Најважнија лекција у седмом разреду:
"Није ствар у томе колико књига кошта, ствар је у томе колико те кошта да је не прочиташ."
Џим Рон
Знате где га можете срести.
Немојте после да кажете да вам нико није рекао!
Немојте после да кажете да вам нико није рекао!
____________________________________________________________________________________
Наоружајте се стрпљењем...
Тако... Лепо... Сад можемо почети...
_________________________________________________________________________________________
Још један савет...
Не дајте се упецати!
Не дајте се упецати!
Pawel Kuczynski
Или је већ касно?!
___________________________________________________________________________________________
|
Овде можеш послушати неке од песама које ћеш учити напамет, у интерпретацији чувених глумаца и рецитатора, али то не значи да ти треба њих да имитираш. Најбоље је да својим рецитовањем покушаш да нам дочараш свој доживљај песме и осећања која она у теби изазива, Тако ће твоје рецитовање бити природно, а самим тим и најбоље. | ||
|
Боље да гледаш у књигу, а не у...
Ма, коме ја причам?! |
________________________________________________________________________________
|
Љубавни растанак, народна песма
|
|
____________________________________________________________________________________________
Десанка Максимовић
|
|
|
| Прво одговарање |
| Друго одговарање |
Шумарице
|
|
|
|
____________________________________________________________________________
,,Свемирски змај" Душан Ковачевић
- Опиши место догађања радње на основу прве дидаскалије на почетку драме. Шта је у том опису чудно и невероватно? Какав ефекат то изазива код читалаца?
- Ковачевићева комедија има четири дела.Одреди који део спада у коју етапу драмске радње (увод, заплет итд) тако што ћеш поред назива дела комедије навести етапу драмске радње.
- Објасни постанак и значење речи: авиоједромобил, чамчење, подморничење, змајонаут. Како је писац "исковао" те речи?
- Упореди љубавне игре деце и Чичице.
- Који те је детаљ или део у комедије највише насмејао? Чиме? Како је писац постигао ефекат комичног?
- Шта у другом делу драме представљају милицајац, кондуктер и чувар? Шта је све заједничко у њиховом послу? Које животне појаве они симболишу?
- Који је лик у драми највећи критичар људи? Које особине људи тај лик критикује?
- Како би ти представио дечака "чија коса и одело имају праменове ветра".
- Напиши две колоне аргумената које су тужитељи и браниоци изнели у комедији: за и против ветра. Образложи да ли је судијина одлука на крају праведна или није.
- Разврстај ликове на свет одраслих и свет деце. Уз сваки лик напиши једну реченицу која га најбоље карактерише (унутрашње карактерне особине, а не физичке).
- Схвати игру као низ правила по којима се одвијају различите животне ситуације. Које игре играју одрасли и деца у овој драми? Дај тим играма име и наведи правила игре. Покушај да препознаш бар три игре.
- Истражи и попиши све фантастичне мотиве у овој драми. Какав је однос реалног (стварног) и фиктивног (нестварног, фантастичног) у драми? Шта је функција фантастичних елемената? Да ли би могао да одредиш ову драму као научно-фантастичну или се ради о другачијој фикцији? Које вредности протежира ова драма, а обично их везујемо за свет детета?
___________________________________________________________________________
За разумевање књижевних дела, важно је да знамо....
|
"Писци су очајни људи, и када престану да буду очајни, престану да буду писци." Чарлс Буковски |
|
_________________________________________________________________________________________________________
Нико не зна шта су муке тешке,
Док не пређе Албанију пешке!
Док не пређе Албанију пешке!
|
|
|
,,Плаву гробницу" не смемо заборавити јер нам је
она дала нови почетак.
Небојша Вујковић, 7.а
|
Последња слика Милутина Бојића сликана неколико дана пре него што је преминуо у болници у Солуну. У његовој судбини осликана је сва иронија живота. Он је препешачио Албанију и када се потпуно опоравио, једне вечери се прехладио седећи без капута у кафани. Прехлада је прерасла у упалу плућа од које је и умро. Имао је само двадесет и пет година. |
Пешице кроз беспућа Албаније, 1915. године
|
Књижевност III одговарање |
|
_______________________________________________________________________________________
Мало сте се уморили?!
