2023/2024.
KÖNYVTÁRI SAROK
Мото овогодишњег рада библиотеке...
Библиотеке су у моди!
A KÖNYVTÁRBAN LENNI MENŐ!
,,Мој дом је тамо где су моје књиге!"
Елен Томпсон
Њихов дом је тамо где су наше књиге!
Библиотекарке:
Нађа Голић
|
Сара Црњац
|
Сања Цурновић
|
Тамара Каналаш
|
Вања Томовић
__________________________________________________________________________________
Радно време библиотеке
A KÖNYVTÁR MUNKAIDEJE
(септембар)
ПОНЕДЕЉАК 12.20 – 13.55
HÉTFŐ 12.20 – 13.55
УТОРАК 14.50 – 16.35
KEDD 14.50 – 16.35
СРЕДА 14.50 – 16.35
SZERDA 14.50 – 16.35
ЧЕТВРТАК 14.50 –16.35
CSÜTÖRTÖK 14.50 –16.35
ПЕТАК 12.20 – 13.55
PÉNTEK 12.20 – 13.55
___________________________________________________________
“Óh ne mondjátok azt, hogy a Könyv ma nem kell,
hogy a Könyvnél több az Élet és az Ember:
mert a Könyv is Élet, és él, mint az ember -
így él: emberben könyv, s a Könyvben az Ember.”
(Babits Mihály)
hogy a Könyvnél több az Élet és az Ember:
mert a Könyv is Élet, és él, mint az ember -
így él: emberben könyv, s a Könyvben az Ember.”
(Babits Mihály)
_______________________________________________________________
МЕСЕЧНИ ПЛАН РАДА БИБЛИОТЕКЕ
СЕПТЕМБАР
СЕПТЕМБАР
- Упознавање ученика са радом школске библиотеке
- Формирање библиотечке секције школе и израда њеног плана и програма рада
- Покретање других врста секција у зависности од интересовања ученика: драмска, новинарска,рецитаторска и друге. Одређивање динамике реализације њихових активности.
- Упознати ученике трећег и четвртог разреда са радом библиотеке и пословима библиотекара
- Обележавање Међународног дана писмености (8. септембар).
- Организовање радионице на тему врста писмености (медијаска, дигитална, информатичка писменост).
- Промоција рада школске библиотеке путем блога и школског сајта
- Обележавање Европског дана језика (26. септембар) у сарадњи са активом наставника страних језика.
______________________________________________________________________________
План рада библиотекарске секције
Програм_рада_библиотечке_секције.docx | |
File Size: | 15 kb |
File Type: | docx |
____________________________________________________________________________________
Ученици четвртог разреда у ,,Чардаку ни на небу ни на земљи"
Ученици четвртог разреда у ,,Чардаку ни на небу ни на земљи"
Тренутак рађања магије!
Сања - На (тајном) задатку!
,,Књига је сан који држите у руци."
Нил Гејман
Нил Гејман
Библиотекарке Сара и Сања у друштву са Руђером,
Пупином, Дучићем и пола Тесле!
Пупином, Дучићем и пола Тесле!
____________________________________________________________________________________
Ако се једном догоди,
када све по чудима крене,
да књиге буду у моди –
библиотеке ће, уместо чланове,
уписивати фанове
и литерарне манекене!
