ја решила да покажем свој
"таленат за епску песму".


Срећом, добили смо објашњење:

Почнеш да градиш на нечему за шта баш ниси сигуран да је трајно,
али не успе. Онда градиш са уверењем да је то сто посто, па се, ипак, покаже да није. На крају одлучиш да пружиш шансу ономе што ти је деловало немогуће. 
                                                           Ђорђе Милошевић












         Свако ко је тог дана био у школском дворишту у 13,00 часова, имао је прилику да присуствује правој драми која се одвијала на фудбалском терену. Играло се полуфинале, веће и од самог финала, између 8.а и 8.б. Ток ове утакмице ушао је у народну песму. 
                                                                      Вања Томовић
Показали смо како изгледа један сасвим обичан одмор у "Ђури".

Направили смо разлику између битног и небитног.

Цитирали смо и Душка Радовића.


" Понекад се разводе муж и жена, а понекад нечији мама и тата."


Неки су поручили...

Било је и оваквих порука...
Па опет Мирослав Антић.


Јеси л' чуо да ће падати динари с неба?
- Нисам.
А је л' верујеш да има тица што доноси колаче?
- Не верујем.
А јеси л' чуо да има негде где је стално лето?
- Нисам.
А да л' верујеш да у радију живе мали људи?
- Не верујем.

Па марш онда из нашег сокака кад не умеш да сањаш.
Да те покријем на пола, као лебац.
Ето!

Ми смо чули и верујемо. Зато што ми умемо да сањамо.
 
Схватили смо да је оружје у нашим рукама.
Научили смо кога да следимо.


Ко не зна, а не зна да не зна - опасан је
-избегавајте га!
Ко не зна, а зна да не зна - дијете је
- научите га!
Ко зна, а не зна да зна - спава
- пробудите га!
Ко зна и зна да зна - мудар је
- слиједите га!
                               Конфучије
А онда се све отргло контроли.
Овако изгледају "Ситнице језикословне" у 21. веку.


 Најпре сам ја написала песму " ФејсВук".
Ова песма остала је у науци упамћена као

УТУК I




Одговор је убрзо стигао од саме Мирјане Шкобо, лично!

Овај одговор у науци је познат као

УТУК II


У целу ствар се умешао и Ђорђе Мићић.






Ова песма је у народу остала позната под називом "ФејсБрука", а у науци је то
                                                                УТУК III


Мирјана Шкобо се опет разљутила и свој "бес искалила" у стиховима. Ова песма нема назив, али да га има, био би "Англиста убица".

Погађате, у питању је 
   
                                                  УТУК  IV


А онда је почело да се закувава на другој страни.
Спремало се једно суђење.
Одељење 7.а сматрало је да је дошло до нових доказа и одлучили су да оптуже Станка за Зоћину смрт.
Одељење 7. б решило је да одбаци ове оптужбе.
Овако је то било...



Најпре је Владимир Родић, вођа тима бранилаца, мени посветио једну песму.

Не надај се

Не надај се свом спасењу, пријатељу!
Довољно је ловаца на твоме трагу да ћеш
једном бити погођен -
тако ћеш дивно вриснути, да ће процвјетати
шума.
Памти: твој бол је за љепоту једне ствари
изван тебе.
Не надај се, не скривај се, него иди
посве равно.
Не бој се ни стрелица, ни метака - они ће те
свакако докрајчити -
али дај да будеш велик својим раскошним смирењем
која нећеш раздати за њихове грабежљиве
погледе, очи гавранова.
                                           Славко Михалић




Ја сам решила да узвратим истом мером.
А када се точак једном завртео, више га ништа није могло зауставити.

Зоћина артиљерија против Станкове чете
Тема: за и против Станка
Време: петак, 7.11.2014. године у 13,00
Место: ОШ " Ђуро Салај"
Идеја: ви ћете одлучити
Ликови: сви ученици 7.а и 7.б одељења, порота, публика



Порота је добила инструкције.

Порота
 - мора бити апсолутно непристрасна и независна
- мора имати нулту толеранцију на догађај, не сме имати никакво предзнање, ни предупеђење
- не сме да се руководи оним РЕКЛА  - КАЗАЛА, већ само чињеницама
-порота мора из свега реченог да издвоји само аргументе ( нпр. није важно да ли је неко бољи глумац, да ли говори лепше, да ли је симпатичнији...)

Поротни систем суђења карактеристичан је за англосаксонско право.
Пороту ће у петак чинити:
- представници Ђачког парламента
- директорка, педагог, секретар, наставници
- родитељи
Стране у поступки пред поротом изводе своје доказе, презентовањем материјалних доказа, испитивањем сведока, експерата и других лица.
Порота затим доноси одлуку о чињеницама, да ли је окривњени учинио кривично дело или не (крив је или није крив). Порота одлучује у засебним просторијама, изолована од утицаја.
Порота не образлаже своју пресуду.
  Ђорђе Мићић је урадио свој део посла.
Порота је донела одлуку. Станко се ослобађа оптужбе. Одлука је правоснажна и ступа на снагу одмах.
Све ово инспирисало ме је да напишем још једну епску песму. Не брините, најавила сам да овим завршавам свој епски опус.
Овим се све завршило. Оптужба је спортски признала пораз, а одбрана се није "гордила у срећи". Родић и ја смо честитали једно другом. Толико смо уживали у свему да слободно можемо рећи да смо сви победили. Живот у "Ђури" се полако вратио у своје токове. А самим тим и у "Carpe diemu".

Мирјана Шкобо је лепо приметила:


Објављена су два текста о младима.
Млади - некад                                                                      Млади - сад
ТО ЈЕ БИЛА МЛАДЕЖ, ГОСПОДИНЕ!
– Ова данашња младеж, драги господине, то вам је гадеж, молим Вас. Какви смо ми били! - господин Васић скину шешир самом себи.
А какви су били?...
Имали су златну косу, бисер зубе, чисту душу, велико поштење. Пре свега, родитељско васпитање.
Иде, на пример, млад човек фијакером и примети старијег. Он нареди да се заустави фијакер и уступи место старијем господину.
Зар они да се држе с девојком за руку? До двадесете године син је недељом ишао у шетњу држећи се мајци за сукњу. Очи су му биле везане марамом да не примети црвени фењер пред јавном кућом. Кад положи велику матуру, отац је сину показивао слику женске у зимском капуту.
Ниједан безобразлук нису знали. Студент Високе школе господин Арса веровао је да га је родио отац.
А девојке?
Оне су само шиле. Биле су велике патриоткиње. Шиле су заставе. Нису као ове. Ове су разроке, истодобно гледају по два момка. Некад је девојчина мајка гледала момка. Годину дана га посматра и пита о њему. Дочује, рецимо, да се момак не купа. Мајка скува слатко, послужи кћерку и каже јој горку истину. А кћерка плаче, али у чанче да не кваси постељину.
Они, молим Вас, да летују сами у Цавтату, на камену малом. Никако, они су седели у хладу. Најстарији им је читао од Ђуре Јакшића: „Ал' само дотле до тог камена...”.
А родитељи, срећни, купају се. С времена на време изиђу из воде да преслишају децу.
Ови никад нису код куће, само иду. Ја сам оца на Божић питао могу ли на Ускрс да изиђем с исписницима да милујемо јагањце.
Ово данас младо па лакомислено. А ми? Ми нисмо могли да дигнемо главу од мисли.
А о говору и да не говоримо: „Бејби, ја сам додељен теби”, а ја сам пет година слао намирисано писмо: „Госпођице Илић, Ви сте најлепше пролећно цветање, више Вас ценим него Вашег Вам оца имање!”
Гледам омладину: деца одгајају децу. И морају кад зачас нагазе на луди камен. Због нас је цела фамилија умела да се распореди по камењу; не можеш да нагазиш на луд камен и да хоћеш.
Уђу ови мудраци у бифе и после прве чашице разбијају флаше. У оно време интелектуалац добије диплому, уђе на коњу у кафану. Поручи лимунаду. Попије с коња и изиђе. Што поломи успут, плати чеком.
То је била младеж, господине!
Владимир Булатовић Виб 
      Овакав разговор двоје средњошколаца не би разумела ниједна старија особа:
       - Хејтујем те што ми ниси лајковао статус на Фејсу.
       . Сори, али нисам у фулу ових дана!
       Ипак, лингвисти сматрају да иако млади у међусобној коуникацији употребљавају врло мало речи, они се одлично разумеју. Оно што им се мора замерити јесте да начин комуникације са вршњацима не треба да буде једини модел изражавања, већ да развијају  вештину комуникације и са осталим старосним и социјалним групама. А управо у развијању језичких навика највећу улогу имају школа и родитељи.
       Институт за педагошка истраживања дошао је до закључка да наши ученици имају проблем у познавању граматике, правописа и језичког фонда, тако на пример многи не знају шта значе речи као што су: изазов, теразије, кубе, колекција, плато, а реч "ЕКСТРА" замењује им читав низ речи као што су: изванредно, дивно, лепо, изузетно ,сјајно, неописиво, посебно, узбудљиво, сјајно, оригинално...Нови говор је кратак са пуно скраћеница, нема чак више ни оних старих израза у жаргону као што су кева, ћале, профан, смор, риба, фрајер...
         Сада је супер на Фејсу суп, хвала је тенкс, смејем се гласно LOL, а бити изненађен је OMG, или како би Енглези рекли " О мај гад".
                                                                 Драгољуб Стевановић

Нешто је већ отишло у историју.

Истакли смо да не постоје досадне теме на писменом. Можда само ова:

ЈЕСЕН У МОЈОЈ УЛИЦИ...
    Јесен је жртва своје лепоте. Годишње доба, које ни криво, ни дужно, дежура у писменим задацима из матерњег језика. Своју способност поређења, описивања и поетског дочаравања, све у комбинацији са зарезима, тачкама, али и ускличницима, на њој вежбају већ генерације ђака, улажући тако у будућу писменост. Свака школска година почињала је немаштовитим насловом првог писменог задатка „Јесен у мојој улици”. И док учитељица са досадом хипнотише прозор, лупкајући као јапанска казна обрнутом оловком по катедри, ђачка братија шмрче, кашље, уздише и из себе, шкрипећи пенкалима, цеди последње количине придева. За то време несрећна Јесен црвени од стида и меканим маглицама брише слинави, кишни нос...

                                                                                            из Политикиног Забавника





   
Подсетили смо се једне приче која је настала пре неколико година. Ову причу смо сачували од заборава.
Научили смо шта је снага.



Нисмо заборавили ни народну књижевност. Ученице осмог разреда нарочито су заволеле Омера и Мериму због њихове трагичне љубави.






" Није благо ни сребро , ни злато,
  већ је благо што је срцу драго."
                                       
                                        Смрт Омера и Мериме
 
Приказали смо како изгледа "рај на земљи", два "раја".
Видели смо како изгледа свеска једне средњошколке, оне која воли књижевност.

Научили смо...

Протестовати или протестВовати, питање је сад, пошто овај појам никако да изађе из моде у нашој средини.

Пошто именица гласи протест, а не протеств, глагол би требало да буде ПРОТЕСТОВАТИ. Међутим, често се ова два облика мешају, па чак и у Речнику Матице српске налазимо одредницу протестВовати, насталу вероватно аналогијом према сличним двовидским глаголима на -вовати, као што је учествовати, или несвршеним глаголом присуствовати и сл.

Ипак, у последње време већина нормативиста слаже се у томе да је исправно само протестовати, те да ако се одлучимо на овај радикалан чин, треба исправно и да протестујемо, а не протествујемо.


Осудили смо подсмех.










  



        ЈEZIKOFIL.RS 





Цитирали смо некога, не знамо кога:

Циљ подсмеха је да понизи и посрами и тако спута, обесхрабри и онемогући.

Речи нису наше, али мисао јесте.


Обележили смо неке важне датуме.

Милош Црњански је рођен 26. октобра 1893.г.
Прошло је двадесет година од како нас је напустио легендарни Милан Младеновић.
 "Лутам, још, витак, са осмехом мутним,
  прекрстим руке, над облацима белим,
  али, полако, сад већ јасно слутим
  да умирем и ја, са духом, потамнелим,
  тешким, невеселим."
                                         "Стражилово"
Дана, 13. новембра 1813. рођен је владика црногорски Петар II Петровић Његош.



Чашу меда јошт нико не попи
што је чашом жучи не загрчи,
чаша жучи иште чашу меда,
смијешане најлакше се пију.  
                                "Горски вијенац"
Владимир Родић нас је подсетио.
.
На јучерашњи дан, 13. новембра 1918, у Суботицу је ушла славна Српска војска. Прешла је огроман пут од 1914. и Церске битке, преко Маљена и Сувобора, кроз беспућа Албаније, даљине Грчке и северне Африке и коначно се, јуришом започетим на Солунском фронту, сручила у своју љубљену Отаџбину. Током овог Пута, Србија је изгубила око трећине своје популације (што би дике, оде у војнике; што би шкарта, оста да се карта) али је својом жртвом показала ко је Србин и колико може да трпи.... Ипак, српска гробља недвосмислено указују на величину жртве коју начинише наши преци. Међу њима се, свакако, истиче Плава гробница.
У част свих оних који су пали у овом незамисливом Походу, приређујем песму Милутина Бојића, човека који је и сам учествовао, посматрао, описивао и описао патње нашег народа у Првом светском рату. 
                                                                              Владимир Родић





 Стојте, галије царске!
 Спутајте крме моћне,
 Газите тихим ходом!
 Опело гордо држим у доба језе ноћне
 Над овом светом водом.
                                    " Плава гробница"



Дана 23. новембра 1855. године у Сенти се родио књижевник Стеван Сремац. За Ђорђа Милошевића је то био леп повод да се "провеселимо" уз звуке југа.

А онда је Рада Челебић дала пресек ситуације - АНАЛИЗУ!




Анализа Тима следи:
Вања коло води,
Мирјана јој много годи,
Александра, мајко наша,
Подршка је важна Ваша!
Ђорђе један много вредан,
Ђорђе други, песник је прави,
ал' се слабо хвали.
Славица чедо нуна и стихове пише,
па зар од тога може више?
Љупка стихове пише,
а дрема јој се више.
Ученици драги наши,
волите се дружит' с нама,
да стихове и ви пишете,
поручујем сада вама.
                                            "Обрасци, тимови, анализа"
Ђорђе Мићић је одлучио да се бави озбиљном поезијом. Или да се озбиљно бави поезијом...не знам. У сваком случају, ово нам се допало. 




музика + поезија = уживање
                             Александра Тадић Симић


Читали смо индијску поезију.



Тамо где је ум неустрашив и где се глава високо диже;
Тамо где је знање слободно;
Тамо где свет није раскомадан узаним домаћим зидовима;
Тамо где речи извиру из дубина истине;
Тамо где неуморна борба пружа руке ка савршенству;
Тамо где јасни поток разума није залутао у туробној пешчаној пустињи мртвог насеља;
Тамо где ти водиш ум у вечно растућу мисао и делање –
На том Небу слободе, Оче мој, дај да се моја земља пробуди. 

             ТАМО ГДЕ ЈЕ УМ НЕУСТРАШИВ -   Рабиндранат Тагоре     


Видели смо шта ради цепидлака.



Ево чега би требало да се чувамо..


Ево шта нам је о писању рекао сам Бранко Ћопић...



"За сваког писца од пресудног је значаја детињство и завичај у ком га је провео. Ту се налазе основна, неисрпна и најчистија врела његових инспирација. Ту је писац добио главна сазнања о животу, о људима и природи и невина, непоновљива снага и драж тих доживљаја не дају се ничим избрисати из душе младог човека."



Показали смо осмацима како изгледа кад неко одабере посао који воли.


Кад нас питају шта су то придеви, ми ћемо рећи...



Придеви у реченици
Додаци су именици
Говоре нешто чије је
Какво и колико је.