____________________________________________________________________________________
Мирослав Антић
Збирка: Плави чуперак
Предговор: О љубави и још понечем
Ову књигу написао сам ја. Помогла су ми сва деца коју сам
познавао. Истина, нико ми није диктирао стихове, нико бирао или
дописивао нове речи, али сви су били присутни. Биле су присутне
детиње очи, њихове тајне, њихове најлепсе л јубави и снови. И
уопсте, увек кад пишем песме за децу, радије бих уместо свог
имена потписао много и много дечијих имена. Кажу да се у
животу учи од старијИ. Ја сам многе мудре и племените ствари
научио од млађих. Ви растете. Постоји нешто као детињство, као
дечаштво и као младост. Мени су такве поделе увек сметале.
Колико стараца сам срео међу основцима и колико предивних
дечака и девојчица међу педесетогодишњацима или још много
старијим. Зато, кад употребим реч дете, покушавам да јој дам
достојанство једне огромне безазлености, која је, тако бар
мислим, највећа светлост у људима. Ви растете. За детињство и
младост написано је много лепих песама. За оно средње
доба, када више нисте шмркавци, а нисте још увек сасвим одрасли,
нема баш тако много, нема можда ни довољно поетских
збирки. То време као да се помало заборавља. Тај мост преко
кога треба прећи с једне на другу обалу. Та чудна пукотина у
дозревању наше памети, која у неком траје деценију, а неко је
прескочи за тренутак. Ове песме сам записивао да лакше дишете.
Да знате да имате негде у свету једног истинског пријатеља,
који о вама брине друкчије него тата и мама, родбина или
наставници у школи. Који о вама брине вршњачки. Јер и ја сам
вечити дечак, са једним седим чуперком на челу, али још увек
плавим у души. Моје песме и нису песме, него писма сваком
од вас. Оне нису о овим речима које сте прочитали него у вама,
а речи се употребљавају само као кључеви, да се отворе врата
иза којих нека поезија, већ доживљења, већ завршена, већ
много пута оплакана или отпевана, чека затворена да је неко
ослободи. Књига је ослобођена песме, оне што код зна од
када, постоји у свакоме од нас. И још једно важно: немојте ме
схватити преозбиљно. Нисам ја сакупио сву памет овог света.
Само сам почео да говорим нешто што треба и даље говорити,
лепше од мене, шареније од мене и друкчије од мене, а сличније
вама. Једном, кад зађете у мало дубље у календаре, па се
окренете и кроз трепавице погледате у правцу детињства, као
што сликар гледа у платно које треба да савлада и оживи, сигурно
ћете пронаћи у себи бољу песму о љубави.
Мирослав Антић
Уводна песма
Ово су твоје песме.
Не питај како сам сазнао ста мислиш.
Можда сам понекад био: ти.
Можда си и ти помало био: ја.
Можда смо заједно били цео свет.
Ово су твоје песме.
Не питај како сам сазнао ста мислиш.
Можда сам понекад био: ти.
Можда си и ти помало био: ја.
Можда смо заједно били цео свет.
|
|
|
|
|
|
|
_______________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
,,Прича о печуркама", Данило Киш
______________________________________________________________________________________
Вибер или вајбер?
|
|
| ||
__________________________________________________________________________________________
Владислав Петковић Дис
_______________________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________________
Реши језичку недоумицу!
- Пера никада не долази необријан на факултет;
- Жика никада не долази обријан на факултет;
- Лаза увек долази необријан на факултет;
- Мика увек долази обријан на факултет;
Па онда у следеће реченице упиши одговарајућа имена:
____ и ____ се никада не брију пре него што крену на факултет;
____ и ____ се увек брију пре него што крену на факултет;
- Жика никада не долази обријан на факултет;
- Лаза увек долази необријан на факултет;
- Мика увек долази обријан на факултет;
Па онда у следеће реченице упиши одговарајућа имена:
____ и ____ се никада не брију пре него што крену на факултет;
____ и ____ се увек брију пре него што крену на факултет;
_________________________________________________________________________________________
|
Милан Ракић Милан Ракић потиче из једне веома угледне и књижевно образоване београдске породице. Био је један од најкултурнијих људи свога доба. Школовао се у Паризу. Тамо је имао прилику да упозна поезију француских романтичара. Као дипломата, живео је и радио у многим европским градовима: Софији, Риму, Букурешту, Стокхолму... До балканских ратова био је конзул у Приштини. 