Кад књиге буду у моди, Пеђа Трајковић
____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
Радно време библиотеке
(октобар)
ПОНЕДЕЉАК 9.50 – 11.30
УТОРАК 11.30 – 13.05
СРЕДА 10.40 – 13.05
ЧЕТВРТАК 12.20 –14.00
ПЕТАК 10.40 – 12.15
A KÖNYVTÁR MUNKAIDEJE
(október)
HÉTFŐ 9.50 – 11.30
KEDD 11.30 – 13.05
SZERDA 10.40 – 13.05
CSÜTÖRTÖK 12.20 –14.00
PÉNTEK 10.40 – 12.15
________________________________________________________________________________________
Домаћа лектира у петом разреду
|
ОКТОБАР Шаљиве народне приче (избор) Приче о Ери, Ћоси и Насрадин-хоџи Народне приче о животињама (избор) „Пијевац на дивану“ „Побијеђени вук“ Народне бајке „Аждаја и царев син“ „Баш-челик“ „Немушти језик“ НОВЕМБАР „Аги и Ема” Игор Коларов ДЕЦЕМБАР Избор из савремене поезије за децу (Александар Вучо, Мирослав Антић, Драгомир Ђорђевић, Владимир Андрић, Дејан Алексић) ЈАНУАР Свети Сава у народној песми, причи, традицији ФЕБРУАР Народне епске песме старијих времена „Зидање Скадра“ „Урош и Мрњавчевићи“ „Женидба краља Вукашина“ ,,Велико двориште“, Стеван Раичковић МАРТ Митолошке и обредне народне лирске песме „Робинзон Крусо“, Данијел Дефо АПРИЛ „ Доживљаји Тома Сојера“, Марк Твен МАЈ „Хајдуци“, Бранислав Нушић |
_______________________________________________________________________________
Радно време библиотеке
A KÖNYVTÁR MUNKAIDEJE
(новембар)
ПОНЕДЕЉАК 12.20 – 13.55
HÉTFŐ 12.20 – 13.55
УТОРАК 14.50 – 16.35
KEDD 14.50 – 16.35
СРЕДА 14.50 – 16.35
SZERDA 14.50 – 16.35
ЧЕТВРТАК 14.50 –16.35
CSÜTÖRTÖK 14.50 –16.35
ПЕТАК 12.20 – 13.55
PÉNTEK 12.20 – 13.55
A KÖNYVTÁR MUNKAIDEJE
(новембар)
ПОНЕДЕЉАК 12.20 – 13.55
HÉTFŐ 12.20 – 13.55
УТОРАК 14.50 – 16.35
KEDD 14.50 – 16.35
СРЕДА 14.50 – 16.35
SZERDA 14.50 – 16.35
ЧЕТВРТАК 14.50 –16.35
CSÜTÖRTÖK 14.50 –16.35
ПЕТАК 12.20 – 13.55
PÉNTEK 12.20 – 13.55
________________________________________________________________________________
ТРИ је магичан број!
Три су античка мудраца дошла из далеких земаља да се поклоне новорођенчету Исусу.
Три прасета су градила куће.
У бајкама су увек три брата.
Хришћани верују у свето тројство.
У кошарци тројка највише вреди.
Срби се љубе три пута.
А они иду у трећи разред...
И посетили су школску библиотеку!
Час у библиотеци
У библиотеку долази преко четиристо људи!
Анђела Сабо, 3. а
(Истина! Зато библиотекарка има много посла!)
Анђела Сабо, 3. а
(Истина! Зато библиотекарка има много посла!)
У библиотеци ми се највише свиђа то што има преко хиљаду књига и ту читамо лепу књижевност!
Илија Влашић, 3. а
Илија Влашић, 3. а
Важно је да читамо књиге зато што ћемо тако брже и лепше читати.
Николина Ковач Шетет, 3. а
Анђелија Перић: ,,У библиотеци ми се највише свидело то што је учитељица добра!
А, да...
Има и много књига!"
(Али то је мање важно!
примедба учитељице - библиотекарке)
Николина Ковач Шетет, 3. а
Анђелија Перић: ,,У библиотеци ми се највише свидело то што је учитељица добра!
А, да...
Има и много књига!"
(Али то је мање важно!
примедба учитељице - библиотекарке)
У библиотеци ми се највише свиђа то што читамо нове приче и бајке.
Дуња Габрић, 3. а
Дуња Габрић, 3. а
Док читамо књиге, можемо да се опустимо.
Александра Панчић, 3. а
Александра Панчић, 3. а
Читање је важно! Читајући књиге, можеш да уживаш и да добијеш пет!
Владимир Пеић Тукуљац, 3. а
Владимир Пеић Тукуљац, 3. а
У библиотеци ми се свидела учитељица (библиотекарка)!
Лука Седлак, 3. а
Лука Седлак, 3. а
Важно је да читамо зато што је то здраво за тело, очи и друге делове тела. Опустићемо се и научити да читамо!