Сваки има врсту своју
Слажу се у роду, броју,
Са именицом крај које
Као украс они стоје.

Описни нам говоре
Именица каква је,
бела, црна, ил' црвена,
Лепа, стара, ил' шарена. 

Лукин, људски, шабачки,
Присвојни су придеви,
Још примера таквих има,
припадност им особина.

Градивни на знање даје
Именица од чега је -
Дрвен, златан, ил' бензински,
слан, памучни, или плински.
         Заједно смо се и смејали.









          Креативни центар


Помолили смо се за мрава који се запутио ка Цариграду.

Који си дао свему снаге да може ићи, ићи,
некоме да већ стиже, некоме да ће стићи

Помози оном мраву коњаник што га је пито -
Знаш ли да ти у Цариград неће ни хиљадито

Колено стићи. Куд си се запутио, мрво?
Знам - рече мрав одоздо, ал' да ти не кажем, прво,

У Цариград да стигнем, то мени није важно
И не тугујем због тога, није ми око влажно

Ја јесам мрав, ал' не губим наду,
Да ће ми живот проћи на путу ка Цариграду

                                             Благоје Баковић


Одредили смо смисао групе.



Слушали смо ,,Еп о Гилгамешу". То само по себи не би било чудно, али ми смо га слушали  на акадском језику.







УПС! Нисмо сигурни да смо смели ово да објавимо!
http://www.glif.rs/blog/kako-ep-o-gilgamesu-zvuci-na-akadskom/


О овоме се доста полемисало. Многи се нису сложили са господином Дејлом. Ипак, било је и оних који су бранили овакве ставове.

                                            Развијте успех из неуспеха. Обесхрабрење и неуспех су две најсигурније одскочне
                                            даске ка успеху.
                                                                                                   Дејл Кернеги


Пронашли смо себе. Срећом, схватили смо да светлимо.

Опет мотив светлости.


Ово нас је подсетило на Домановића.





Схватили смо да је на крају краја - почетак!



,,Шта је на крају среде? Четвртак.
  А шта - на крају четвртка? Петак.
  На крају свих крајева?
  Увек је један нови почетак.


  Крајеви се потроше,
  почеци увек трају.
  Почетак - ето шта је на крају."
                                           Душан Радовић

Пожелели смо драгим осмацима брз опоравак...

Жеље, честитке, поздрави...
Драги осмаци,
Надам се да ће до сутра проћи све чудне и ретке бољке, које су вас напале на данашњи дан, дан када одговарате "Горски вијенац".
Све најбоље на сутрашњем одговарању, желим вам са песмом...


Ђорђе Милошевић нас је охрабрио.
И највећи песници су некада били почетници и баш зато се никада немојте бојати да своје песме поделите са другима !

Прва објављена песма Милоша Црњанског,
у сомборском дечјем листу "Голуб", 1908. године, када је писац имао петнаест година.

... СУДБА

На сињем мору
Лађа једна броди;
Да могу знати:
Куда је судба води?

Ветар таласа море,
Валови личе гори.
Немоћно, тешком муком се
Са њима лађа бори.

Прошла је бура;
Море покоја нађе.
А пена таласа грли
Последњи део лађе.




    То да је Милош Црњански некада био почетник, за нас није изненађење. Али, веровали или не, и Мирјана Шкобо је некада била почетник.

     Сада већ давне 1987. године у школском листу ,,Сутјеска" објављена је прва песма Мирјане Шкобо.

Страхоте рата

Падале су бомбе и рушиле све
Оста само једна кућа усред пусте планине
Одвели су људе у логоре разне
Убрзо су све куће одзвањале празне...
Ово не смемо да заборавимо...

Године 1914. у месецу новембру, за време великог рата, Србија се нашла у веома тешкој ситуацији.Српска војска се под сталним борбама повлачила пред много бројнијом и много боље наоружаном аустроугарском војском.Пали су Београд,Ваљево и Шабац.Изгледало је да ће се српска војска морати предати а Србија изгубити слободу.Захваљујући мудрости,способности и храбрости генерала Живојина Мишића,тачно пре 100 година,3.децембра 1914. године српска врховна команда наредила је противнапад... и за десет дана Србија је ослобођена.Живојин Мишић је унапређен у чин војводе.Умро је 1921. године.Годину дана касније,такође 3.децембра откривен му је споменик на Новом гробљу у Београду.
У његову част испеване су многе песме.
                                                                   Ђорђе Милошевић

Једна од познатијих је песма песника Војислава Илића млађег - "На дан сахране војводе Мишића"

Овде, где у незнан све заслуге оду
а најлепше дело непризнато буде,
Отаџбини ти си пружио слободу
A она ти пружа - прегршт своје груде !...
 
 Схватили смо да ово ,,обожавамо"!
                Ово нам је дало идеју...
Две песме Благоја Баковића су нас "обориле с ногу"...
Све док тебе нисам срео

Диже ли се да ли стаса
Припе ли се до твог гласа
Из даљине шум топола

Све док тебе нисам срео
Мислио сам да сам цео
Нисам знао да сам пола
                Благоје Баковић
Лепше је тебе чекати

Ако већ не знаш нека ти
Дојаве тајне нити
Лепше је тебе чекати
Него са неким бити

Јер у тој великој награди
Док чекајући те по души
Твој ми недодир сагради
Што неко додиром сруши
                         Благоје Баковић 
Још једном мајстор кратке приче - Владимир Родић


Најбоље критике:

Твоје приповедање подсетило ме је на доброг, драгог Бранка Ћопића, "Петракове дане", дједа Рада и стрица Ниџа. На крају, мислим да су ово сузе... Ако бих те морала оценити оценом од један до пет, дала бих ти десет!
                                                                    Вања Томовић

Да, и мене си расплакао, а и насмејао... Ваистину се роди.
                                                                       Мирјана Шкобо

Дјетињство је у мом одрастању било основа на коју се градило све оно што ме данас чини човјеком какав јесам. Ево одмах се испречи ијекавица и успомене крену... Мириса и слика сјећам се и данас. И овом причом потврдили сте свој таленат.
                                                                  Александра Тадић Симић
Мелиса Ћоровић је показала како се пише за пет.







Овако говори ЧУВАР ПРИРОДЕ из "Ђуре Салаја".
                                                    Љупка Белчовска

Похваљени су најхуманији ученици из "Ђуре".

Похваљујемо све чланове Групе "Ватромет", из 7.б одељења.

Они су разумели значење речи Душка Радовића:
"Ваше мало може бити много за оне који немају нимало."

Својим чином подсетили су нас шта значе речи одрицање и хуманост.

Свака част!







Ђорђе Милошевић показао је колико је важан кров над главом.

Имамо још правих писаца у школи. Анита Недељковић је међу њима.
                    „Комадић плавог неба у црном кругу"
       Ана Франк је тринаестогодишња девојчица која најлепше године свог живота проводи сакривена у поткровљу.
      Ана Франк је са својом породицом бежала од Немаца који су убијали и прогонили Јевреје у Другом светском рату.Ана је водила дневник у коме је писала писма замишљеној другарици Кети.Као и све друге девојчице,има потребу да се дружи и живи слободно без страха да ће јој смрт закуцати на врата.Желела је да буде безбрижна попут листа на ветру. За разлику од друге деце, Ана је осећала таму.Они су били, као што и сама каже „комадић плавог неба у црном кругу“. Осећала се усамљено и због тога је писала писма замишљеној другарици. Требао јој је неко коме ће испричати своја размишљања. Хтела је да скаче, трчи и смеје се док безбедно удише свеж ваздух и гази по зеленој трави. Мислила је за себе да је кукавица, међутим, она то није била. Била је много храбрија него што је мислила. Нажалост, Анин страх се остварио и она није дочекала крај рата.
          Анин отац, који је преживео концентрациони логор, пронашао је дневник своје драге кћери. Захваљујући Анином оцу, сазнали смо шта значи слобода.
                                                                            Анита Недељковић, 7.а



Највећу подршку пружили су јој другови:



"Браво, једно велико БРАВО!"
                                 Бојана Диздар

"Свака ти част!"
                    Марко Бајић

Напокон смо схватили шта радимо...

Екипа Carpe diema била је на "Тајној вечери" у "Ђури".

Ово нас је подсетило на Нушића.

                                       " Није истина да власт квари људе. Истина је само да будале, ако се 
                                               домогну власти, кваре власт."
                                                                                                                      Џорџ Бернард Шо
 

И ово смо назвали креативношћу.




Ову фотографију сам скинула са Интернета, мало је замаглила, изменила боју, додала текст, и сада, у овом облику, представља врхунац моје креативности.
                                                                          Вања Томовић


Змајева тужна судбина неке је и расплакала.




Пођем, клецнем, идем, застајавам,
Шеталицу сату задржавам,
Јурим, бежим ка' очајник клети,
зборим речи, речи без памети:
"Не сме нам умрети!"

Вичем Богу: Она је још млада!
Вичем правди: Она се још нада!
Анђелима: Ви јој срца знате!
Вичем земљи: Она није за те!
Ни отуда нема ми одјека...
Вичем себи: Зар јој немаш лека?
Идем, станем, ка' очајник клети,
опет зборим речи без памети:
Не сме нам умрети!

Идем, станем, па ми клоне глава
Над колевком где нам чедо спава.
Чедо с' буди, па ме гледа немо,
Гледамо се па се заплачемо;
па и њему ка' очајник клети
зборим речи, речи без памети:
"Не сме нам умрети!"
                          Јован Јовановић Змај
Екипа Carpe diema погледала је новогодишњу представу у "Ђури". Уживали смо...

У сусрет Новој години и Божићу...

Научили смо како честитати празнике...

Ако честитате празнике писмено, путем честитке или СМС поруке, потрудите се да то буде у складу са Правописом, па ће можда и цела следећа година ићи као по лоју. Дакле, Нова година се пише великим почетним словом, ако мислимо на празник, али „срећна ти нова 2015. година“ писали бисмо малим словом. Правопис такође каже да су облици срећан, -на, -но/сретан, -на, -но дублети, с тим што је облик са „т“ карактеристичнији за западне крајеве.

Било како било, важно да следећа година заиста испуни наша очекивања и донесе нам много радости, здравља, среће и задовољства, а прави начин да закорачимо у њу је да је „исправно“ честитамо. Срећна вам Нова година!
                                                                                                                         ЈЕЗИКОФИЛ.РС


"Честитати од срца! То је најбоље!"
                                    Ђорђе Милошевић
Поделили смо рецепт за успешну годину...

     Узети дванаест месеци, добро их очистити од горчине, цепидлачења, себичлука и страха.
     Сваки месец пажљиво исецкати на 30 или 31 дан, тако да је залиха довољна за годину дана.
     Сваки дан посебно испунити надевом од једне трећине рада, трећине душевне недрине и трећине хумора - уз додатак три кашике оптимизма, једне кажике стрпљења, зрнцета ироније и прстохвата такта. Ту масу прелити обилно љубављу.
       Готово јело украсити букетићем ситних пажњи и сервирати га сваког дана, са обавезном ведрином, уз шољу доброг освежавајућег чаја.
                                                                                                                                                      
                                                                                                   Мика Антић
Донели смо неке одлуке!


Препоручили смо филмове...

     Ђорђе Милошевић                                     Рада Челебић                         Александра Јарић


Видели смо како изгледа просечна породица у Србији кад се враћа из библиотеке.






Ђорђе Милошевић је одмах приказао и мене.
Свака сличност је случајно намерна. Или намерно случајна?!
Јој! Не знам ни ја!



Ову фотографију једноставно смо назвали "Реалност"!



Хтели смо некога да упозоримо.
 Само нисмо знали кога.


По распореду судбине, овај петак биће најлепши дан нечијег живота. Када бисмо знали чијег, могли бисмо му јавити. Да не испадне и са њим као са нама - да нисмо имали појма.
Душко Радовић


Читали смо Новогодишњу посланицу Рамба Амадеуса. Ево најбољих цитата...

      "Пазите с ким се дружите. Глуп пријатељ прави више штете од интелигентног непријатеља. Провјерено.    Најважније је да имате бар двоје за које знате да су паметнији од вас."

      "Вријеме је најскупље. Боље да зијате у једну тачку, него да товарите мозак будалаштинама."
                                                                                                                                                  Рамбо Амадеус




         Чим смо закорачили у  2015. годину, присетили смо се драгог Бранка Ћопића, уз чије смо "Орлове" и "Николетину" сви одрастали. Ове године обележавамо сто година од рођења овог писца.






"Лутат ћеш дуго свијетом бијелим, са витешким жаром.
 Но једног дана кораком невеселим, вратит ћеш се дому старом.
 Сјетит ћеш се једном свега и просузит ћеш знам,
 Као брод без стијега, лутат ћеш вјечно сам!"
                                                                  Бранко Ћопић
                                                   

Сазнали смо занимљивости о писцима:
                                                   - Вирџинија Вулф је сва своја дела написала стојећи.
                                                         - Чарлс Дикенс је са једанаест година, након што му је отац  ухапшен  због дугова, напустио школу и запослио се у фабрици. Радио је десет сати дневно.
                                                         - Александар Сергејевич Пушкин живот је изгубио у двобоју. 
                                                         - Ремарков рукопис за роман "На западу ништа ново" био је одбијен чак четрнаест пута. Касније је овај роман продат у три и по милиона примерака.
                                                          - Бодлеру се није свиђала сопствена боја косе, па ју је фарбао у зелено.
                                                          - Виктор Иго се поштује као светац у вијетнамској религији.
                                                          - Толстојева супруга је његов рукопис књиге "Рат и мир" својеручно копирала (преписала) чак седам пута. (Ако неко случајно не зна "Рат и мир" има око 1500 страна, зависи од издања.  прим. приређивача)
                                                                      - Вук Караџић је у свом "Рјечнику" омашком испустио реч ГУСЛАР!
                                                           

Помислили смо да би и у нашем граду могла постојати оваква зграда...
 Филип Давид је добитник НИН-ове награде за роман године.
 Ми сматрамо да његови суседи такође заслужују награду.


Овако је можда лакше...


Драги Душко Трифуновић...

Грешио сам много, а сад ми је жао
       Што нисам још више и што нисам луђе
Јер само ће греси када будем пао
Бити само моји -  све друго је туђе.

Грешио сам много, учио да страдам
Летео сам изнад ваше мере строге
Живео сам грешно, још ћу, ја се надам
Својим дивним грехом да усрећим многе.

Грешио сам, признајем, нисам био цвеће
Грешио и за све вас који нисте смели
И сад део греха мога нико неће
А не бих га дао - ни кад бисте хтели.

Схватили смо да је...

                                           Сваки дан без осмеха је изгубљен дан!


Да Оскар Вајлд данас пише "Слику Доријана Греја", она би била...



                                                                                                                                           Обећање дати је лако,
Мелиса Ћоровић озбиљно пише озбиљну поезију...                    али га не може испунити свако.
                                                                                                                                        Када обећаш нешто,
                                                                                                                                        то мораш испунити.
                                                                                                                                        Буди другачији,
                                                                                                                                        јер ти то можеш бити!
                                                                                                                                                            Мелиса Ћоровић









    Чуда су могућа. Само треба веровати!

Њих не волимо...
Не волим људе који се извлаче из свега као кишне глисте. Без ожиљка и без огреботине. Комедијаши.
 Данило Киш


Ево још разлога да читамо!







И ову фотографију назвали смо...

 Разлози


Мирјана Шкобо је некоме честитала рођендан! Нека се сам пронађе!

Иза закључаних врата,
далеко од опасног света,
захваљујем Богу што данас,
нисам постала мета!
Можда ће неко мислити
да теорију завере кујем,
или да сасвим нереалне,
а црне снове снујем.
Што сте ви безбрижно спавали,
плод је вашег незнања,
да у нашем је граду
опасна група, омања.
Ал' то што је група мала,
нек' никога не весели.
Земља се тресе од када су се
прва двојица срели!
Колико опасно беше,
не знам шта да вам велим,
у смирај овога дана
срећном се крају веселим!
И док ме нада држи
да сутра је безбрижан дан,
виновнику мог неспокојства
честитам рођендан!