|
"Симонида" 
Коме се обраћа песник на почетку песме? Ко врши насиље у песми? Која осећања га воде? Зашто он напада фреску? У чему је његова победа? Зашто је он ископао очи? Шта све виде Симонидине очи? Шта га је зауставило? Зашто је Симонида "тужна, свечана и бела"? Како разумеш мисао да Симонидине очи и "сада сијају"? Писац представља народ. Каква осећања у српском народу изазива Симонида? Да ли је Арбанас успео у својој намери? : мржња, насиље, бес, страх, зло, вечност, сјај, сећање, љубав, светиње, достојанство ,понос |
Милан Ракић - http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%A0%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%9B
Симонида - http://sr.wikipedia.org/sr
ОДГОВАРАЊЕ
|
|
__________________________________________________________
Јесте ли добро?
Pawel Kuczynski
__________________________________________________________________________________________
Сима Пандуровић
Сима Пандуровић рођен је у Београду 14. априла 1883. године. Био је песник, естетичар, есејиста, критичар, драматичар и преводилац. Своје песничко умеће испољио је јавно почетком 20. века са песницима песимизма, попут Милана Ракића и Владислава Петковића Диса, под утицајем “проклетих песника” Шарла Бодлера (Цхарлес Бауделаире) и Едгара Алана Поа (Едгар Аллан Пое).
Гимназију и филозофске студије Пандуровић је завршио у Београду, и почео је да службује као професор Ваљевске гимназије. Још као студент, са групом књижевних истомишљеника, основао је часопис “Полет”, затим са Дисом уређивао “Књижевну недељу”, а после Првог светског рата основао је часопис “Мисао”. Почео је да службује као професор у Ваљеву, граду који му је обележио живот у много сегмената. По сопственој молби и уз помоћ Јована Скерлића добио је указ 11. октобра 1910. којим је прешао за професора, тада отворене Четврте мушке гимназије у Београду. Учествовао је у Првом светском рату, али је због болести отпуштен кући.
Гимназију и филозофске студије Пандуровић је завршио у Београду, и почео је да службује као професор Ваљевске гимназије. Још као студент, са групом књижевних истомишљеника, основао је часопис “Полет”, затим са Дисом уређивао “Књижевну недељу”, а после Првог светског рата основао је часопис “Мисао”. Почео је да службује као професор у Ваљеву, граду који му је обележио живот у много сегмената. По сопственој молби и уз помоћ Јована Скерлића добио је указ 11. октобра 1910. којим је прешао за професора, тада отворене Четврте мушке гимназије у Београду. Учествовао је у Првом светском рату, али је због болести отпуштен кући.
Пандуревићево књижевно дело је обимно и разноврсно: “Посмртне почасти”, “Дани и ноћи”, а 1910. године је у Народном позоришту у Београду приказана његова драма “На згаришту”, коју је написао са Костом Петровићем. За време Првог светског рата “Друштво хрватских књижевника” издало му је сабране песме под насловом “Оковани стихови”. По ослобођењу, ова збирка је допуњена и објављена у Београду под насловом “Стихови”. Последња његова збирка песама “Песме” садржи 109 песама које је он сам изабрао, уз изјаву да све остало што је написао у стиху одбацује као да није написано. Једна од његових познатијих песама је “Светковина”. Преводио је са француског и енглеског – посебно су врсни његови преводи дела Вилијема Шекспира (Wиллиам Схакеспеаре).