Теа Станковић
Теа Станковић
У библиотеци ми се највише допадају бајке!
Николина Ковач Шетет, 3. а
Николина Ковач Шетет, 3. а
У библиотеци ми се највише допало читање и разговор о књигама.
Владимир Пеић Тукуљац, 3. а
Владимир Пеић Тукуљац, 3. а
Добро је да прво прочитамо књигу, па онда погледамо филм!
Теодора Петровић, 3. а
Теодора Петровић, 3. а
Важно је да читамо, јер тако ћемо бити паметни!
Лука Седлак, 3. а
Лука Седлак, 3. а
У библиотеци ми се највише свиђа то што има књига колико ми душа жели!
Теа Станковић, 3. а
Теа Станковић, 3. а
_____________________________________________________________________________________
Час у библиотеци
(четвртаци)
(четвртаци)
Важно је да читамо књиге да бисмо нешто научили.
Драган Шабановић, 4.а
Драган Шабановић, 4.а
Лејла Ибра највише воли шаљиве приче.
Важно је да читамо књиге, јер тако богатимо свој речник.
Невена Јаковетић и Милана Лукић
Невена Јаковетић и Милана Лукић
У библиотеци ми се највише допада то што читамо и разговарамо.
Жељана Перић
Жељана Перић
Моја омиљена књига је ,,Алиса у земљи чуда".
Хилал Салаји
Хилал Салаји
Моја омиљена књига је ,,Аги и Ема".
Лана Рогић
Лана Рогић
Омиљена књига Иве Крмпотић и Лее Балажевић је ,,Бела грива".
Данијел Скочовски још нема омиљену књигу, али ускоро ће се то променити.
Важно је да читамо књиге зато што...
Мени није важно!
Милош Каналаш
(Поштујемо!)
Мени није важно!
Милош Каналаш
(Поштујемо!)
У библиотеци ми се највише свиђа то што има много занимљивих прича и бајки.
Алиса (у библиотеци чуда) Милосављевић
Алиса (у библиотеци чуда) Милосављевић
Користан савет...
Читањем можеш скратити време кад ти је досадно!
Ана Ђурашевић
Читањем можеш скратити време кад ти је досадно!
Ана Ђурашевић
Највише ми се допада књига ,,Дивно чудо".
Романа Бериша
Романа Бериша
Читањем књига учимо нове речи.
Светлана Балажевић
Светлана Балажевић
________________________________________________________________________________
Радно време библиотеке
(децембар и јануар)
ПОНЕДЕЉАК 9.50 – 11.30
УТОРАК 11.30 – 13.05
СРЕДА 10.40 – 13.05
ЧЕТВРТАК 12.20 –14.00
ПЕТАК 10.40 – 12.15
A KÖNYVTÁR MUNKAIDEJE
HÉTFŐ 9.50 – 11.30
KEDD 11.30 – 13.05
SZERDA 10.40 – 13.05
CSÜTÖRTÖK 12.20 –14.00
PÉNTEK 10.40 – 12.15
(децембар и јануар)
ПОНЕДЕЉАК 9.50 – 11.30
УТОРАК 11.30 – 13.05
СРЕДА 10.40 – 13.05
ЧЕТВРТАК 12.20 –14.00
ПЕТАК 10.40 – 12.15
A KÖNYVTÁR MUNKAIDEJE
HÉTFŐ 9.50 – 11.30
KEDD 11.30 – 13.05
SZERDA 10.40 – 13.05
CSÜTÖRTÖK 12.20 –14.00
PÉNTEK 10.40 – 12.15
__________________________________________________________
Моменат када смо схватиле да смо ушле у нешто што је веће од нас...
Инвентар!
(Опрости нам, Боже...
Нисмо знале шта чинимо!)
Инвентар није само ријеч, већ много више,
Инвентар се веома много чита ни пише!
Здравко Чолић (парафразирано)
Инвентар се веома много чита ни пише!