                         Мирјана Шкобо
 
Затим је мудро закључила...



Иако ризикујемо да звучимо као реклама, закључићемо:
"НИЈЕ СВЕЈЕДНО!"


Упознали смо једну просечну ученицу Филолошке гимназије.
Дневна доза просечне ученице Филолошке гимназије
                                                                                                                 Дражесна је, зар не?!


Рекли смо да је ово плеоназам на делу.


Научили смо које су три најнеобичније речи.
                          Сад су нам и речи необичне.Свашта! 

ТРИ НАЈНЕОБИЧНИЈЕ РЕЧИ 

Када изговарам реч Будућност,
први слог већ одлази у прошлост.

Када изговарам реч Тишина,
нарушавам је.

Када изговарам реч Ништа,
стварам нешто што се не смешта
у било какво непостојање.

Вислава Шимборска

Израз ПОЧЕТИ НА ВРЕМЕ управо је добио други смисао. Прави смисао!
Ово нас је подсетило на ХАИКУ поезику...

Највећа лаж наставника:
- Ево још једна реченица и готови смо.
                                  Мелиса Ћоровић




Представили смо најновије модне трендове.
Пролеће / лето 2015.г. 


Јавили су се и наставници
Александра Тадић Симић: Болна истина!
Ђорђе Милошевић: Велика истина! Ја то стално практикујем!
Вања Томовић: Нисам ја крива што сам као Андрић, па ми је једна реченица цела страна!


Два СУПЕРХЕРОЈА!
Ово бисмо једноставно могли назвати:
"Жива истина!"
За Дан државности смо сви били озбиљни. Тако и приличи!
Ђорђе Милошевић се први огласио...


Ја знам сва твоја лица, свако шта хоће, шта носи, 
гледао сам твоје очи, разумем шта кажу, шта крију.

Ја мислим твоју мисао за челом ти у коси, 
ја знам твоја уста шта љубе, шта пију.

Еј, пију од туге, од зноја, од муке, 
од ноћи, од сијерка који се тешко меље, 
Ја сам у млину, сред буке
жрвња, чуо све твоје жеље.

И бриге твоје, ој, Србијо међу песмама, међу шљивама
ој Србијо међу људима 
на њивама, 
ој, Србијо међу песмама, међу стадима, 
ој Србијо, песмо међу народима.
                                       "Србија", Оскар Давичо







Ја сам, природно, цитирала Његоша...


"Ал' хероју тополскоме, Карађорђу бесмртноме,
све препоне на пут бјеху, к  циљу доспе великоме,
диже народ, земљу крсти, а варварске ланце руши,
из мртвијех Срба дозва, дуну живот српској души."


"Горски вијенац", Петар Петровић Његош
Владимир Родић нас је у срце дирнуо. То је већ посталo навика.



МАЛЕНА БАЊСКА
кренула сам у митровицу ибарском магистралом
тамо су чучавци и  трактори и дрвеће отежало од воћа
и девојчице са голим пупковима
стигла сам до косова одакле је моја мајка
и њена мајка
и сестра ми се тамо родила
а доктор је био пијан
видела сам америчке војнике
гузати су
а један је носио бифокалне наочари
доста су мали
можда неке већ шаљу на нека друга места
свуда су висиле заставе
мени то не значи застава је застава
у војску нисам ишла а нисам ни способна
и велика сам кукавица
и лажем кад зинем
а трава је била толико зелена да убада
и небо је било тако близу да успава сладак сан на пустом пољу
и шта ће ту ти гузати војници наоружани до зуба
и онда сам видела знак са десне стране
на њему је писало бањска
и ту ме је стигла
и баба и мајка и сестра и земља и гробље и ибар вода
и ту ме је стигло и никад неће да пусти
јер сам се сетила
усред ноћи бих се сетила
и никад нећу да заборавим бањску
зато што неко беше страхињићу бане
беше бане у маленој бањској
                                Милена Марковић


И никад ни неће пустити. Зато што никад не смемо да заборавимо ко смо и одакле смо.
И нису нам потребна ни велика ни мала слова, ни тачке ни запете... Ништа што би зауставило силину осећања...  








Ух! Уозбиљисмо целу ствар... Зато сам једног јутра,негде око поднева, у мом "црногорском свету" ми то зовемо "У СЕДАМ ЗОРА", пожелела лепо свим "Карпе диемовцима" једно обично...






   "Добро јутро"

Убрзо је кренуо "противнапад"!
"Од свих нереда на овом свету, најуреднији је онај који праве књиге!", закључили смо.




Неко је покушао нешто да нам објасни. Заболела нас је глава.
Упозоравамо вас да не читате. Ако нисте баш много радознали...


Измењено и допуњено издање Правописа (2010) донело је разграничавање (у писању) између је л' (скраћеног облика од  глагола јесам) и јел' (облика које служи за грађење питања у разговорноме језику).

Дакле, да разјаснимо прво је л' (на које смо сви навикли).

Када је посреди помоћни (или копулативни) глагол јесам и упитна речца ликао обележје упитне реченице – пише се одвојено (као што је и досад било!):

  • Је ли (или је л') Пера дошао?  Одговор: Пера јесте (је) дошао.
  • Је ли (или је л') веран? Одговор: Веран јесте (је). 
  • Јеси ли (или јеси л') добро?   Одговор: Јесам добро / Добро сам.
  • Преузето са www.opismenise.com.


Надамо се да не раде у школи.



Ово је целина за себе...










            Љуба Тадић се лепо надовезао...


Ово нас охрабрује...


Ево како човек лако поднесе сазнање да ће постати писац!


Избезумљен од страха, седео сам још неко време згрчен на сандуку, затим саопштих својој мајци гласом сломљеним од узбуђења: "Написао сам једну песму."
                                                                                                                     "Башта, пепео", Данило Киш






                                              
                            Ово има само један назив...


                                                                   "Мудрости"

Нешто од овога треба да понављамо, као мантре.




Данашња oмладина!
Само буље у мобилне телефоне и рачунаре!
                                                       Е, КАД СМО МИ БИЛИ ДЕЦА…

Деца појма немају. Не знају да буду деца, па то ти је. Ми смо били нешто сасвим друго, ми смо били деца, а не они. По васцели дан буље у компјутере и мобилне телефоне. У наше време тога није било, јер да јесте и ми бисмо буљили... Не, није то тема, као ни они, та деца...
Него, има већ неколико година како интернетом кружи хвалоспев генерацијама које су знале шта је то бити дете и које су то мајсторски одрадиле. Судећи према мејловима, видео-клиповима и осталим интернетским умотворинама, ради се о онима који смо светло дана угледали негде средином прошлог века. У поменутом саставу који носи наслов „Како смо преживели” може се прочитати каква је невероватна квалитативна разлика између нас док бесмо деца и ових наших данас који се децом само реда ради зову.
Као прво, ми смо пили воду из чесме. Ови наши пију куповну воду из још куповнијих флаша. Јесте да им ми ту воду купујемо и да на њих урламо кад их укебамо како сисају славину (легендарни рефрен: „Хоћеш да се заразиш!? Зубе да поломиш? Чему чаше служе? Узми флаширану...”), али то сад није битно. Битни смо ми. Ми смо пили воду и из баштенског црева. Јесте да бисмо ти исти „ми”, само кад би видели дете како додирује поменуто црево, добили фрас, али није то то... Ми смо пили ту воду и ништа нам није било. Јесте да смо ту и тамо били крастави и имали пролив, али то нема везе... Као ни то што у наше време није ни било пластичних флаша. Флаше су биле стаклене и свака је имала 20 кг живе ваге. Из њих смо пили само уз помоћ публике и асистенцију јачих, одраслих особа. А не ова деца данашња...
Друго, ми смо се играли напољу по цео дан, само нас утерају на храњење... Јесте да нас родитељи нису, при рођењу, одмах уписали на балет, клавир, флауту, подводни хокеј, слободно планинарење, четири страна језика, због чега ова наша деца устају пре рудара, а лежу кад покрију вампире, али... то је за њихово добро. Дакле, ми смо се играли напољу... Добро, сад су свуда напољу паркирани аутомобили, не можеш ни иглу, а камоли лопту да бациш... Али то су наши аути, нећемо се ваљда одрећи аутомобила због неких игрица... И сада аутомобили возе улицама тако брзо као што у наше доба нису ни на аутомобилским тркама возили... али... ми смо били деца, а не они. 
И нисмо имали мобилне телефоне. Нису родитељи могли стално да нас зивкају. Јесте да је због тога половина мајки имала хроничну пнеумонију јер су висиле на прозорима, али... како ја да пустим дете напоље, ако не знам где је?! Друго сам била ја, мислим ми, а друго они. Да.
Ми смо сатима правили играчке од дасака и цевки, а ови данашњи ништа, ни локомотивицу од жице да произведу... А, ми... Ми смо већ у породилишту умели од ималинске кутије да направимо грчку хладњачу. Јесте да данас више нема ни кутија, ни ималина, али би могли да се снађу, деца су, нек покажу шта знају. Добро, нас су наши родитељи учили да правимо играчке, али ми смо данас сувише заузети, не могу та наша деца само нешто да извољевају. Уосталом, ено, има да се купе играчке, какве даске по кући и цевке, само још фали да нешто упропасте...
У самохвалоспеву нашим генерацијама пише и да смо били добри у школи, а ко није био добар, тај је добио прилику – понављао је разред. А не ова данашња деца... Не знам, додуше, шта је данас другачије, али нешто сигурно јесте. И наши родитељи се нису стално жалили учитељима, као што то радимо ми... У ствари, као што то раде родитељи те немогуће деце.
Да... И нас су, док смо децом били, родитељи возили непривезане у ауту, и без ваздушних јастука, а ни дечја седишта нисмо имали. Јесте да тада ни предња седишта нису имала појасеве, нити те јастуке... Јесте и да смо рипали по седиштима и при сваком кочењу, на бар дупло мањим брзинама од садашњих, завршавали носом на поду и крајницима под седиштем, али... Ми смо били деца, а не ови сад што ту глуме неку децу, а у ствари...
Ми смо, каже легенда, падали и рањавали се, губили зубе, а није било тужби. Наши родитељи се нису тужакали... Добро, ту и тамо су забележена родитељска урликања, лупање по вратима и: 
„Видим ли још једном оног вашег близу наше зграде...”, док су ова садашња деца тако неспособна да ни родитеље нису умела да изаберу како треба. 
И, иако смо падали и рањавали се... Ми нисмо као ови наши носили кациге и штитнике које смо им ми купили, и ништа нам није фалило. Сем они горепоменути зуби. Додуше, ја имам и неколико подужих шавова на глави и такво колено да га баш не показујем ако не морам, али шта ми фали. А не ова деца данашња...
Има ту још непоновљивих квалитета нас кад смо били деца, али и сад је већ потпуно јасно да ова данашња деца никада са нама неће моћи да се носе. Не само по питању кондиције, скромности, издржљивости, неограничености маште, него и по томе што смо ми детињство успели да преживимо иако нас родитељи и учитељи нису стално водали и слали код педагога и психолога... Мада, кад мало боље размислим, можда је требало... Можда би то помогло да ова наша деца буду мрву више деца, а не овакви неспособњаковићи. Ми смо имали детињство на ком сами себи честитамо, а не ова деца данашња. Наша.
Ко ли их само такве направи да ми је знати?… 
Јелица Грегановић
(Из књиге „Љубав и друге ситнице” у издању „Лагуне”, 2013. године)
  


Приметили смо да некад мора и овако! 
  • Прославили смо рођендан омиљеног нам Политикиног Забавника
  • ... пре 76 година, 28. фебруара 1939, изишао је први број „Политикиног ”Забавника, штампан на 12 црно-белих страница, од којих четири с додатком црвене боје и њених тонова; до априла 1941. године, кад је изишао последњи предратни број, излазио два пута недељно, уторком и суботом
  • ... главу – лого новог листа осмислио је и анацртао Никола Гутје, Немац из Баната, запослен у агенцији „Седма сила”, и досетио се да за то искористи лик Паје Патка који је и данас на нашој насловници
    ... 1971. године појављује се и латинично издање (ијекавско источнохерцеговачко наречје српскохрватског језика) а два лета доцније и на словеначком језику
    ... 1979. године установљена је „Забавникова” Књижевна награда за најбољу књигу намењену младима
    ... јуна 2003. године седамдесетседмогодишњи пензионер Предраг Педа Поповић тестаментом је матичној библиотеци у Пироту завештао све комплете „Забавника” које је сакупљао и коричио од првог броја
    ... у априлу 2004. године „Политикин Забавник” је први пут у свету објавио стрип на ромском језику; реч је о епизоди Тин-Тина а поводом Свете Бибије, најзначајнијег празника Рома
    ... 2006. године „Забавник”, који и данас ужива култни статус у поп култури Србије и бивше Југославије проглашен је супербрендом, најбољом робном марком у мноштву наших штампаних медија
    ... од 24. августа до 30. септембра 2007. године у Музеју примењене уметности у Београду приређена је највећа изложба илустрација код нас под називом „Илустратори 'Политикиног Забавника'” на којој су 104 уметника приказала 367 оригиналних радова и дигиталних копија објављених у нашем листу
  • ...1. маја 1999. године на насловној страни листа, у време Нато бомбардовања наше земље, појавио се лик Микија Мауса који је шакама прекрио очи
  • Политикин Забавник









Тамо је и наш завичај...






Неки су доказали да нису спавали на часу српског језика, па могу да цитирају Црњанског.




"А кад и мени одбије час стари сахат твој,
 то име ће бити последњи шапат твој."

"А кад ми сломе душу, копље и руку и ногу,
 Тебе, Тебе, знам, да не могу, не могу."
                              "Ламент над Београдом", Милош Црњански
Aцо Рукавина пласирао се на зонску смотру рецитатора. Пристизале су честитике са свих страна.

Učiteljica Nataša Čabrić: Čestitam:)

Marjana Nikic: Sve cestitke:)

Hedvig Soós: Čestitam! Biser!

Mirjana Skobo: Bravo, Aleksandre!

Đorđe Milošević Čestitke!

Aleksandra Tadić Simić: Честитам Александру и наставници!
Ово је рецитовао...


"Лажљива песма"


Кажем месец. И гле - месец!
Кажем трава. Стварно - трава!
Ево зашто мени сева
Ова моја смешна глава.
Ова моја глава лева
што једино зна да сева.


А шта хоће глава луда?
Тражи лажи. Тражи чуда.


Намигне ми мојим оком.
Усном ми се мојом смешка.
Па све живо испретура
и врти се к'о вртешка.


Каже: сунце није сунце,
нит' се небо над њим плави.
Каже:хоћу нешто лепше
у твом оку да се јави.
Смислићу ти нове птице.
Нове снаге. Нова мора.
Биће свега чега нема.
Немој ово што се мора.


И заиста - људи бољи.
И заиста - мекши длан.
Све су плаве очи плавље.
Сваки дан је бељи дан.
И збиља ми лепше тако
лажљиво и наопако.


У коси се место зврка
разнобојне звезде роје.
У крошњама неке боје,
лажне, али лепше стоје. 


И одједном све је моје.
Сасвим моје. Само моје.
Ствари које не постоје
одједанпут све постоје. 


Одједанпут - бордо месец.
Одједанпут - плава трава.
Љубичасто неко лишће
зелен видик завејава.
А месец се само смешка
мојом усном моја глава.
Намигне ми мојом оком
и даље се измотава.


Сада могу све што хоћу
јер на мене чуда личе.
Само шмркнем - стане река.
Само трепнем - шума ниче.
Кров ил' облак руком скинем.
Ноћ ил' маглу скупим шаком.
Зато лажем како зинем
И ставрно ми лепше тако.