Пресудни тренутак његовог живота је пресељење у Ваљево. Кафане увек пуне елегантних официра. Сваког јутра пред “Србијом” срески начелник пије кафу. Колубара између камених бедема. Покрај реке дућани из турских времена. Међу старе професоре Гимназије, које ђаци поздрављају са: “Љубим руке”, дошао је млади Сима Пандуровић. Једног јутра, Бранислава, најмлађа кћи угледног адвоката Милошевића, тек што се вратила из пансиона “Нотр Дам” у Темишвару, први пут га је угледала у цркви у коју је довео ученике на причешће. Није претпостављала да он већ зна за њу. У Београду, пред полазак за Ваљево друг му је рекао “да је тамо једна изванредно лепа, паметна и отмена девојка”, па је он, немајући хартију при себи, њено име забележио на белој, крутој “манжетни” од кошуље. Кроз наилазеће месеце, срели су се још на кермесу, кад ју је Сима засуо конфетама, али је до правог упознавања дошло баш у њеном дому. Својевремено је причала о томе:
“…Мој отац је био либерал, а и Сима је био. Једне недеље ишли су заједно у агитацију пред изборе у неко далеко село. Уморни и прашњави вратили су се касно увече и отац га је довео у нашу кућу. Кад сам ушла у трпезарију седели су за столом и причали. Сима је устао, а онда је отац устао и рекао: ‘Брано, ово је песник Сима Пандуровић’…”
И то је био први почетак. У својим успоменама “Сећање које вида”, Сима Пандуровић каже:
“…Крајем те године сам се верио са девојком коју сам тајно већ волео и коју сам често уплитао у своје стихове. Била је то најмлађа кћи адвоката Милошевића, она девојка бисерних очију, грациозна, озбиљна и елегантна, коју сам примећивао покаткад на забавама или на улици…” Њој је посветио и ове стихове:
“…Њихов сјај је био плав,
мутан и чедан,
Сјај морем скривене,
скупоцене шкољке…”
1090. године постала му је и званична супруга, са којом је имао двоје деце.
После Другог светског рата је ухапшен и судио му је Суд части 1945. године, као и Жанки Стокић. Осуђен је на пет година губитка српске националне части због објављивања текстова у време окупације.
Пресудни тренутак његовог живота је пресељење у Ваљево. Кафане увек пуне елегантних официра. Сваког јутра пред “Србијом” срески начелник пије кафу. Колубара између камених бедема. Покрај реке дућани из турских времена. Међу старе професоре Гимназије, које ђаци поздрављају са: “Љубим руке”, дошао је млади Сима Пандуровић. Једног јутра, Бранислава, најмлађа кћи угледног адвоката Милошевића, тек што се вратила из пансиона “Нотр Дам” у Темишвару, први пут га је угледала у цркви у коју је довео ученике на причешће. Није претпостављала да он већ зна за њу. У Београду, пред полазак за Ваљево друг му је рекао “да је тамо једна изванредно лепа, паметна и отмена девојка”, па је он, немајући хартију при себи, њено име забележио на белој, крутој “манжетни” од кошуље. Кроз наилазеће месеце, срели су се још на кермесу, кад ју је Сима засуо конфетама, али је до правог упознавања дошло баш у њеном дому. Својевремено је причала о томе:
“…Мој отац је био либерал, а и Сима је био. Једне недеље ишли су заједно у агитацију пред изборе у неко далеко село. Уморни и прашњави вратили су се касно увече и отац га је довео у нашу кућу. Кад сам ушла у трпезарију седели су за столом и причали. Сима је устао, а онда је отац устао и рекао: ‘Брано, ово је песник Сима Пандуровић’…”
И то је био први почетак. У својим успоменама “Сећање које вида”, Сима Пандуровић каже:
“…Крајем те године сам се верио са девојком коју сам тајно већ волео и коју сам често уплитао у своје стихове. Била је то најмлађа кћи адвоката Милошевића, она девојка бисерних очију, грациозна, озбиљна и елегантна, коју сам примећивао покаткад на забавама или на улици…” Њој је посветио и ове стихове:
“…Њихов сјај је био плав,
мутан и чедан,
Сјај морем скривене,
скупоцене шкољке…”
1090. године постала му је и званична супруга, са којом је имао двоје деце.
После Другог светског рата је ухапшен и судио му је Суд части 1945. године, као и Жанки Стокић. Осуђен је на пет година губитка српске националне части због објављивања текстова у време окупације.
_________________________________________________________
Шта кажете? Нисте имали времена за читање?