Здравко Чолић (парафразирано)
ИНВЕНТАР_5._разред.docx | |
File Size: | 73 kb |
File Type: | docx |
ИНВЕНТАР_6._разред.docx | |
File Size: | 84 kb |
File Type: | docx |
ИНВЕНТАР_7._разред.docx | |
File Size: | 72 kb |
File Type: | docx |
ИНВЕНТАР_8._разред.docx | |
File Size: | 72 kb |
File Type: | docx |
_________________________________________________________
Лектира у шестом разреду
|
СЕПТЕМБАР Епске народне песме о Косовском боју Епске народне песме о Марку Краљевићу (избор) ОКТОБАР Бранислав Нушић: Аутобиографија НОВЕМБАР Владимир Стојиљковић: Писмописац (Писмо Бранку Ћопићу) – допунски избор Ивана Брлић Мажуранић: Приче из давнина (избор) - допунски избор ЈАНУАР Анђела Нанети: Мој дека је био трешња ФЕБРУАР Весна Алексић: Каљави коњ (Прича о богињи Лади – Звездана вода; Прича о богу Сварогу – Небески ковач и Прича о богу Стрибору – Сеченско светло) Бранко Ћопић: Орлови рано лете МАРТ Ференц Молнар: Дечаци Павлове улице ЈУН Александар Поповић: Снежана и седам патуљака, драмска бајка - допунски избор |
___________________________________________________________
Házi olvasmányok (5-8. osztály)
5. osztály: 1. Petőfi Sándor: János vitéz 2. Lázár Ervin: Szegény Dzsoni és Árnika 3. Egy szabadon választott vagy ajánlott műfeldolgozása а kortárs irodalomból olvasónapló vagy portfólió formájában 6. osztály: 1. Arany János: Toldi (órán is feldolgozható) 2. Molnár Ferenc: A Pál utcai fiúk 3. Gion Nándor: A kárókatonák még nem jöttek vissza 7. osztály 1. Anne Frank naplója 2. Fekete István egy regénye (pl. Tüskevár) 3. Antoine de Saint-Exupéry: A kis herceg 8. osztály 1. Mark Haddon: A kutya különös esete az éjszakában 2. Rejtő Jenő: A tizennégy karátos autó 3. J. R. R Tolkien: A hobbit/A Gyűrűk Ura |
_________________________________________________________________________________
Лектира у седмом разреду
ОКТОБАР Народне епске песме покосовског тематског круга НОВЕМБАР Народне епске песме о хајдуцима Народне епске песме о ускоцима Јанко Веселиновић: ,,Хајдук Станко" ЈАНУАР Свети Сава у књижевности: – одломак из Житија Светог Симеона (o опроштају оца од сина); - избор из народних прича и предања (на пример Свети Сава и ђаво, легенде о Светом Сави); - избор из ауторске поезије о Св. Сави (на пример Матија Бећковић: Прича о Светом Сави) ФЕБРУАР Јован Стерија Поповић: ,,Покондирена тиква" МАЈ . Дејан Алексић: ,,Ципела на крају света" Антоан де Сент Егзипери: ,,Мали Принц" ЈУН Душан Ковачевић: ,,Свемирски змај" |
____________________________________________________________
АЛЕКСАНДРИЈСКА БИБЛИОТЕКА
Након смрти Александра Великог 323. године пре Христа, власт над Египтом је припала бившем генералу Александрове војске - Птоломеју I Сотеру. Птоломеј је настојао да успостави образовни центар у Александрији, због чега је основао Александријску библиотеку, која је, испоставиће се, постала интелектуални драгуљ античког света. |
__________________________________________________________
Највећа библиотека на свету
Америчка Конгресна библиотека у Вашингтону је највећа библиотека на свету. Наиме, поред веома велике просторне величине, ова библиотека садржи невероватних 150,000,000 издања, а у просеку je посећује 1,750,000 људи годишње, док запослених има 3,624.
___________________________________________________________
Библиотека Матице српске
____________________________________________________________
Имали смо и један неовлашћени упад на територију библиотеке!
Срећом, материјална штета није учињена!