Па и ова лева глава
четвртаста к'о од пања
и она ми трипут дража
кад измишља и кад сања.


Мирослав Антић 






Ђорђе Милошевић лепо је разјаснио...




Кад мало боље размислимо, све је поезија...




Све истинске формуле света су поетске. Често буљим у Ајнштајнове формуле и верујем да се оне могу препевати. Савремена физика би могла да узме за епитаф Бодлеров стих:
"Човеков пут води у шуму симбола." Моја формула: "Речи су моћни оквир света. Све што се дешава, дешава се на подручју језика и симбола, било да се ради о атомима, или о звездама."
 Бранко Миљковић у разговору за НИН, 25.септембра 1960. г.





Неки су сматрали да се овде крије прави пример хаику поезије!


 Овако све добија смисао...



Сазнали смо да "Црногорци не љубе ланце!"


У цркви Светога Петра као особита светиња чува онај ланац којим је свети Петар у Јерусалиму у тамници био везан. То је онај ланац што је у нашем народу познат под именом Часне вериге. У календару, у месецу јануару, њима је посвећен један дан. Сећам се да код нас многи разбирају кад су Часне вериге, да се не би огрешили и у тај дан штогод радили. Тај ланац чува се као светиња и стоји у ковчегу свагда под кључем. Калуђер кад га показује отменим путницима, са великом пажљивошћу отвара скрињу, вади ланац из памука, и са особитом побожношћу и смиреношћу приноси га поклоницима, те га они, клечећи, са скрштеним рукама, целивају. Кад је калуђер принео владици ове вериге, владика их одмах узе у своје руке, растеже их да види колике су и чудећи се како су дугачке, рече:
 - Ала су га добро везали! – Затим их врати калуђеру, који од чуда једва је могао запитати: 
- Зар их неће ваша светлост целивати? 
Владика му, полазећи, одговори: 
- Црногорци не љубе ланце!
                                                                                                                                    "Писма из Италије", Љубомир Ненадовић



Заједно смо били тужни...


"Одлазе нам идоли."
                         Рада Челебић



Па опет путеви. Један од најчешћих мотива!




Она је још једном показала свој раскошни таленат!

У корицама, међу пожутелим књигама, дружиш се с књишким мољцима и тражиш ме по незнаним световима. Пробијаш се кроз прашину, годинама таложену. Листаш уштављене записе. Одвијаш углове савијене, тражећи скривене знаке. Не, нисам ти ништа оставила! То сам страну обележила, да те сетим оних дана када те је то нервирало, а мене било баш брига. Хиљадама страница уназад, морала бих да се вратим, али нећу. Није ми жао ни младости, ни пропуштених прилика, ни изгубљених ствари, ни загубљених пријатеља. Ни тебе ми није жао. Ни мене ми није жао.Жалим само за оним што ће доћи... И што ће тамо бити неко, ко ће ме у свему тражити, а мене бити неће!
                                                                                                                                                                               Мирјана Шкобо


Сазнали смо шта све љубав...
Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се. Не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу. Не радује се неправди, а радује се истини. Све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи.


А онда смо одједном постали носталгични!
"...она добра, стара времена..."


Рекли су нам да...


                            Када причате, ви само понављате оно што већ знате. Али ако слушате, можда 
                         сазнате нешто ново.
                                                                                                                                 Далај Лама



За њега је све то само игра. Зато и пролази даље.
Следеће - ПОКРАЈИНСКА СМОТРА!





Опет честитке...


Све време ово тражимо...


                               Тражи се један свет, прекјуче ишчезао. 
                                   Тражи се једна половна недеља, без вести о несрећама и ратовима.
                                   Траже се пријатељи, макар дотрајали, сви они ишчезли, расељени, умрли,
                                    изгубљени, пожењени-траже се сви они што су нас разносили комад по                                                               комад, део по део делове нашег времена, наше љубави.
                                   Траже се да врате љубав.
                                                                                                                         Момо Капор
                               
              
     
Добили смо добар савет за...





Oн можда има дозволу да убије, али нема ону најважнију. 
Да би узео књигу из библиотеке, мора да буде - ЧЛАН!



Заиста, које су наше СУПЕРМОЋИ?
Признајемо, побеђени смо. Нема тог СУПЕРХЕРОЈА који може то што оне могу!


Мало смо се замислили!


                                    Све ће проћи, господине - говорио је тихи Ибрахим Паро. Али, каква је то                                                            утјеха? Проћи ће и радост, проћи ће и љубав, проћи ће и живот. Зар је                                                                нада у томе да све прође?
                                                                                                                        "Тврђава", Меша Селимовић



А онда смо се хвалили. Наравно, не без разлога!
          И радовали. Наравно, не без разлога!







Јелена Радуловић је све објаснила:
       Највиша оцена за нашу школу:)










Успели смо зато што знамо ово...


Рекли су о нашој школи...


" Што би рекао Здравко Чолић, ништа ја ту не бих дир'о!"
                                један родитељ



"Ова школа има душу!"
                               један наставник


"Наша школа је најбоља!"
                              један ученик



Иако лепо уљуљкани на ловорикама успеха, нисмо смели сасвим да се успавамо. Живот иде даље, а CARPE DIEM тражи своје. Требало се, дакле, даље бавити поезијом. Шта смо могли, ми смо то и урадили...



Из овога смо закључили да је свако песник...



Ко је песник

песник је онај који песме пише
и онај који песме не пише

песник је онај који кида окове
и онај који окове на себе намеће

песник је онај који верује
и онај који не може да поверује

песник је онај који је лагао 
и онај кога су слагали

песник је онај који је јео из руке
и онај који је одсецао руке


песник је онај који одлази 
и онај који не може да оде


                                  Тадеуш Ружевич


Значи, зато постоје...

                                                                                                             Добросав Боб Живковић


Неки су једноставно објаснили...


    Нешто просто нема објашњења.
  Иако један наставник српског језика то тешко може да прихвати, некад су сувишне речи и анализе. 
Већ се кајем што сам ово рекла.
Све треба анализирати!
Анализирам, дакле постојим!
Песма "Слап" говори о...


                


                 
                 
                 Слап

Тече и тече, тече један слап;
Што у њем' значи моја мала кап?

Гле, једна дуга у води се ствара,
И сја и дршће у хиљаду шара.

Тај сан у слапу да би мого сјати,
И моја капља помаже га ткати.
                        Добриша Цесарић




Ово је УПУТСТВО!


Ловци на јелене не троше своје стреле на зечеве!
Кинеска пословица






Јесењина просто морамо волети!





         РАСТАНАК


Вече црне обрве натуче.
Нечији коњи пред улазом стоје.
Да нисам младост пропио јуче
Да се јуче нисмо растали нас двоје.

Не шкрипи више тројко задоцнела! 
Наш живот оде без трага румена.
Можда ће сутра болничка постеља
Да ме упокоји за сва времена.

А можда ћу сутра и ја сасвим други 
Отићи одавде исцељених груди.
Да песму кише слушам у час дуги
И да живим тако к`о сви здрави људи.

Заборавићу све зле силе мрака, 
Оне што ме муче док не дотуку.
Облици нежни и појаво слатка!
Памтићу заувек ту нежну руку.

Заволим ли другу, нек буде ма која, 
Али и с другом, у сутону благом,
Причаћу о теби, о љубави моја,
Коју сам некад и ја звао драгом.

Причаћу како је у сванућа рујна 
Тек’о наш живот, ружа неувела
О главо моја, главо моја бујна...
До чега си ме ти само довела?

                         Сергеј Јесењин


Због овога Carpe diem и читај кад год имаш времена. 
                              Читај и кад немаш времена!


"На грешкама се учи", мало другачије казано...


                                           "Погрешни кораци су исто толико важни као и исправни, понекад чак и важнији."
                                                                                                                                                           Меша Селимовић




Показали смо како љубитељи књижевности виде књигу!


Мирјана Шкобо лепо је нагласила шта ученици памте!





“[Kids] don't remember what you try to teach them. They remember what you are.”
― Jim Henson, It's Not Easy Being Green: And Other Things to Consider 



За оне који не знају енглески, спремила сам превод:


Ученици памте кад наставници имају метлу у рукама!


Николета Хатала приредила је неколико својих радова. Сви су оцењени од стране критике као чиста уметност, али ово нам се највише допало. Процените сами. Шта видите на слици?


Обележили смо Светски дан поезије!


Ор­га­ни­за­ци­ја ује­ди­ње­них на­ци­ја за про­све­ту, на­у­ку и кул­ту­ру-УНЕ­СКО, 1999. го­ди­не про­гла­си­ла је 21. март за Свет­ски дан по­е­зи­је, ко­ји се од та­да обе­ле­жа­ва ши­ром све­та, а при­хва­ћен је и у Ср­би­ји.

"Песник је одувек био онај који другима лечи болест од које сам умире."
                                                                                       Бранко Миљковић

"Правом песнику и његовом делу ни време ни људи не могу ништа."
                                                                                             Иво Андрић






Свима је одмах постало јасно чему служи...



Неки су у овоме видели телевизор, неки рачунар...
Ја сам се наљутила на ову данашњу омладину:


Уосталом, шта зна ова "рачунарска генерација"! Не умеју да се играју, уживају у оваквом дану, да се друже... Одох да уређујем свој блог!


Истакли смо да је ово помало тешко, помало неразумљиво и досадно.
Зато је само за одрасле!
Два света

И ускоро ћемо, тај дан доћи мора,
упутити молбе управи затвора --

да нас лише страха, слободе и зиме
и на робију тешку да нас приме!

А кад нас у ланце баце и повежу,
нека свет изгуби срамну равнотежу!

И од два света што свет овај чине,
нек свет робијаша буде свет већине!

А чувари нек нас, из страха, ил срама,
једне ноћи моле да буду са нама!

Матија Бећковић


Непревазиђени Мирослав Антић...


                                                                 Вуче, они се боје, јер нам нису дорасли ни слободом ни 
                                                                         болом. Наш сан је: немогуће, а непознато - наш завичај.
                                                                                                                                                        Мика Антић

Нисмо запоставили ни народне умотворине. Не бисмо ни смели!


Човек све даје за образ, а образ ни за шта.
Језик је више глава посекао него сабља.
Ако кантар не ваља, ти буди исправан.


Неки су правили оваква поређења. Ми смо се само сложили.


За ово бисмо могли рећи ХРАБРОСТ!
Али и инат!

Ово је највећа лаж ученика: 
 
                                                                    Научићу за следећи час!




"На језику мед, а у срцу јед", у слици...







У њима се крију светови. Стотине светова!



Не можемо рећи да нисмо упозорени!


                                       Три дана немој читати књиге и твоје ће речи изгубити лепоту.
                                                                                                                        Кинеска пословица




Ово се некако надовезује на претходно...




Свако има право на своје мишљење... 
                                                                                                                               Срећом, не ради у нашој школи!

                    
                            
                     Три величине!
Стеван Раичковић, Бранко Ћопић, Иво Андрић




"Небо"


У тој дубини, плавој И без руба, 
Тражио сам, већ одавно, 
Голуба.
 Ал све што се изнад дигло –
 Нестало је.
 Горе су још само плаве  Боје. 


Тражићу га још по кругу Вртоглавом –
 Макар очи изгубио, сâм 
У плавом. 

Стеван Раичковић




                  


И ово је упозорење!





Ја сам један веома старомодан човек који још увек не зна како ради телефон, да ли се у радио - апаратима крије заиста много малих људи који причају, свирају и певају, а о телевизији немам појма и увек се запањим када се појави слика. Последње чудо о којем такође ништа не знам је компјутер. Наравно, ви у овом тренутку, као да вас видим, седите испред свог компјутера , и ако читате ово што сам причао мојој колегиници Радмили Станковић, онда значи да сте веома усамљени. Седите у тишини и буљите у екран, а напољу, ма где се налазили, напољу је живот. Пазите да не уђете сувише дубоко у компјутер и да се заувек не одстраните из живота.
                                                                                          Момо Капор 




Одмеравање снага!
Да ли је паметнији паметни телефон или ...?
А победник је...




И француски филозофи дошли су на ред!







Мени је дража опасна слобода, него мирно и сигурно ропство.
                                                                        Жан Жак Русо 

Надамо се да није...


СВЕ ЈЕ ПРОШЛО

Све је прошло. Пут брзо запишта,
И блеснуше сијалице горе.
Ти отиде према пристаништу,
Па изгоре у пламену зоре.

Прскали су дани као врела,
Мој се живот котрљао даље...
Али отуд где си сагорела,
Сваког јутра сунце сјај свој шаље.
                        

                      Василиј Симоненко


Добро је да добре ствари немају крај.


Ово ми у школи покушавамо! Да вас научимо да пецате!







Дај човеку рибу и нахранићеш га за један дан. Научи га да пеца и нахранићеш га за цео живот.
                                                                                                                                Конфучије

Како бих спречила да сутра сви понесете пецаљке и глисте у школу, напомињем да је у питању метафора!


Шта је важније? Кокошка или јаје?
Јао! Да ли се тако каже?
                                                                                                                                                             Детињарије



Андрићу се увек враћамо. Питам се зашто.


Остадох те жељан, једног летњег дана,
О, сребрна водо, из туђега врела.
То је било давно - 
Свака ми је стаза данас обасјана
Сунцем и љепотом. Срећа ме је срела.
Из стотину врела, жеђ моја сад пије,
Ал' мира не нађох нигде јер ме никад
Ватра прве жеђи оставила није.
                                                Иво Андрић

Ђорђе Милошевић се лепо захвалио Доситеју што је први донео кромпир у Србију.
 И просветитељство, али то није толико важно.


Књиге, браћо, књиге, а не звона и прапорци!
                                            Доситеј Обрадовић



Дотичну смо већ упознали. А није је лако заборавити!



Време је да се уозбиљимо. На то нас подсећа и Љубомир Симовић.


Лазар Хребељановић: Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика је сила која ми прети, већ по томе колику светињу браним.

                                                                                                                                                
                                                                                                                                                 "Бој на Косову", Љубомир Симовић
                                                                                                                               


Хм! Ко онда треба да се уклапа? Они који су већ исти? Е, сад сам сасвим збуњена...






Овако је једноставније. Сви знамо на чему смо!


Нешто је једноставно живот!


Некада те погрешни избори одведу баш тамо где треба!


Добро, није баш једноставно, али...


 Он никога не оставља равнодушним...


                                 Човек само срцем добро види. Суштина се очима не да сагледати.
                                                                                      "Мали принц", Антоан де Сент Егзипери



Већ дуго га нисмо цитирали - Андрић!


Знала је само једно: да живи и да ће живети док игра и што боље игра. И играла је. То више није била игра, него чудо.
"Аска и вук", Иво Андрић


Ево шта свако мора...



Свако мора да има упаљен фењер у глави. Да му светли дању и ноћу. Јер, ко не светли изнутра, тај не живи; фењер помаже да боље видимо лица, предмете, шта се догађа. Он помаже да одаберемо, нанижемо и сваку ситницу повежемо у слику, у плетиво; да у једном животу откријемо сто других. Без упаљеног фењера, нема ни речи; нема приче у којој живот дише, јеца, или се разлива од милине.
                                                                                                                                                        Бора Станковић


Уверили смо се да је писање сасвим безопасан посао!



Обележили смо Дан шале.
                                         
                                          Први април је дан који нас подсећа шта смо осталих 364 дана у години.
                                                                                                                                                        Марк Твен



Ова борба и даље траје. Победиће онај коме дозволимо.



Гете нас је подсетио да је...
                                  
           Подељена радост је удвостручена радост.
                                                 Јохан Волфганг Гете



Чувена бакица са шеширом





Чудна је ствар душа. Нико не зна где се налази, али сви знају како боли.
                                                        Десанка Максимовић


Ево како треба живети!





Неке песме већ дуго нисмо читали.
Сад смо се подсетили...