______________________________________________________________________________________
Јован Дучић
|
Одреди стилске фигуре:
а) " Ој, месече обични лажове!" б) "Исплакао је море суза"? в) "кад се шеће - као пауница" г) "Вила гњиздо тица ластавица, вила га је за девет година, а јутрос га поче да развија; долети јој сив-зелен соколе од столице цара честитога, па јој не да гњиздо да развија." д) "Шта се б'јели у гори зеленој? Ал' је снијег, ал' су лабудови? Да је снијег, већ би окопнио, лабудови већ би полетјели; нит је снијег, нит су лабудови, него шатор аге Хасан - аге." ђ) "Ил' си луда, ил' одвише мудра... Нит' сам луда, нит' одвише мудра нит' сам вила - да збијам облаке, већ ђевојка - да гледам преда се." е) "На јави је душа моја богат сељак - весељак." ж) "Има корак од седам миља." з) Жути жутују, а црвени путују. и) " Месец пође уз Мораву, завири у Топољаке, и све до зоре брчка у реци беле руке." ј) Ој, Стојане, јабуко од злата... Снао Јело, неношено злато..." к) "...момак наджње двадес' т и три снопа, а девојка двадес' т и четири." л) "Море, Марко, не ори друмова! Море, Турци, не газ'те орања." љ) "по три копља у висину скаче" м) "Те и њега куцну шестоперцем, седам се је пута преметнуо." н) "моја руко, зелена јабуко..." њ) "Весело пуцкара пламен..." |
Питања за одговарање
1. Ко је написао приповетку "Кашика"? 2. Ко је написао "У потери за мојим пејзажима"? 3. Ко је написао роман "Хајдук Станко"? 4. К је написао песму "Небо"? 5. Ко је написао дело "Кањош Мацедоновић"? Која је то књижевна врста? 6. Ко је написао "Живот и прикљученија"? 7. Ко је написао "Мртво море"? 8. Ко је написао приповетку "Приповедач Нафтали и његов коњ Сус"? 9. Ко је написао "Мали принц"? 10. Ко је написао драму "Бој на Косову"? 11. Ко је написао "Чиновнику смрт"? 12. Ко је написао песму "На Газиместану"? 13. Ко је написао "Причу о кмету Симану"? 14. Ко је написао бајку "Звезда у чијим је грудима нешто куцало"? 15. Ко је написао песму "Бисерне очи"? 16. Наброј три песме покосовског тематског круга. 17, Ко је написао песму "Међу својима"? 18. Ко је написао песму "Манасија"? 
Јован Дучић (лево) и Милан Ракић (десно)
|
Сневај да увидиш да пролазни снови
Још најближе стоје постојаној срећи;
Да не питаш никад - зашто јади ови,
А не који други, а не који трећи.
Љуби, љуби силно, увек истоветан;
У љубави само можеш јасно знати,
Како мало треба да се буде сретан
И сто пута мање да се вечно пати.
И умри да спасеш веровање чисто,
Да си кадгод стао пред истином голом;
И да у животу ниси једно исто -
Једном звао срећом, а други пут болом.
Јован Дучић
Још најближе стоје постојаној срећи;
Да не питаш никад - зашто јади ови,
А не који други, а не који трећи.
Љуби, љуби силно, увек истоветан;
У љубави само можеш јасно знати,
Како мало треба да се буде сретан
И сто пута мање да се вечно пати.
И умри да спасеш веровање чисто,
Да си кадгод стао пред истином голом;
И да у животу ниси једно исто -
Једном звао срећом, а други пут болом.
Јован Дучић
_____________________________________________________________________________________________
| Шта учимо из граматике у седмом разреду |
Кад смо већ код граматике...
___________________________________________________________________________________________
Мало подсећање!
______________________________________________________________________________________________
|
| ||
_________________________________________________________________________________________
Ми овако замишљамо богатство!
Можда неко други има другачију представу!
Можда неко други има другачију представу!
_________________________________________________________________________________________
| Лектира за седми разред |
"Хамлетовско питање"
|
|
|
|
|
|
|
|
___________________________________________________________________________________________
Увек имајте на уму да је...
___________________________________________________________________________________________
Правопис у седмом разреду
_____________________________________________________________________________________________
Александар Сергејевич Пушкин
Сукоби због части, жена и епиграма
Велики руски песник Пушкин за кратког и бурног живота имао 29 двобоја. На двобоју јео трешње. Никада није пуцао први. Последњи двобој са Дантесом, који се удварао његовој жени.