__________________________________________________________
Уметник и његово дело
Мирјана Шкобо - најзаслужнија (реално једина заслужна) за то што наш пано изгледа овако како изгледа!
Она је осмислила, копирала, убацила уљезе на енглеском језику, сецкала, лепила...
Још да је монтирала, испао би филм!
Још да је монтирала, испао би филм!
Дело припада уметнику само док га ствара.
Када га заврши, оно припада публици, свима нама!
Баш као и пано!
Када га заврши, оно припада публици, свима нама!
Баш као и пано!
Још није чланица библиотекарске ложе, али можда ускоро...
Ко зна?!
Ко зна?!
___________________________________________________________
Лектира у осмом разреду
СЕПТЕМБАР Иво Андрић, Деца (збирка приповедака) ОКТОБАР Клод Кампањ, Збогом мојих петнаест година ДЕЦЕМБАР Епске народне песме о ослобођењу Србије ЈАНУАР Допунски избор домаће лектире: Оскар Давичо, Србија / Детињство Душан Ковачевић, Ко то тамо пева Народна приповетка Усуд Радослав Братић, Мајсторова рука ФЕБРУАР Давид Албахари, Мамац Љубавне лирске народне песме (избор) МАРТ Обичајне народне лирске песме (избор) Избор из савремене српске поезије (Васко Попа, Очију твојих да није /Ана Ристовић, Гледајући у дрвеће / Бранко Миљковић, Критика метафоре) Допунски избор домаће лектире: Милош Црњански, Ја, ти, и сви савремени парови Растко Петровић, Африка АПРИЛ Допунски избор домаће лектире: Ричард Бах, Галеб Џонатан Ливингстон Џон Бојн, Дечак у пругастој пиџами Гроздана Олујић, Гласам за љубав Сју Таузенд, Дневник Адријана Мола Џером Дејвид Селинџер, Ловац у житу МАЈ Бранислав Нушић, Сумњиво лице |
________________________________________________________________________________
Похвалница!
Мото овогодишњег рада библиотеке је: „Библиотеке су у моди“. Ако је то истина, онда су они најмодернији у школи – трећаци! Свакога дана на одморима они чекају своју библиотекарку да заједно оду на свето место ушушкано у поткровљу школе – библиотеку. Зато је она решила да их награди једном похвалницом за најбоље читалиће у школи. Похвалницу је, у име одељења, примила заменица председника Теа Станковић! Честитамо малим читалићима и желимо им још много наслова у читалачким дневницима!
Најпозајмљиванија књига у овом полугодишту била је „Од читања се расте“ Јасминке Петровић.
Мото овогодишњег рада библиотеке је: „Библиотеке су у моди“. Ако је то истина, онда су они најмодернији у школи – трећаци! Свакога дана на одморима они чекају своју библиотекарку да заједно оду на свето место ушушкано у поткровљу школе – библиотеку. Зато је она решила да их награди једном похвалницом за најбоље читалиће у школи. Похвалницу је, у име одељења, примила заменица председника Теа Станковић! Честитамо малим читалићима и желимо им још много наслова у читалачким дневницима!
Најпозајмљиванија књига у овом полугодишту била је „Од читања се расте“ Јасминке Петровић.
_____________________________________________________________________________________
Радно време библиотеке
A KÖNYVTÁR MUNKAIDEJE
(фебруар)
ПОНЕДЕЉАК 12.20 – 13.55
HÉTFŐ 12.20 – 13.55
УТОРАК 14.50 – 16.35
KEDD 14.50 – 16.35
СРЕДА 14.50 – 16.35
SZERDA 14.50 – 16.35
ЧЕТВРТАК 14.50 –16.35
CSÜTÖRTÖK 14.50 –16.35
ПЕТАК 12.20 – 13.55
PÉNTEK 12.20 – 13.55
________________________________________________________
A KÖNYVTÁR MUNKAIDEJE
(фебруар)
ПОНЕДЕЉАК 12.20 – 13.55
HÉTFŐ 12.20 – 13.55
УТОРАК 14.50 – 16.35
KEDD 14.50 – 16.35
СРЕДА 14.50 – 16.35
SZERDA 14.50 – 16.35
ЧЕТВРТАК 14.50 –16.35
CSÜTÖRTÖK 14.50 –16.35
ПЕТАК 12.20 – 13.55
PÉNTEK 12.20 – 13.55
________________________________________________________
МЕЂУНАРОДНИ ДАН МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА
Међународни дан матерњег језика обележава се 21. фебруара, а први пут је празнован на самом истеку прошлог столећа, с јаком симболиком подсећања и опомене да ће у наредном веку, овом у којем смо, језици у свету убрзано нестајати, а с њима ће престајати и памћење целих народа. Јер сваки народ памти у сликама и у речима које њихов језик чини јединственим.