Барбара

Сећаш ли се Барбара,
падала је киша непрестана над Брестом тога дана,
а ти си ишла насмејана
покисла, устрептала, блистава
под крупним капима кише
сети се, Барбара,
сретох те у улици Сијам
смејала си се – и ја сам се ти се осмехнуо
сећаш ли се, Барбара?
Нисам те познавао,
а ниси ни ти мене
сећаш ли се,
сети се ипак тога дана
и не заборави га.
Један човек што стајао је под стрехом,
заклоњен
зовнуо те, Барбара
и ти си потрчала њему по киши
покисла, устрептала, блистава
и бацила му се у загрљај.
Сећаш се тога, Барбара,
и не љути се што ти кажем ти
јер кажем ти сваком кога волим
чак и кад га не познајем.
Сећаш ли се, Барбара
и не заборави никад –
ту мудру и радосну кишу
на твом срећном лицу
ту кишу над морем,
по бродоградилишту
над лађом из Цезана
Ох, Барбара
каква је свињарија тај рат
и шта је са тобом сада
под кишом од гвожђа,
од ватре, челика, крви.
И онај који те је стезао у загрљају,
заљубљено, страсно
да ли је мртав, нестао или још жив.
Ох, Барбара
још увек киша пада над Брестом
као што је падала некада.
Али није то исто, јер све је порушено.
То су само посмртне капи ужаса и очаја
то више није ни пљусак
гвожђа, челика и крви
већ само облаци који нестају као пси
као пси што промину
воденим  струјама  дуж Бреста
да иструну негде далеко,
врло далеко од Бреста,
од кога није остало ништа.
 
Жак Превер

Опет га дуго није било у Carpe diemu! Можда и неколико сати!


                                                                   Људи су као очи. Виде све - осим себе!
                                                                                                                    Иво Андрић



Путеви...





Неко је узвикнуо: "Буди посебан!"

Често је најлакше окривити судбину. Али, понекад бисмо могли да се запитамо да ли јој и ми мало припомогнемо!



Пази на своје мисли, 
оне постају речи. 
Пази на своје речи, 
оне постају дела.
Пази на своја дела, 
она постају навике. 
Пази на своје навике, 
оне постају карактер. 
Пази на свој карактер, 
он постаје твоја судбина.
                              Лао Це


                     
                              Честитали смо Ускрс!



Ово треба схватити озбиљно!

Ако смо претходно схватили озбиљно, онда је ово морало бити следеће...

А онда смо схватили зашто...








Што је тежи успон уз брдо, то је бољи поглед са врха!

Доћи ће и тај дан. Ми верујемо!


                      Када би на Земљи владала љубав, сви би закони били сувишни.
                                                                                                                          Аристотел

Дана, 7. априла 1943. године умро је Јован Дучић. 
Да само с висина за поноре знаднем
Бацивши у простор конце својих жила;
И летим вечито, и летим док паднем 
Само под теретом озарених крила.

"Крила", Јован Дучић





             "Да будеш снажнији после олује..."


Заједно смо испијали кафе, литерарне.


"Као мува без главе", можда би неки рекли. Мада, ова "мува" има књигу! Према томе, сигурно зна куда иде и где ће стићи!


Хоћемо ли "преко ријеке"?

МОДРА РИЈЕКА
 
Никто не зна гдје је она
мало знамо ал је знано 
 
иза горе иза дола
иза седам иза осам
и још хуђе и још луђе
преко морних преко горких 
 
преко глога преко драче
преко жеге преко стеге 
 
преко слутње преко сумње
иза девет иза десет 
 
и још дубље и још јаче
иза шутње иза тмаче 
 
гдје пијетлови не пјевају
гдје се не зна за глас рога 
 
и још хуђе и још луђе
иза ума иза Бога 
 
има једна модра ријека
широка је дубока је 
 
сто година широка је
тисућ љета дубока је 
 
о дуљини и не сањај
тма и тмуша непреболна 
 
има једна модра ријека 
 
има једна модра ријека -
ваља нама преко ријеке.  
 
                      Мак Диздар                  
                             Ђорђе Милошевић није се на томе зауставио. Дао је и објашњење мање познатих речи:
никто - нитко                     морни - уморни                  тмача - тама                       худ - зао, строг, љутит                      тма - тама

Песник нам оставља да сами одредимо шта је наша "модра ријека". Тако не можемо рећи да нисмо разумели песму.
Можемо је и слушати...


Ако ово није метафора, онда ми ни не знамо шта је метафора! 
                                                                                                                                Pawel Kuczynski

Може ли  још постојати и најмања сумња...


Усамљеност је честа тема поезије...


УСАМЉЕНЕ ДУШЕ

О, да ли постоји негде сакривена
У беспућу неком - од света далека
Бродоломно слична душа усамљена
Или свако биће само очај чека

И да ли се туге некад (негде) сретну 
Док самоћи трен је бескрајан к'о море
Или не препознаш патњу истоветну
Одевену само у туђе одоре

И зашто прост осмех мора да се снатри 
Јер ретко кад слети на усне очаја
Те као опсена трепери у ватри
Запаљене маште - наде и смираја

Зато у свом болу не знаш јаде туђе 
А можда је твоја мука ипак мања
И сујета свака опако оруђе
Кад живот изгуби потребу да сања

Анђелко Заблаћански








Да ли некад не приметимо туђу патњу јер смо сувише загледани у себе? 


Има ли и ово везе са усамљеношћу?




Поново смо честитали Ускрс!
  




Христос васкрсе!






Иако је он у први мах подржавао бомбардовање Србије 1999. године, ми нисмо могли да не обележимо одлазак великог писца.
Зато смо ми велики читаоци.
Дана, 13. априла 2015. године преминуо је Гинтер Грас, немачки писац, добитник Нобелове награде за књижевност.



"За многе је Грас био глас генерације Немаца која је стасала током Другог светског рата и носила терет кривице својих родитеља за злочине које су током рата починили нацисти."
                                                                             Блиц онлајн




Неки су рекли да је ово једноставно истина. 

А онда нас је један ученик (читајте Александар Ацо Морача) изазвао!



"Ево вам, наставници!", узвикнуо је.




Неки се нису одмах снашли.
Неки нису на време реаговали.
Али не и ја...

Наставници (читајте ЈА) узвраћају ударац!















Деца Фејсбука и паметних телефона
      


        
            Има још наставника!


Aleksandra Tadić Simić Одлично!
Иако се "освета једе хладна", ја сам је на брзину "појела". И тек тада смо могли да наставимо...



Ниједна озбиљна група која се бави поезијом не би га заборавила! Смемо ли ми бити "изузетак који потврђује правило"!? Не бисмо се усудили!  Ево га у Carpe diemu, са малим закашњењем!
Едгар Алан По...

A Dream Within a Dream, Edgar Alan Po 


Take this kiss upon the brow!
And, in parting from you now,
Thus much let me avow--
You are not wrong, who deem
That my days have been a dream;
Yet if hope has flown away
In a night, or in a day,
In a vision, or in none,
Is it therefore the less gone?
All that we see or seem
Is but a dream within a dream.

I stand amid the roar
Of a surf-tormented shore,
And I hold within my hand
Grains of the golden sand--
How few! yet how they creep
Through my fingers to the deep,
While I weep--while I weep!
O God! can I not grasp
Them with a tighter clasp?
O God! can I not save
One from the pitiless wave?
Is all that we see or seem
But a dream within a dream?



Сан у сну, Едгар Алан По


Прими на чело пољубац тај!
На растанку, сад кад је крај,
Ово ми барем рећи дај - 
Ниси у криву што мој дан
Сваки је, сматраш, био сан;
Ал' ако ишчезла је нада
Дању ил' ноћу, било када,
У сновиђењу, ил' без тога,
Зар нестала је мање стога?
Све што видимо ил' ту
Јесмо, то тек је сан у сну.


Стојим и слушам хуку
Валова што у обалу туку,
У руци се мојој љеска
Прегршт зрнца златног песка -
Колико их је! ал' гле како
Цури ми у дубину свако,
Док плачем тако - док плачем тако!
Зар јачи стисак ове коже
Не може их задржати, Боже?
Зар спасити не могу бар једно,
Од вала што их чека жедно?
Зар све што видимо. ил' ту 
Јесмо? То тек је сан у сну?
Нема везе ако нисте баш сасвим схватили. Нису ну Американци.Зато је По за живота био готово непознат. Постао је утицајан амерички песник тек када су вредност његове поезије открили француски песници Маларме и Валери. 


Ово свако разуме! И без превода.


Нисам сигурна да ово сви разумемо. Ни са преводом!
It Is the Hour - Poem by George Gordon Byron

It is the hour when from the boughs
The nightingale's high note is heard;
It is the hour -- when lover's vows
Seem sweet in every whisper'd word;
And gentle winds and waters near,
Make music to the lonely ear.
Each flower the dews have lightly wet,
And in the sky the stars are met,
And on the wave is deeper blue,
And on the leaf a browner hue,
And in the Heaven that clear obscure
So softly dark, and darkly pure,
That follows the decline of day
As twilight melts beneath the moon away. 




                   Час
Постоји час кад птица кличе
вишом нотом на својој грани,
час када речи љубавничке
чине се слађе прошаптаним;
кад су вода и ћув – музика
нежна, за уво самотника.
Кад сваки цвет се с росом слије,
и звезде кад су златастије,
и таласи су дубље модри,
нијанса смеђа лист кад бодри,
кад сјај са свода мрак испија,
па је и тама, чак, чистија,
кад косо светло топи путом,
под месечином, далек сутон.
                          Џорџ Гордон Бајрон
Некад је боље да поезију и не разумемо, него да је уништимо баналним објашњењнимa!
Другим речима, немам појма, питајте наставницу енглеског. Она је ово и објавила у Carpe diemu!


Постоје и велики људи, у великим местима, који чине наизглед велике ствари, а не мењају ништа. 
Зато треба ценити...






Има и оваквих људи, с бодљама унутра окренутим. 
Они се не боје да буду повређени.
Они се боје да не повреде.






ЉУДИ СЈЕНКЕ

Има на свијету мирних, добрих људи
што кроз свијет нечујно и тихо газе
као да ногом ступају по памуку,
а наше очи никада не опазе
ни њих ни њину тиху радост или муку.

Има ћутљивих патника на свијету 
што се само уморно и горко насмијеше
на људе кад се о њих тешко огријеше
и сумину их невини, налик цвијету.

И има људи усамљених и боних, 
са образима упалим и жутим,
што не чује им се ни смијеха ни плача,
што живе као самотна и дивља драча,
али с бодљама унутра окренутим,
да ниједна никога не огребе
и да ниједном никога не убоду
до само своје рођено срце и себе.

Њих не види наше око кад их сријета, 
кад тихо прођу у мимогреду мирну,
јер никог они ни лактом не додирну
у вјечној гужви и вреви овог свијета.

И живе тако, нечујни и невесели, 
и миле као сјенке, као вријеме и сати,
и тек кад умру, сломљени и увели,
објаве црни посмртни плакати
да су и они са нама живјели.

Александар Лесо Ивановић


Једна ученица била је до краја искрена. Ми наставници бисмо више волели да није. 
"Мени је драже мислити, но знати", мудра је изрека.





Ово се крије иза сваког великог писца.
Могли бисмо слободно рећи: "Безбрижност"!
Сироти...




Стара је јапанска пословица...

                                              Срећа долази у кућу где се чује смех.


                                  А ми данас...



Некад се и ово деси...




Ћутиш да никога не повредиш, а онда обично неко повреди тебе.
                                                                                                                                                     Зоран Цвијановић
Ми волимо Зорана Цвијановића - глумца (више него Цвијановића - мислиоца), али  имамо на уму и да је...


                                                                            Ћутање је злато!



Важан савет!










Имај времена за пријатељства - то је пут среће.
 
  Ови путеви нас прате кроз Carpe diem од самог почетка.
  Као Андрића мостови.
  Није да се поредимо, али свако има своју инспирацију.


Иако бисмо волели да није тако, ипак...

                                           Никад човек не може све да предвиди. Играмо на срећу више него што мислимо.
                                                                                                                                                   Меша Селимовић
 
Мика Антић и у томе може да нађе нешто добро. Наравно, иначе он не би био он!






Имали смо занимљиву преписку...
Преносимо само један мали одломак.
Нама се учинило да је ово врло мудар, готово филозофски, дијалог.
Ви процените да ли смо били у праву.


Mirjana Skobo:  Kao oni kompleti sto su se kupovali na metar i to u boji namestaja ;-)1. Vi zelite? 2. 70cm bordo 1. O, evo za vas imamo sabrana dela Crnjanskog 2. Ali, taj zlatni detalj mi se ne uklapa! 1. Nikakav problem! Tu je Lajos Zilahi


Slavica Kuzman:  Ne znam za te. Ja imam crveni (pazi sad!) "Josip Broz Tito-sabrana djela"! Vrlo korisno štivo (svašta se može staviti na njih, baš smo zadovoljni)


Ево шта се дешава у једном сасвим обичном свету свиња.
Баш нам је жао Оливије...

                                                                                                              Ценкање
Кажу да су се годишња доба изменила. Неки чак иду и корак даље, па кажу да више и не постоји права зима, право пролеће... За нас који волимо поезију, то није тако важно. Ми у априлу читамо песму која се зове...

ЈЕСЕН

Опет је јесен стигла са својом сивом пратњом;
маглом и кишом и влагом и људском патњом.

Мутне је воде и прозори мокри снимају
и сви је људи у очима имају.

Је ли то одраз, као у окнима,
јесени ове у људским очима?

Ил’ кроз њу мутну пролазећ занесен
то свако носи собом своју јесен?

Александар Лесо Ивановић


Зато је ово "јесење пролеће" право време и за љубав.

Канцонијер
LXI

Блажен био дан, месец и доба,
година и место предео и време,
кад су моје усне задрхтале неме,
а њене ме очи свезале ко роба.

И блажена нек је моја прва патња,
с којом ме беше љубав измучила,
и лук и стрела што ме оборила,
и ране што срцу моме посташе пратња.

И блажени нек су крици жудње веље,
с којим сам звао име чисто,
те обилне сузе, уздаси и жеље,

ко и бели папир на којему сада 
стичем себи славу: и мис'о ми, исто
што је само њена, што њој само спада.
                                       .
                                Франческо Петрарка
 Франческо Петрарка


Зли језици би рекли да није ни чудо што му је љубав била неузвраћена. 
Ми не бисмо. Ми смо добри.
Пролеће је време да ширимо оптимизам! Ми смо то и учинили.
Мој гроб

У планини мркој,
нек ми буде хум,
над њим урлик вука, црних грана шум,
љети вјечан вихор,
зими висок снијег,
муку моје раке
недоступан бријег.
Високо нека стоји ко облак и трон,
да не допре до њег ниског торња звон,
да не допре до њег покајнички глас,
страх обраћеника, молитве за спас.
Нека никне травом,
уз трновит грм,
беспут да је до њег непробојан, стрм,
нитко да не дође, до пријатељ драг,
и када се врати, нек поравна траг.
Иван Горан Ковачић

                                                                          
                                                                                Какво пролеће, такав и оптимизам!



Осмаци су ове године почели нешто раније...


                                                 Бољи разред нећу наћи, у бољу школу нећу ићи.
                                                                                                             Јелена Радуловић
" Бољу разредну нећу имати!", хтела је да напише. Али, збунило се дете. Ми је разумемо. Ми знамо да је...


                                          Најважнија ствар у комуникацији је чути оно што није речено.



Онда смо схватили зашто сви видимо свет различито...
Да,  да... Зато што неки имају велики нос! А неки не виде даље од носа. Трећи су дигли нос.Сви имају своје разлоге...



Још једном смо истакли колико је важно остати дете. Чак и кад одрастемо.


Човјек који више није дете, не може осетити никакво задовољство у животу.                                                                                      Чарли Чаплин


Не мање важно...
                                                           Детињство је нејлепше.
                                                                                    Вељко Ћирић




Ђорђе Милошевић нам је открио како се пише добра песма...