Отуда је овај празник, који је 1999. године установила организација УНЕСКО, а резолуцијом потврдила Генерална скупштина Уједињених нација, неисказиво важан за сваки народ и сваког појединца, као што је матерњи језик сасвим сигурно друго највеће богатство које стичемо, после самог живота који треба разумети као дар без премца.
Вук Стефановић Караџић записао је о матерњем језику: „Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо га, умножавамо и украшавамо, дотле живи и народ, може се међу собом разумијевати и умно саједињавати, не прелива се у други, не пропада.”
Сваки језик на планети јесте вредан и ваља га чувати, неговати и преносити на будућа поколења. Поштовањем других језика, поштујемо и свој језик. Разумевањем других народа, разумећемо и себе. Матерњи језик јесте интегрална компонента културног идентитета сваког народа понаособ, средство споразумевања и препознавања, начин приближавања, али и очувања различитости, бесплатан алат за узајамно прихватање, за солидарност и дијалог. Ако негде заиста постоји развијена, висока свест о вредности сваког језика, као темеља појединачних култура, онда је то управо у АП Војводини, где се старамо да се језик сваке националне заједнице очува и где пазимо на право сваког говорника ма којег језика да може несметано да га користи.
Језик није само оруђе за комуникацију с другима, него је и наш пут до себе. На језику сањамо и стварамо другачију, жељену стварност у оној уметности која почива на речима, књижевности пре свих, с круном највише манифестације сваког језика у песништву. Међутим, матерњи језик је још више од тога – како и име каже – наша спона с љубављу и негом без које не бисмо могли преживети, оном мајчинском.
Обележавањем Међународног дана матерњег језика придружујемо се земљама чланицама УНЕСКА, које на овај начин, у овај дан, промовишу културну разноликост и вишејезичност. Зато данас прослављамо лепоту, посебност и важност свих језика у свету, а нарочито у нашој Војводини.
ПОКРАЈИНСКИ СЕКРЕТАР
Szakállas Zsolt
(Жолт Сакалаш)
Међународни дан матерњег језика обележава се 21. фебруара, а први пут је празнован на самом истеку прошлог столећа, с јаком симболиком подсећања и опомене да ће у наредном веку, овом у којем смо, језици у свету убрзано нестајати, а с њима ће престајати и памћење целих народа. Јер сваки народ памти у сликама и у речима које њихов језик чини јединственим.
Отуда је овај празник, који је 1999. године установила организација УНЕСКО, а резолуцијом потврдила Генерална скупштина Уједињених нација, неисказиво важан за сваки народ и сваког појединца, као што је матерњи језик сасвим сигурно друго највеће богатство које стичемо, после самог живота који треба разумети као дар без премца.
Вук Стефановић Караџић записао је о матерњем језику: „Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо га, умножавамо и украшавамо, дотле живи и народ, може се међу собом разумијевати и умно саједињавати, не прелива се у други, не пропада.”
Сваки језик на планети јесте вредан и ваља га чувати, неговати и преносити на будућа поколења. Поштовањем других језика, поштујемо и свој језик. Разумевањем других народа, разумећемо и себе. Матерњи језик јесте интегрална компонента културног идентитета сваког народа понаособ, средство споразумевања и препознавања, начин приближавања, али и очувања различитости, бесплатан алат за узајамно прихватање, за солидарност и дијалог. Ако негде заиста постоји развијена, висока свест о вредности сваког језика, као темеља појединачних култура, онда је то управо у АП Војводини, где се старамо да се језик сваке националне заједнице очува и где пазимо на право сваког говорника ма којег језика да може несметано да га користи.
Језик није само оруђе за комуникацију с другима, него је и наш пут до себе. На језику сањамо и стварамо другачију, жељену стварност у оној уметности која почива на речима, књижевности пре свих, с круном највише манифестације сваког језика у песништву. Међутим, матерњи језик је још више од тога – како и име каже – наша спона с љубављу и негом без које не бисмо могли преживети, оном мајчинском.
Обележавањем Међународног дана матерњег језика придружујемо се земљама чланицама УНЕСКА, које на овај начин, у овај дан, промовишу културну разноликост и вишејезичност. Зато данас прослављамо лепоту, посебност и важност свих језика у свету, а нарочито у нашој Војводини.
ПОКРАЈИНСКИ СЕКРЕТАР
Szakállas Zsolt
(Жолт Сакалаш)
AZ ANYANYELV NEMZETKÖZI NAPJA
Február 21. az anyanyelv nemzetközi napja, amelyet először a múlt század végén ünnepeltünk meg. Erőteljes szimbolikája arra figyelmeztetett bennünket, hogy a következő évszázadban, vagyis abban, amelyben most élünk, a nyelvek gyorsan eltűnnek a világból, és ezzel együtt egész nemzetek. Mert minden nemzet olyan képekkel és szavakkal emlékezik, amelyek nyelvét egyedivé teszik.
Ezért ez az ünnep, amelyet 1999-ben az UNESCO nemzetközi nappá nyilvánított, és amelyet az ENSZ Közgyűlésének határozata is megerősített, kimondhatatlanul fontos minden nemzet és minden egyén számára, ahogyan az anyanyelv is minden bizonnyal a második legnagyobb kincs az élet után, amit kaphatunk, és ezért páratlan ajándéknak kell tekintenünk.
„Minden nemzet a maga nyelvén lett tudós, de idegenen sohasem.” – írta Bessenyei György a XVIII. század végén. Már akkor is nagyon fontosnak tartották legbecsesebb nemzeti kincsünk, a magyar nyelv értékeinek megőrzését, továbbadását. Más népek nyelvét, kultúráját csak azok tudják tiszteletben tartani, akik a sajátjukat kellőképpen ismerik. Anyanyelvünket nem valaki másénak a rovására kell művelnünk, hanem az egyetemes emberi értékek megóvása érdekében.
Földünkön minden nyelv értékes, a nyelveket meg kell őriznünk, ápolnunk kell, és továbbadni a következő generációknak. Más nyelvek tiszteletben tartásával saját nyelvünket is tiszteljük. Más nemzetek megértésével saját magunkat is megértjük. Az anyanyelv minden egyes nemzet kulturális identitásának szerves alkotóeleme, a megértés és a felismerés eszköze, a közeledés, de egyben a sokszínűség megőrzésének a módja is, a kölcsönös elfogadás, a szolidaritás és a párbeszéd ingyenes eszköze.
Ha valahol valóban létezik az egyes nyelvek értékeinek elismerésére, mint az egyes kultúrák alapjaira vonatkozó fejlett és magas szintű tudatosság, akkor ez pont a Vajdaság Autonóm Tartományban van, ahol ügyelünk az egyes nemzeti közösségek nyelvének megőrzésére, és odafigyelünk minden beszélő személy jogára, hogy bármilyen nyelven is beszél, akadálytalanul használhassa azt.
A nyelv nemcsak a másokkal való kommunikáció eszköze, hanem az önmagunkhoz vezető utunk is. Álmodunk, és egy más, vágyott valóságot teremtünk abban a művészetben, amely a szavakon, mindenekelőtt az irodalomon nyugszik; a költészetben, mely minden nyelv legmagasabb megnyilvánulásának a koronája. Az anyanyelv azonban még ennél is több – ahogyan a neve is mondja – a mi kötelékünk ahhoz az anyai szeretethez és törődéshez, amely nélkül nem tudnánk az életben boldogulni.