Да би се написала добра песма, потребно је откључати себе.
                                                                      Ђорђе Милошевић


Осмех - поново!




Дозволите вашем осмеху да мења свет, али не и да свет мења ваш осмех.






За ово смо рекли: "Импресивно!", а ми никад не говоримо: "Импресивно!"

Тајно место чланова Carpe diema.  
Немојте никоме рећи.


Најважнији избор никад нам није наметнут. Њега чинимо сами.



„Човек не може да бира време у којем ће се родити и живети. Од њега не зависи ни од којих родитеља, ни од ког народа ће се родити, али од њега зависи како ће он поступати у датом времену: да ли као човек или као нечовек, без обзира на то у ком народу и од којих родитеља.“
                                                            Патријарх Павле


Неки су искористили прилику да покажу да читају лектире...
То умемо да ценимо!






Осећао се врло несрећно. Његова ружа му је причала да је он јединствени примерак своје врсте на свету. А, ево, само у једном врту, било је пет хиљада потпуно истих.
                                              Антоан де Сент Егзипери


                                     
                    Била је посебна. Он ју је припитомио.

                                                           Вељко Ћирић
Иако се на први поглед не би рекло, књига о Малом Принцу је велика!



Још понешто о плановима...

Никада више не планирам. Ја само живим овај живот.
Понекад како желим, понекад како морам. Ситнице ми боје живот.Ситнице су срећа. Зато ја волим мале ствари. И велике торбе.Свуда их са собом носим, јер себи дугујем још по неку шетњу између очекиваног и непланираног.
                                                                                                                                                                                             Иво Андрић



Два у један!
Сликарство и поезија - када их обједини Јелена Радуловић, то изгледа овако!

И степенице су пут!
Ох, овом изреком уврстила сам се у ред мудраца.
Можете ме слободно цитирати.

Обележили смо Дан планете Земље...


Дан планете Земље

Немојте стати 
Немојте стати - идите даље.
Кажите свима, ширите знање.
Немате људи другу планету.
Пружите шансу живоме свету.
Немојте стати - треба нам прича,
ми на планети само смо сића.
Чак и на шаци живога прста,
живи и траје бар десет врста.

Бранислав Станец 

Још један важан податак...

И коса је инспирација за песнике. Добро сте чули - песнике, не фризере!

ДАВНЕ РЕЧИ
Још и данас давне речи --
изговарам сваког трена: 
усамљена душа клечи, 
ван живота и времена!

А ти, где си овог часа --
у трептају летњих боја: 
чим се класје заталаса, 
ја помислим: коса твоја!

Крстивоје Илић



Коса


О, руно коврџаво што се до плећа просу!
О, усхићења! Мирис отежао и млак!
Да населим наш лежај успоменама што су
уснуле у њој, ја ћу ноћас ту густу косу
као мараму какву да разњијам кроз мрак!


                                 *     *     *


Дуго ћу - вечито ћу! - засипати рубином,
бисером и сафиром тај тешки густи плашт,
те да ми вазда толиш жељу кад букне тмином!
Зар ниси ти оаза где сањам, врч што вином 
сећања поји мене, једина моја сласт!
                                          Шарл Бодлер



Сазнали смо и за страшну судбину једног песника...



На слици је мађарски песник јеврејског порекла Миклош Радноти. Због свог јеврејског порекла одведен је на принудни рад од  стране  нациста у окупирану Србију. Ту је боравио у околини Бора, у источној Србији од 1. јуна до 17. септембра 1944. године. Када су се партизанске и совјетске јединице приближиле тим крајевима, нацисти су евакуисали све логораше, па и песника. Отпочео је марш смрти кроз Србију пешке, правцем Бор, Жагубица, Крепољин, Петровац, Мала Крсна, Пожаревац, Смедерево, Београд, Земун, Панчево, Јабука, Опово, Перлез, Тител, Нови Сад, Србобран, ченеј, Врбас, Кула, Црвенка, Крушчић, Сивац, Сомбор, бездан и даље кроз Мађарску.
Песник је убијен на том маршу смрти 9. новембра 1944. негде  на територији Мађарске. 
Убраја се у највеће мађарске песнике, а боравак у Србији оставио је трага на његовом песништву у коме се у последњим песмама често спомиње Србија. 
                                                                  Ђорђе Милошевић
Споменик Миклошу Раднотију у Бору


Упознали смо разне обичаје.

Данас је 23.април а то је Светски дан књиге !!!
Иначе у Шпанији је овај дан празник још од 1923. године у част писца Мигела де Сервантеса који је умро на тај дан. Ово је такође и део прославе дана Светог Ђорђа у шпанској покрајини Каталонији, где је традиција од средњег века да мушкарци доносе руже својим вољеним женама. Од 1925. године усталио се и обичај да жене дају књигу у замену за поклоњену ружу. Половина годишње продаје књига у Каталонији је у ово време, а и продаја ружа иде одлично.
Леп обичај ! 
                                                      Ђорђе Милошевић
Добро, сложили смо се, леп обичај, али приметили смо да мушкарци боље пролазе.


На Светски дан књиге треба препоручити читање у свим ситуацијама. Све остало су изговори.
           Ово не покушавајте код куће.
          Мислим на кување, не читање.



Научили смо шта је охолост, а шта је скромност.


Честитали смо рођендан Шекспиру...





Happy birthday to the bard of Avon!
О Шекспиру: 
- најчувенији енглески писац, а више је писао о другим земљама и њиховим породицама, него о енглеским
- за живота није штампао своја дела
- каријеру је започео као глумац
- било је много полемике о томе да ли је он заиста написао "своја" дела
- Толстој је критикујући Чехова написао: "Драги Антоне Павловичу, само су Шекспирове драме горе од ваших!"


Искористили смо прилику да најавимо...
Ко жели да зна више, позван је да види, чује, ужива. 
Место - школа
Дан - леп мајски
Глумци - осмаци
Тема - "Ромео и Јулија"

Мирјана из скромности није написала...
Режија - Мирјана и Вања
(Ја нисам скромна!)

Хор

Две куће истог угледа у тој лепој Верони, 
где се радња збива,
из древне мржње почињу нов бој,
те грађанска рука грађанску крв лива.

Несрећне утробе тих непријатеља
родише кобно заљубљених двоје,
који сахранише мржњу родитеља
само преко болне, тужне смрти своје.

Страшни ток ове љубави што гине,
коју гнев њихових родитеља прати,
што се најзад гаси смрћу деце њине,
у двочасовној игри ћемо дати.

Слушајте нас с пажњом, 
не сметните с ума
да ће грешке драме 
поправити глума.
                     "Ромео и Јулија"



Јулијин балкон
 







Yes, this is what love does. My sadness sits heavy in my chest, and you want to add your own sadness to mine so there’s even more.


А, одмах затим запитали смо се , баш као Хамлет...
Предложили смо матуранткињама


                             Драге матуранткиње, уколико још нисте одабрале матурску хаљину...
Судећи по реакцијама, допала им се.
Има ли храбрих међу њима?
Ми верујемо да има.



Поставили смо важна питања...



Колико се плаћа претплата за цвркут птица?
Колика је цена ваздуха у динарима?
Да ли се хлад дрвећа плаћа на сат или на метар?
Да ли је цена сунца иста и зими и лети?



Поставили смо још важнија питања...



КАД БИ ТИ ОТИШЛА ИЗ ОВОГ ГРАДА

Кад би ти отишла из овога града
Коме бих леву руку пребацио преко рамена
А десном показивао обронке далеких брда и рекао:
Природа је пуна мојих погледа на свет.
С ким бих застао пред распуклим орахом говорећи:
У овом ораху можда расте мој сандук
Кад сам био дете његово је стабло посађено.
Због кога бих прекинуо ове речи и рекао нешто радосно,
Мада не знам шта бих све могао да кажем
На основу целе шуме и других елемената!
С киме бих се враћао у град поносан као у мојим песмама.
Коме бих говорио о сајџији који живи у земљи
И о мом средњем уху које је густо као шећер.
С киме бих подигао главу према беспутним небесима,
Коме бих показивао козје стазе међу звездама.
Чији би зуби звонили као промрзла јабука у пшеничној плеви
С киме бих поменуо: тајге, снег на Етни, људе по тамницама.
Бела птица на снегу, пласту снега у води,
Коме бих рекао како ми се чини
Да у реци Арарат кључа камење
И ко би ме због тога волео?
Данас сви знају да сам на тебе мислио кад сам рекао:
Она каже балкону да га воли
И балкон се сруши у том часу.
Поштари би широм света разносили једно исто писмо
Док звер скупог крзна дрема у глупој топлоти на Тибету
И било какав месец прелази преко сметова.
С киме бих дуго у ноћи говорио против свакога
И ко би ме због тога волео?
Кад би ти отишла из овога града,
Говорио бих узалуд:
Моје речи се не би ни на кога односиле.
                                      Матија Бећковић

Најлепше љубавне стихове Матија је посветио својој супрузи Вери Павладољској. После њене  смрти, туга се трајно населила у песникову душу. И стихове.



Да се не бисмо превише растужили, ми смо одмах затим схватили и шта је срећа!



Обележили смо рођендан Филипа Вишњића, српског Хомера.









"А када се с царем завадимо,
Да устане сви седам краљева,;
Да нас мире, помирит' нас неће;
Бићемо се, море, до једнога."


Почетак буне против дахија


Мирослав Антић, мало другачији од оног на ког смо навикли, али свеједно диван!


                                           "Ако се усудиш да ствараш, мораш имати доказа
                                                    да исту ствар још једном дотичеш први пут."
                                                                                                             Мика Антић


Схватили смо зашто се у животу не догађају само лепе ствари...


Екипа Carpe diema била је на Покрајинској смотри рецитатора "Песниче народа мог" у Сечњу. 
Била?!
Учествовала!

Љубав - вечита инспирација песника!
"ЉУБАВНА"

Она је присутна на мојим трепавицама 
И њене косе су у мојој коси, 
Она облике мојих руку носи 
И има мојих очију боју и пламен, 
Она урања у моју сенку 
Као у небо камен.

Њене очи су увек отворене 
И због тога не могу да заспим. 
Јарка светлост њених снова чини 
Да се испари сунце у висини, 
Да се смејем и плачем док смех је све већи, 
И да говорим а немам шта рећи.
                       
Пол Елијар

После љубави, говорили смо и о другим осећањима...
                                                   
НЕКИ ТЕ НЕ ВОЛЕ ЉУДИ

Постоје људи, мој сине,
који те не воле, тако…
Ал немој да те то брине,
не може волети свако…

Свеједно да ли их кориш,
или им дарујеш цвеће.
Предаш се или се бориш…
Неки те волети неће…

Заједно теку вам дани.
За исти сто ћете сести.
Али сте светови страни
који се не могу срести.

И можеш пружити руку,
вадити срце из груди,
признати патње и муку…
Неки те не воле људи.

И можеш брод кад им тоне
џиновском снагом га дићи,
опет ће да те се клоне!
И свом ће острву ићи…

И зато настави даље.
Неодлучни су слаби…
Господ ти ветар шаље!
Не осврћи се и граби!

Разапни једра и маштај.
Побеђуј метар по метар.
И праштај. Праштај им. Праштај.
Није им наклоњен ветар!

А када стигнеш до дуге
и свет кад пронађеш нови,
нек` те не победе туге.
Опет их, опет позови…
                     Недељко Попадић

Не сањају сви једнако! Ни кад су будни...



"Паметан пише, будала памти"...Ублажена верзија...


Verba volant, scripta manent.

Речи лете, оно што је написано остаје.


                                   Латинска изрека




Ово је изазвало полемике. Некима се није свидела порука. Други су сматрали да је ово једна врста упозорења. 
У сваком случају, сложили смо се да је аутор креативан.
Погледајте о чему је реч...







Песници некад говоре у име свог народа...


Неподмитљиви мој глас био је ехо руског народа.
                                     Александар Сергејевич Пушкин

Уз њега смо сви расли...






''Бајке леже у мени попут семенки, потребан је само дашак ветра, зрак сунца или кап горчине па да се раствори у цвет.'' 
                                                       
                                                    Ханс Кристијан Андерсен



Одједном нам је постало јасно. Ако хоћемо своја права, морамо да прихватимо и своје обавезе. 

                   Кинеско, али веома квалитетно!



Момо Капор дао је савет како да испунимо сваки дан...
                                                        Ми ћемо га послушати!

Сваког дана, када се пробудим, покушавам да схватим да је то веома важан дан у мом животу. Непоновљив. И да ће он, ако нешто не урадим сопственим рукама, заувек пропасти. Трудим се, дакле, да сваки дан нешто урадим: макар мали цртеж, да започнем слику, да откуцам једну страницу... Мислим да би сваки човек требало сваког дана да уради нешто својим рукама: да направи столицу, троножац, да засади воћку или да окречи кућу...

Момо Капор











Đorđe Milošević :Немам времена за друге ствари јер сам заузет планирањем пројектне наставе !

Vanja Tomovic: Иначе би направио столицу, или, барем, окречио кућу!

Đorđe Milošević:Чуј кућу ? Ма цео Београд!
Aleksandar Aco Moraca Sutra na casu, sopstvenim rukama otvorite vrata nase lepe ucionice i pustite nas napolje da igramo fudbal!!!

Ученици опет нису добро схватили о чему је реч!
Зато ће наставници урадити нешто неочекивано! Неће их пустити да играју фудбал.
Покушаће нешто да их науче. 
А, можда је, ипак, боље да кречимо...


Рекли смо да је мај у знаку Шекспира.
                     Осмаци нам одлазе у великом стилу!



R U ready?


Something for school...read R->L
I had to do a Romeo and Juliet comic...




My version of the balcony scene(II.ii)




based on Romeo and Juliet by William Shakespeare


Јулија на Фејсбуку



Познати о Шекспиру...

Сабрана дела Вилијема Шекспира...




Јелена Халас нас је, цитиравши Андрића, вратила ономе због чега постојимо.
Признајемо, већ смо постали помало неозбиљни! 



 
                                        Живот нам враћа само оно што ми другима дајемо.
                                                                                                                    Иво Андрић


Ово смо ми!

Поручили смо онима који ће доћи после нас...


„Где ја стадох — ти ћеш поћи!”
„Што не могох — ти ћеш моћи!”
„Куд ја нисам — ти ћеш доћи!”
„Што ја почех — ти продужи!”
„Још смо дужни — ти одужи!”
                                   Јован Јовановић Змај



Покушали смо да се успавамо...

Прва успаванка
Она граби облаке
босонога
грли кишу
у немирним полусновима
у мору храбрости
понекад задржава
заласке сунца
Њен рукопис препознајем
у бистрој води
у жеђи мудрости и тишине
Спавај
док први снијегови
потиру наше путеве
Спавај
док тутње слијепци
празним пољима
Спавај
док рђају ратни бродови 
детињства
Спавај
док тону градови
Спавај 
на твојим бедрима
нашао сам обалу


Игор Варга


Показали смо како изгледају љубавни састанци данас...



Кратка песма о ученицима и наставницима
Имали би и наставници шта да кажу.
Али неће.
Они знају. Ћутање је злато!




Схватили смо да се некад и ово догађа...


План је ОК, само га се догађаји не придржавају.
                                                  Борислав Пекић




Надамо се да ће се наши догађаји придржавати плана!
                                             Наравно, реч је о Шекспиру...




Доследност, пре свега...


То су вам моји принципи, ако вам се не свиђају...па, имам и друге.
Гручо Маркс


Отишли смо корак даље у разумевању људске природе...


                            Сви су људи шарци, добри и лоши у исти мах. Али они нису ни тако добри као што бих                                   ја хтео да мене сматрају, ни тако рђави какви мени изгледају људи на које се ја љутим,                                   или који су ме увредили.
                                                                                                                                 Лав Николајевич Толстој





И надалеко чувени Никола Тесла имао је понешто да нам каже...
 Више бих волела да смо га цитирали на српском језику, али, добро...


За ово би се на чистом српском језику могло рећи: "Крем де ла крем!" 
Ето како лепо можемо говорити својим матерњим језиком!
Препознајете ли их?


Екипа Carpe diema посетила је Фестивал науке у Новом Саду...
Мирјана Иванковић: Ми смо живи доказ да веронаука и наука иду заједно.
Мирјана Шкобо: Свака част!
Ђорђе Милошевић: Наравно да иду!


Присетили смо се опроштајног говора који је, сада већ давне 2009. године, написала Сања Веселиновић.
Многи су се расплакали читајући га. 
Опраштамо се и страшно дугим корацима идемо у свет

       Од топлог крила детињства до великих врата ка светлу – рекли су нам: овим путем треба ићи. И ми смо кренули пре, у исто време, и кратких, и дугих осам година. Крај пута се није назирао, небо није имало границе. Било је тешко... Било је лако... Али, као што каже једна стара, добра песма: „Године к'о срне нестају у бегу...” Године су прошле тихо, неприметно, а вртоглаво брзо, носећи са собом реку успомена. И сада се... опраштамо. А наше страшно дуге ноге нас воде у нове улице живота.
        Нико од нас не воли растанке. Није лако пружити руку и рећи „збогом” неком ко је био део наше школе, нашег детињства, део нас самих. Боли и пече, и горко је у грлу када знамо да је ово можда последњи пут да смо сви на окупу а треба да се веселимо. И хоћемо, али део свог срца заувек остављамо овде, у нашем „Ђури Салају”. Остављамо га мало међу клупама, мало на ходницима, у учионицама, на столовима где смо некада урезивали своја имена, у малом, али увек топло познатом дворишту. Поклањамо тај значајан део срца испуњен лепим сећањима нашим наставницима, који ће нам, били ми тога свесни или не, убрзо зафалити. Знамо да им није било лако поред свих наших несташлука. Али опростиће нам, и они су некад били деца. Незрела, жељна слободе, игре и снова... Опростиће нам јер нас ипак разумеју. 
        Баш као што на тим старим столовима остају урезана имена, и у нама ће остати урезани ликови свих другова с којима смо делили и сузе и смех, и несташлуке и прве љубави. И можда поново некад кажемо неком пријатељу, искрено, из душе: „Ти моје раме за плакање, ја твој ослонац да не паднеш.” Свађали смо се, мирили, и стално је било неких нових заврзлама. Али баш као чланови породице, што ми као да и јесмо били једни другима, увек смо се враћали са осмехом разумевања и загрљајем праштања.
И сада се питамо док сузних очију гледамо једни у друге: да ли је ово крај? Или само нови почетак?... Хоћемо ли опет трчати сви заједно неком новом лету, смејући се као некада? Или више никада нећемо бити деца. 
         Једино што сада знамо јесте да нас чека тај велики свет у који треба да уђемо сигурним кораком. Али знамо и још нешто: вратићемо се! Ветрови живота ће нас опет однети у оно мало двориште, на оне „легендарне” клупе. И седећемо загрљени, као нови људи. Људи у којима ће ипак чучати по једно дете које трага за својим комадом неба које је остало изнад „Ђуре Салаја”. Срце ће нас баш тамо одвести.
И зато: не дај се, моја генерацијо! Небо и даље нема граница. Живот је леп, исувише леп да бисмо сада плакали... Кренимо опет сви заједно! Чека нас живот! Чека нас свет!

                                                                                                                                  Сања Веселиновић, 8.д
                                                                                                                                                    12.6.2009.

Кад је реч о одласку осмака, незаобилазан је Мирослав Антић.
Пр­ви тан­го
Де­вој­чи­це,
ви, ко­је сте ве­че­рас по­след­њи пут
успа­ва­ле сво­је лут­ке
и кри­шом од њих,
на пр­сти­ма,
до­шле на ову игран­ку,
са зе­ни­ца­ма пи­то­мим,
са зе­ни­ца­ма ср­не­ћим,
би­стрим као нај­ве­ћи
као нај­леп­ши цвет,

и ви са осме­хом то­пли­јим
од ме­се­чи­не на про­план­ку,

и ви, за­љу­бље­не у пр­ви уво­јак
што вам по­кри­ва ухо,
и за­љу­бље­не у цео свет...

Де­ча­ци,
ви, ко­ји сте ве­че­рас 
пр­ви пут не­ка­ко друк­чи­је,
ман­гуп­ски за­че­шља­ли ко­су,
па вам се од­јед­ном чи­ни
да вам ни­чу бр­ко­ви,
а осмех вам на ли­цу
сли­чан му­шки­јим љу­ди­ма,

и ви, са кли­ке­ри­ма у џе­пу
и пе­га­ма на но­су,
што се пра­ви­те ва­жни,
па сте про­ме­ни­ли ход, 
а ср­це и да­ље вам дрх­ти
као пре­пла­ше­ни миш
у за­ди­ха­ним гру­ди­ма...

Хај­де, за­поч­ни­мо овај
наш пр­ви тан­го у жи­во­ту!
Играј­мо!
Ни­је стра­шно

Два ле­во – је­дан де­сно.
Је­дан ле­во – два де­сно.
Ево, бро­ји­мо сви углас.

Збо­гом олов­ни вој­ни­ци!
Збо­гом де­тињ­ство са ки­ка­ма
и пла­вом ма­шном! 
Збо­гом све оно што је би­ло ју­че!

До­бро нам до­шло 
све ово што је ис­пред нас!


отва­ра мла­дост ши­ро­ка!

Ни­је ово час хе­ми­је
ни­ти час ма­те­ма­ти­ке.

Ти­хо!
Ти­хо за оне
пред ко­ји­ма се ве­че­рас

До­бро нам до­шло 
све ово што је ис­пред нас!


Уме­сто лу­та­ка
пред сва­ком де­вој­чи­цом кла­ња се
по је­дан жи­ви, пе­га­ви лу­так.
Уме­сто кли­ке­ра,
у ср­це сва­ког де­ча­ка
ко­тр­ља­ју се два то­пла 
и на­сме­ја­на ока.





Ово смо обожавали...
Ово не смемо заборавити!
     
                                            Сви наши снови се могу остварити - ако имамо храброст да их следимо.
                                                                                                                                                      Волт Дизни



Јелена Халас увек прочита лектиру. 
Молим? 
Не верујете?!


Сазнали смо нешто важно!


                                    Ако рај није у самом теби, никад нећеш ући у њега.
                                                                                       Фјодор   Достојевски



Ово је чиста филозофија!






    Човек је најлуђе створење, обожава невидљивог Бога, а уништава видљиву Природу, не схватајући да је та Природа коју уништава невидљиви Бог којег обожава.


Неки су (нпр. наставница енглеског)  просто опседнути Шекспиром...

Мелиса Ћоровић је покушала да промени тему...


                                              После игре, краљ и пијун иду у исту кутију.
                                                                                 Италијанска пословица


Али, авај!

                     Mirjana Skobo: Ili kako je rekao Šekspir (ako se ne varam u "Kralju Liru"), na kraju i kralja i prosjaka pojedu crvi!

                                      

Присетили смо се наших часова енглеског. Нема везе што смо учили немачки.

А где ви вежбате?

Борис Влаовић Ковачев: На компјутеру.


Била сам изазвана!





Дана, 16. маја 1917. године Владислав Петковић Дис се утопио у Јонском мору.


МЕЂУ СВОЈИМА
У мом срцу поноћ. У њој каткад тиња
Мис'о да још живиш, мој пределе млади.
Моја лепа звезда, мајка и робиња,
Боже! шта ли данас у Србији ради?

Код вас је пролеће. Дошле су вам ласте.
Оживеле воде, ђурђевак и руже.
И мирише земља која стално расте
У гроб и тишину, мој далеки друже.

Једно твоје вече. идеш кући споро
Улицама страха, и душа ти јеца.
Твоје гладне очи, моја дивна зоро,
Храни љубав мајке: “Нека живе деца.”

Улазиш у собу. Сузе те већ гуше.
А два наша цвета из четири рата
У твоме су крилу, образе ти суше: 
“Мама зашто плачеш? Је л' писао тата?”

У велике патње невино питање
Дуби дубљу рану: плач ти тресе груди...
Напољу је видно, као пред свитање.
К'о да ће се дићи гробови и људи.

Скупила си сузе у косе детиње.
Све вас гледам сада крај гозбе сироте.
Лице ти се ведри: то душа светиње
Љуби твоје чело, мој сјајни животе.
Владислав Петковић Дис











Дана, 16. маја1898. године рођени су Растко Петровић и Десанка Максимовић.
Био је то, касније ће се испоставити, велики дан за српску књижевност.

ОПОМЕНА
Чуј, рећи ћу ти своју тајну: 
не остављај ме никад саму
кад неко свира.

Могу ми се учинити 
дубоке и меке
очи неке
сасвим обичне.

Може ми се учинити 
да тонем у звуке,
па ћу руке
сваком пружити.

Може ми се учинити 
лепо и лако
волети кратко
за један дан.

Или могу ком рећи у томе 
часу чудесно сјајну
предрагу ми тајну
колико те волим.

О, не остављај ме никад саму 
кад неко свира.
Учиниће ми се негде у шуми
поново све моје сузе теку
кроз самоникле неке чесме.

Учиниће ми се црн лептир један 
по тешкој води крилом шара
што некад неко рећи ми не сме.

Учиниће ми се негде кроз таму 
неко пева и горким цветом
у непреболну рану срца дира.
О, не остављај ме никад саму,
Никад саму,
Кад неко свира.


Десанка Максимовић


Неки сматрају да се будућност не може предвидети.
Ми се не слажемо. 
Некад само игноришемо знаке. Чак и кад су очигледни.




Да ли је и ваше школовање борба за опстанак?
Зашто јесте?

Кад сам достигао за школу, сви су у кући данули душом, уверени да је школа калуп у који се дете, као прокисло тесто, метне, па му школа да форму и врати га родитељима печено.
...

Моје школовање, то је управо моја борба за опстанак и самоодржавање

...

То је управо била непрекидна и дуготрајна борба, у којој су с једне стране били професори и наука, а с друге ја сам. Разуме се да сам у тако неравној борби готово ја морао да попустим, тешећи се притом и оном мудром народном изреком: да паметнији увек попушта. Уосталом, морао сам попуштати већ и стога што су се професори у борби са мном као својим противником увек служили једним, у њих омиљеним али врло нечасним средством, а то је: да свога противника, било на часовима било на испиту, увек питају оно што овај не зна. На тај начин одузели су ми могућност да у овој борби за самоодржавање постигнем ма какав успех.

"Аутобиографија", Бранислав Нушић






Овако то изгледа из угла ученика.
Али, не заборавите да и наставници имају свој угао. 
Не постоји само једна истина. Сви имају своју. 


Било је предлога да се ово уврсти у наставне планове и програме.
Ми подржавамо ту идеју!
У данима кад на Никшић 
Црногорци ударише, 
кад бијаху дошли дани 
да не буде турски више. 
У логору црногорском, 
покрај куле Лековића 
неко књазу оклевета 
Попа Мила Јововића. 

А књаз Мила позиваше 
уз присуство свих војвода, 
па му рече: " Попе Мило, 
нит си вино нит си вода!" 
Плану Мило као муња, 
полеће му сабљи рука, 
а два ока ко стријеле 
сијевнуше у хајдука! 




Две мисли једног писца!




Оскар Вајлд је...






"Пиши као што говориш..."
То нам је свима јасно.
Али, шта са мислима?
Нико нам није рекао како да мислимо!
Или, можда, јесте, само нисмо слушали?!
 ЕПИСТОЛА ВУКУ КАРАЏИЋУ

Поштовани господине Вуче,
ништа од твоје приче:
Пиши
као што говориш
а читај
као што је написано.

Не могу да пишем
као што говорим
јер не могу да кажем
оно што мислим.

Уместо твоје поуке,
обавештавам унуке:
Ја сам писао
као што сам мислио
а ви немојте читати
         као што је написано.        
                 Гојко Ђого


А онда је уследило најукусније објашњење...


Ми све схватамо буквално. И баш добро што је тако.
 Све сами класици. Прсте да полижеш!



Рекли су о свету...
СВЕ НА СВЕТУ ТРЕБА ДА ПОСТОЈИ, ДА БИ СВЕТ ПОСТОЈАО.
Милован Данојлић
наш књижевник
(1937)

У СВЕТУ КАКВОМ ГА МИ ВИДИМО ПОСТОЈИ САМО ДВОЈЕ: РАСТЕЊЕ И ОПАДАЊЕ, И ТО УСКО И НЕРАЗМРСИВО ПОВЕЗАНИ, ВЕЧИТО И СВУДА У ПОКРЕТУ.
Иво Андрић
књижевник и дипломата
(1892–1975)

КАД БИ СВЕТ ПОСТОЈАО САМО РАДИ НАС, МОРАЛО БИ НАС БИТИ СРАМОТА КОЛИКО СМО ГА НЕДОСТОЈНИ.
Душко Радовић
књижевник
(1922–1984)



Кад ученици победе наставнике, па и то је поезија (у најширем смислу)!
Срећом, наставници спортски подносе пораз!





Драги осмаци, Мирослав Антић је рекао све што ви мислите!
И све што ми мислимо.



НЕПОВРАТНА ПЕСМА

Никад немој да се враћаш
кад већ једном у свет кренеш
Немој да ми нешто петљаш
Немој да ми хоћеш-нећеш.
И ја бежим без повратка.
Никад нећу унатраг.
Шта ти значи старо сунце,
старе стазе,
стари праг?
Ту је оно за чим може да се пати
Ту је оно чему можеш срце дати.
Ал' ако се икад вратиш
мораш знати
ту ћеш стати
И остати.
Очима се у свет трчи
Главом рије млако вече
Од реке се дете учи
ка морима да потече.
Од звезда се дете учи
да запара небо сјајем.
И од друма да се мучи
и вијуга за бескрајем.
Опасно је као змија
опасно је као метак
да у теби вечно клија
и ћарлија твој почетак.

Ти за корен
ниси створен
Цео свет ти је отворен.
Ако ти се некуд жури,
стисни срце и зажмури.
Ал' кад пођеш – немој стати
Махни руком.
И одјури.
Ко зна куд ћеш.
Ко зна зашто.
Ко зна шта те тамо чека.
Ове су жеље увек беље
кад намигну из далека.
Опасно је као муња
опасно је као метак
да у теби вечно куња
и мучи се твој почетак.














Ти си увек крилат био
само си заборавио.
Зато лети.
Сањај.
Трчи.
Стварај зору кад је вече.
Нек' од тебе живот учи
да се пени и да тече.
Буди такво неко чудо
што не уме ништа мало,
па кад кренеш – крени лудо,
устрептало,
радознало.

Ко зна шта те тамо чека
у маглама из далека.
Ал' ако се и позлатиш,
ил' све тешко,
горко платиш,
увек иди само напред.
Немој никад да се вратиш.


Мирослав Антић


Видели смо новог наставника...

У праву сте, препознали смо је. 
Испод ове маске крије се наставница која је опседнута Шекспиром!!!






    Погледајте мало боље. 
Нисам ја.
Ја имам друге опсесије.





И ученици имају своје опсесије.


Стрпите се. Кад будете осмаци...






Златно правило:
Кад видите да неко чита, не ометајте. Вратите се касније!




Не ометајте!
Тренутно читамо Јесењина...


ХАЉИНА БЕЛА
Хаљина бела , пурпурна трака ,
Латице кидам дозрелог мака.
Славље у селу попут олује,
У колу њена песма се чује. 

Сећам се, мину уз подсмех благи :
Леп си , ал’ ниси мог срца драги .
Плам твоје косе нек ветар гаси,
А моје други милује власи. 