Az anyanyelv nemzetközi napjának megünneplésével csatlakozunk az UNESCO tagországaihoz, amelyek ezen a napon a kulturális sokszínűséget és a többnyelvűséget népszerűsítik. Ezért ünnepeljük ma a világ összes nyelvének szépségét, egyediségét és fontosságát, különösen a mi Vajdaságunkban!
TARTOMÁNYI TITKÁR
Szakállas Zsolt
Február 21. az anyanyelv nemzetközi napja, amelyet először a múlt század végén ünnepeltünk meg. Erőteljes szimbolikája arra figyelmeztetett bennünket, hogy a következő évszázadban, vagyis abban, amelyben most élünk, a nyelvek gyorsan eltűnnek a világból, és ezzel együtt egész nemzetek. Mert minden nemzet olyan képekkel és szavakkal emlékezik, amelyek nyelvét egyedivé teszik.
Ezért ez az ünnep, amelyet 1999-ben az UNESCO nemzetközi nappá nyilvánított, és amelyet az ENSZ Közgyűlésének határozata is megerősített, kimondhatatlanul fontos minden nemzet és minden egyén számára, ahogyan az anyanyelv is minden bizonnyal a második legnagyobb kincs az élet után, amit kaphatunk, és ezért páratlan ajándéknak kell tekintenünk.
„Minden nemzet a maga nyelvén lett tudós, de idegenen sohasem.” – írta Bessenyei György a XVIII. század végén. Már akkor is nagyon fontosnak tartották legbecsesebb nemzeti kincsünk, a magyar nyelv értékeinek megőrzését, továbbadását. Más népek nyelvét, kultúráját csak azok tudják tiszteletben tartani, akik a sajátjukat kellőképpen ismerik. Anyanyelvünket nem valaki másénak a rovására kell művelnünk, hanem az egyetemes emberi értékek megóvása érdekében.
Földünkön minden nyelv értékes, a nyelveket meg kell őriznünk, ápolnunk kell, és továbbadni a következő generációknak. Más nyelvek tiszteletben tartásával saját nyelvünket is tiszteljük. Más nemzetek megértésével saját magunkat is megértjük. Az anyanyelv minden egyes nemzet kulturális identitásának szerves alkotóeleme, a megértés és a felismerés eszköze, a közeledés, de egyben a sokszínűség megőrzésének a módja is, a kölcsönös elfogadás, a szolidaritás és a párbeszéd ingyenes eszköze.
Ha valahol valóban létezik az egyes nyelvek értékeinek elismerésére, mint az egyes kultúrák alapjaira vonatkozó fejlett és magas szintű tudatosság, akkor ez pont a Vajdaság Autonóm Tartományban van, ahol ügyelünk az egyes nemzeti közösségek nyelvének megőrzésére, és odafigyelünk minden beszélő személy jogára, hogy bármilyen nyelven is beszél, akadálytalanul használhassa azt.
A nyelv nemcsak a másokkal való kommunikáció eszköze, hanem az önmagunkhoz vezető utunk is. Álmodunk, és egy más, vágyott valóságot teremtünk abban a művészetben, amely a szavakon, mindenekelőtt az irodalomon nyugszik; a költészetben, mely minden nyelv legmagasabb megnyilvánulásának a koronája. Az anyanyelv azonban még ennél is több – ahogyan a neve is mondja – a mi kötelékünk ahhoz az anyai szeretethez és törődéshez, amely nélkül nem tudnánk az életben boldogulni.
Az anyanyelv nemzetközi napjának megünneplésével csatlakozunk az UNESCO tagországaihoz, amelyek ezen a napon a kulturális sokszínűséget és a többnyelvűséget népszerűsítik. Ezért ünnepeljük ma a világ összes nyelvének szépségét, egyediségét és fontosságát, különösen a mi Vajdaságunkban!
TARTOMÁNYI TITKÁR
Szakállas Zsolt
„Без њега си без имена,
без дједова, без унука.
У пошасти сјена пука,
у будуће нити сјена!“
Петар Прерадовић
_____________________________________________________________________________________