Знам да јој нисам близак и мио:
Мало сам плесао, премало пио.
Био сам тужан, увек у сени,
Док песма јечи и вино пени. 

Срећник, јер он је бестидник мали,
Његова брада прси јој пали.
И док у плесу ватра је греје,
Она се мени у лице смеје. 

Хаљина бела, пурпурна трака,
Латице кидам дозрелог мака.
Ту попут мака срце ми вене,
Залуд јер она није за мене.


                        Сергеј Јесењин




Ускоро, у вашем граду (школи)...


У ствари, врло је једноставно.Ово је цела филозофија.


              Кад Шекспир пише о љубави...
                 Давно, пре "Игре престола"...


Запитали смо се ...
Какав је ово живот, какав свијет, кад чиним зло, и кад мислим најбоље!
А чиним зло и кад ништа не чиним, остављајући и зло и добро на миру. Чиним зло и кад говорим, јер не кажем оно што би требало. Чиним зло и кад ћутим, јер живим као да ме и нема. Чиним зло зато што живим, јер не знам како да живим. Случајно присуствујем, и све што учиним није моје.
                                                                                                                                                                         Меша Селимовић


Па ти сад буди паметан...




Срећом, ми знамо да се Меша определио за љубав...


Мелиса Ћоровић је питала да ли се неко пронашао у овом...

У којој фази сте ви?



Дана, 25. маја 1929. године у Народном позоришту у Београду изведена је премијера "Госпође министарке", Бранислава Нушића. Главну улогу тумачила је Жанка Стокић, којој је Нушић унапред наменио улогу.
Вања Томовић: Велика српска глумица Живана – Жанка Стокић рехабилитована је одлуком Окружног суда у Београду. Тужна прича о ненадмашној глумици мање-више је позната. Жанка Стокић је 1945. године пресудом Суда за суђења злочина и преступа против српске националне части осуђена на казну губитка српске националне части у трајању од осам година. На терет јој се стављало да је за време окупације, као чланица београдског Народног позоришта, играла у „Весељацима” и „Централи за хумор” који су били под благонаклоном заштитом немачког окупатора, и учествовала у емисији „Шарено поподне” Радио Београда, чиме је „културно и уметнички сарађивала са окупатором и домаћим издајницима”. Председништво тадашње Народне скупштине одбило је молбе за помиловање Жанке Стокић, која је преминула 20. јула 1947. године.
Ђорђе Милошевић: Све је тачно с том корекцијом да је велики режисер Бојан Ступица пред њену смрт успео да издејствује дозволу за њен повратак на сцену.Нажалост, то није дочекала, јер је због последица траума и понижавања умрла.
Вања Томовић:  Ево зашто је добро имати историчара у групи.
емотикон like


Инес Јелаш размишља о будућности. Чекају је лепе ствари...


Затим је, ипак, пожелела да се врати кући...


                       Као некад, ја сам и сад нежан
                          И једино сањам све о том,
                          Да ме прође јад црн, неизбежан,
                          и да опет дођем дому свом.
                                                  "Писмо мајци", Сергеј Јесењин


Можда смо заборавили на праве вредности у животу...

И Дајану Црнковић захватила је "Шекспироманија"!


Свет је занимљив онолико колико смо ми радознали.
  
                                                    Послушај своју мудрост, а не бес.
 
                                                                      Свет је позорница на којој свако игра своју улогу.


                                                                                                                                    Вилијем Шекспир


                                                  Мала најава за велике ствари...





Ово је веома поучно!


Ко то каже да више нема романтике?!


Ми смо друштвено веома одговорни! 
Наравно, кад о томе воде рачуна Горан Андрић и  Љупка Белчовска.
Екипа Carpe diema бавила се рециклажом.


Дана, 27.маја 2015. године нашу школу посетио је Вилијем Шекспир. Искористио је прилику да направи један селфи са својим ликовима. Препознаћете Хамлета, Ромеа, Јулију, грофа и грофицу Капулет... 



Мелиса Ћоровић Awww svaka nam castt!

Буријан Б. Svaka Castt! Bili ste Fenomenaalnii..

Nina Milić 💕💕💕
Јелена Радуловић Super smo bilii:) 

Ines Jelas Svaka nam čast 

Danijel Grinfelder Najbolji smo!
Mirjana Skobо: Dinamično, veselo, odlično odglumljeno! Još jednom bravo za sve učesnike i nastavnicu Vanju!
Vanja Tomovic: Hvala, uzvraćam kompliment!
Mirjana Mimi Ivankovic Svaka cast svim glumcima i nastavnicama! Bilo je ODLICNO! Uzivala sam!
                  Фотографије са налазе у ГАЛЕРИЈИ.

       Пре подне смо рециклирали, после подне глумили Шекспира. Па, био је то један сасвим обичан дан у "Ђури Салају".
                                                                                 Шта је следеће? Ванземаљци?

А најбољи глумци су...
     Ова урнебесно смешна фратрова фотографија 
            оригиналан је рад Мирјане Шкобо.




Нешто нас је освестило! 








          Ко хоће да учи, нађе начин. Ко неће, нађе изговор.

                                                    Александра Тадић Симић

Мелиса Ћоровић пронашла је формулу за срећу!
Picture








          Вања Томовић: Глуми - Јулијину мајку!
Он је са нама иако није са нама...

А онда је дошао 29. мај 2015. године.
Време да се крене даље!
Никад више нећемо седети у истој клупи 
Ни једно од другог преписивати задатке, 
Ни делити ужину на одмору.... 
Никада се више нећу смејати твојим олињалим луткама 
Ни ти мом неукроћеном зврку на темену 
За који су ме вечито чупкали они који седе иза нас. 
Није ово више завршена само једна школска година. 
Кажу: 
Готово је детињство. 
Једно велико детињство данас је готово....
Мирослав Антић


Фотографије се налазе у ГАЛЕРИЈИ.
И ово је за њих...


Може ли дует да пева само једна особа?





"Туга је ту за стихове, а радост је за вољене..."
                                                                                                            Може, али мора бити усамљена. 


 
Нешто и за осмаке, и за Балашевића...



Неки сматрају да ова данашња деца живе у неком свом  виртуелном свету.
Е, па ми смо их демантовали!


Чим песму ништа не разумемо, то је знак да је она избор Мирјане Шкобо! 
Џон Китс

Нестаде дан, и нестала сва сласт је!
Слатки глас, усне, дах, мекана рука,
шапата топлог нежно многогласје,
очи, остварен облик дивног струка!

Избледе цвет, већ лепоту не пружа, 
избледе из мог ока лепи сјај
којим једино бејах наоружан,
бледи топлина, глас, белина, рај -

без недоличне Евине наготе 
празници свети нису више млади;
ред је да љубав почне из лепоте

ткање над тамом, задовољства ради; 
ал, ако љубав би тек прошли дан,
нек ми да брзу молитву пред сан.
А, онда је додала једну фотографију и нама је све постало јасно!
Да, да...

Ово је право откриће за нас. 
Добро, покушаћемо...



Песму о пријатељству као да смо ми писали...
                              
                                    Шта ако...


За дане који долазе...

Само ми чујемо своје мисли!
Благо нама!

Ових дана прославили смо два рођендана...




Федерико Гарсија Лорка рођен је 5. јуна 1898. године.
 ДА МИ СЕ РУКЕ ОЛИСТАЈУ

Изговарам твоје име 
у ноћној помрчини, 
када се звезде спусте 
да пију на месечини 
и када спавају гране 
са листовима скритим. 
Тад осетим да тонем 
у страсти и музици. 
Сат сулуди што пева 
часове који су били.

Изговарам твоје име 
у овој ноћној тмини, 
и име ми се тад твоје 
даље нег' икад чини. 
Даље од свих блиставих звезда, 
болније од благе кише што киши.

Да ли ћу да те волим 
као и онда? Шта скриви 
жалосно срце моје? 
Кад облак мре у висини 
какав ме занос чека? 
Чист, миран да л' ће бити? 
Да ми се руке олистају 
на сјајној месечини

Истог дана (али не и године) рођен је и велики глумац Велимир Бата Живојиновић.
Мала матура - велики дан за нашу школу!
Преносимо вам делић атмосфере...





Фотографије се налазе у ГАЛЕРИЈИ
Коста Вујић: Па, шта је са вама? Шта сте се тако укочили? Мислите, ако сте се обукли тако лепо и свечано да сте већ одрасли? Послушајте ви шта ће вама ваш стари добри професор Вујић рећи.. Ви вечерас правите своје прве кораке у свету одраслих. Ове, више их нећемо звати девојчицама, девојке, то чине пажљиво, пазећи да не падну због штикли на којима су вечерас први пут. Дечаци, њих ћемо због зрелости, још увек звати дечацима, тај корак чине, мислећи и даље о тим својим видео игрицама. Ми, ваши наставници, надамо се да вас нисмо само науци научили, већ да смо вам бар мало показали како да отворених очију корачате кроз живот, да не дозволите да пад постане ваш пораз, већ да сваки пут устанете снажнији и спремнији да освајате “свој Монт Еверест”. Увек имајте на уму речи Проте Матеје Ненадовића да се не треба у срећи гордити ни у несрећи очајавати, јер „чашу меда јошт нико не попи, што је чашом жучи не загрчи. Чаша меда иште чашу жучи, смијешане, најлакше се пију“, знате о чему говорим  ...


Још нешто за наше мале матуранте...
Кад свену зоре, 
кад згасну кише,
и нас одавно не буде више,
реци нек будући лепше сањају,
замоли да чудно лепо сањају,
нареди да боље од нас сањају,
помози им да тачније сањају,
ако не сањају - дај им да сањају,
вичи да сањају,
сањај да сањају,
...
Кажи им: 
онамо,
близу неба,
планина једна на све њих чека.
Ми смо је зидали од сна и хлеба
да се успентрамо у светлост некад.

Ми смо је дигли. 
А никад стигли.
За људски век је огромна била.
И посрћући - у вис смо пали,
са ожиљцима најлепших крила.
Мирослав Антић

МОЛБА МЛАДОСТИ

О, младости, младости, 
да брзо одлазиш, људи кажу. 
Али ја те нећу никад пустити. 
Око срца свога поставићу стражу
 једног бола и једне радости;
 око врата свог засадићу високе 
борове, и бршљане, и павити; 
ветрове и реке широке
 бујицом ћу навити
 свуд око нашега брега;
 а видик у круг ћу завити
 цичом и сметом снега. 


О, младости, немој од мене отићи: 
нико неће моћи у твојој сузи 
бити оволико лудо луд, 
ни овако суморан у твојој радости. 
О, младости, младости, 
у чијем срцу неће твоја жуд 
у оволико сунце порасти; 
нико неће оволико чистих 
имати грехова ни страсти. 


О, младости, младости, 
да собом односиш, људи кажу, 
своје болове и своје радости. 
Али ја те нећу никад пустити. 
Око срца свога поставићу стражу 
једне љубави што мене волеће; 
у врту своме засадићу пролеће; 
све мирисе слатке заробићу 
што брегом нихају лети; 
сва сунца, све звезде задобићу 
на небу да нашем румене; 
па нећеш ни моћи, ни хтети
никад отићи од мене. 


О, тешке, суморне радости, 
о, слатки, луди болови моје младости, 
немојте отићи од мене! 
Јер живеће тада долови, мириси, 
људи и звезде румене; 
а ја скамењена седећу на свом вису
 и биће ми свеједно: 
да ли су или нису у мени некад
 горели твоји болови и твоје радости, 
о, младости. 


Десанка Максимовић


Е, па, често ме не пратите!




Ово има пренесено значење, није поплава у кући.
Или, можда...
Разумемо ми да ово има пренесено значење Али, које?



Нема на чему, и други пут!
Ајој! Па то, ипак, нисам ја!


Дан пред испит имали смо трему...


Јелена Радуловић  се осећа уплашено...






Vanja Tomovic Ja verujem u vas, Jelena, prema tome, i vi verujte u sebe. Sve pročitajte pažljivo, dođite odmorni i ne razmišljajte o očekivanjima. Ni Ivo Andric dok je pisao, nije razmišljao o Nobelovoj nagradi. Ona je došla naknadno. Ne treba da postignete nemoguce, dovoljno je samo da pružite svoj maksimum. Nemojte se porediti ni sa kim. Uostalom, ja sam tamo sutra, pa sav svoj strah mozete ostaviti kod mene. Ja cu vam ga čuvati dok ne završite test. Biće sve u redu.



Мирјана Шкобо била је краћа и јаснија!


Mirjana Skobo Break a leg!

Ово нисмо одмах схватили...

                                                                                                                         Као у филму "Изгубљени у преводу"!


Рада Челебић пожелела је срећу нашим малим матурантима...


Огласили смо да је распуст почео.
Напокон, сад можемо на миру да читамо књиге.
Чекај мало, они не читају књиге. Они се купају у базену. А тај базен је књига...
Знате шта? Стварно је време за распуст!





Физичко васпитање - наш омиљени предмет!





Mirjana Skobo: Naskok u upor pomicanjem unapred raznoručno!



О Сизифовом послу је већ било речи!

Ђорђе Милошевић је за ово рекао...






Đorđe Milošević: Secret garden of knowledge!


Осмаци су закукали после теста!



Е, па, драги моји, у нашем народу се каже:
"Касно Марко на Косово стиже!"



Поука за крај!
Кад су једном питали неког мудрог старца шта је заједничко свим људима на свету,он им је одговорио:
"Што им је детињство досадно, журе да одрасту, а потом би поново желели да буду деца. Што троше здравље да би стекли новац, па потом троше новац да би вратили здравље.Што живе као да никада неће умрети, а онда умиру као да никада нису живели."
На питање које би животне поуке дао деци,одговорио је следеће:
"Да науче да никога не могу присилити да их воли. Да није највредније оно што поседују,него ко су у свом животу. Да науче како није добро да се упоређују са другима. Како није богат онај човек који највише има, него онај коме најмање треба. Да науче како је довољно само неколико секунди да се дубоко повреди вољено биће, а потом су потребне године да се то излечи.Да схвате како постоје особе које их нежно воле, али то не знају да кажу ни да покажу. Да науче да се новцем може купити много, осим среће. Да две особе могу да посматрају исту ствар, а виде је различито. Да науче да је прави пријатељ онај који зна све твоје мане,  а ипак те воли."



Нешто је толико лепо да је сваки коментар сувишан!

Sam Carlo








Sam Carlo




Уђите...
Ми смо отворили врата.




Бити различит значи бити различит!



Филозофска посла...






Енглески филозоф и научник Роџер Бејкон тврдио је да постоје три ствари које имају магичне особине: биљке, минерали и речи. Књиге, са страницама направљеним од дрвних влакана, хемијским мастилом и речима комбинују сва три заједно.




Стигли смо до краја пута. 
Завршила се аватура звана CARPE DIEM. 
Осмаци су отишли својим путевима, ми смо остали на својим.
Група више не постоји, али остале су успомене. 
У ових годину дана урадили смо много. Поезија је поново постала тема.
Гласно, без имало страха и срама, објавили смо да су књиге опет у моди.
Да читајући књиге можемо постати и бољи и срећнији људи. 
Определили смо се за тај пут "којим се ређе иде".
То што је тежи, само га чини интересантнијим.
Завршили смо великим речима...

Ако можеш да испуниш минут који не прашта
Са шездесет скупоцених секунди,
Тада је цео свет твој и све што је у њему,

И што је много више,
Тада ћеш бити велики човек, сине мој.
                                       
                                      Радјард Киплинг 




Али речи ни не могу бити мале. 
Упамти, речи су и велике, и скупе, и тешке...
Зато их добро одмери пре него што их изговориш.
Извињење је велика заблуда.
Нас процењују на основу наших речи. 
Кад ово схватиш, постајеш мудрац.
Само је господар својих речи, господар свог живота. 
Оном ко то није, остаје кајање.
На крају оно што је било на почетку.






...