СУПРУГА познатог историчара Николаја Карамзина, Јекатерина Андрејевна, писала је двадесетих година 19. века кнезу Петру Вјаземском: “Пушкин сваки дан има двобоје.” И то је било готово тачно. Истражујући ту несвакидашњу склоност великог песника и његову пргаву нарав, Адолф Рабјов је установио да је у његовом бурном и кратком животу било чак и 29 двобоја, што одржаних, што у последњи час отказаних. Есеј на ову тему објављен је у последњем броју “Књижевних новина”, преузет из руског књижевног часописа “Росијски писатељ”.
Остало је упамћено и забележено да је један од највећих руских песника свих времена био сјајан стрелац, да је са 20 корака погађао метком у метак. У двобојима, међутим, ниједном није пролио крв својих противника, а најчешће није желео да први пуца.
|
Са само 17 година Пушкин је први пут бацио рукавицу у лице, ником другом до свом ујаку Павлу Ханибалу, код кога је био у гостима у селу Возњесенско. Млади песник био је до ушију заљубљен у госпођицу Лукашову, али га је на балу претекао искуснији ујак. Младић га је сместа изазвао на двобој, али су другови и родбина плаховитог момка наговорили да се измири, после чега је Ханибал импровизовао духовите стихове о овом догађају. Ујаков “литерарни рад” Пушкин је примио са симпатијама, али не и месец дана касније шаљиву песму Хусара Каверина. Да млади људи не укрсте мачеве, постарао се командант Гардијског корпуса Васиљчиков, натеравши их да се измире.
|
|
. Због оговарања и сплетки по аристократским салонима, Пушкин је 1819. излазио на двобој са Кондратијем Љирејевом, а затим је изазвао и грофа Фјодора Толстоја. Противници су разменили јетке епиграме, али се на црти нису срели. Само месец дана касније, Пушкин је изашао на двобој пиштољима са Вилхемом Кјухељбекером, јер се овај нашао увређен због песникових недоличних стихова. Први је пиштољ подигао Вилхелм, нанишанио песнику у чело, али је затим цев усмерио улево. Пушкин се на то гласно насмејао, завитлао пиштољ у ваздух, и похитао ка противнику речима: “Ја у тебе пуцати нећу”. Две недеље доцније, песник је због увреде његовог слуге изазвао на двобој службеника у Министарству правде, Модеста Корфа, али овај није прихватио изазов “због такве тричарије”. Крајем исте, 1919, у петроградском театру Пушкина је, због тога што је за време представе викао и сметао посетиоцима, на двобој изазвао мајор Дињесевич, али већ се сутрадан извинио.
Разлог за следеће заказивање двобоја била је игра билијара, потом инцидент у Кињишевском казину јануара 1822, када је дошло до свађе између Сејмона, Старова и Пушкина - Старов и Пушкин пуцали су по два пута, али су остали неозлеђени. Због заказивања двобоја Пушкин је првих месеци 1822. четири пута био стављан у кућни притвор, а приликом једне расправе о вину дошао је у сукоб и са државним саветником Иваном Лановом. Генерал- поручник Инзов ставио је због тога песника у кућни притвор, а то је учинио и месец дана касније, када се Пушкин посвађао са Маријом Балшом (у коју је био раније заљубљен), женом молдавског велможе Тодоракија, који га је увређен изазвао на двобој.
|
Правовременим реаговањем Инзова, двобоји пиштољима избегнути су још два пута, али не и 1823, када је током игре карата Пушкин ухватио у варању заставника генералштаба Александра Зубова. На двобој, песник је дошао са капом пуном трешања, и мирно их јео док је противник њега нишанио. После промашаја, Пушкин се свог пуцња одрекао.
Познат по заједљивим и убојитом епиграмима, Пушкин је на адресу чиновника министра иностраних послова једном приликом упутио ове речи: “У салону су свиње, бубашвабе и камерјункер Хвостов.” Овај га је изазвао на двобој, али је, под непознатим околностима, у последњи час све изглађено. |
Немирни Александар Сергејевич новембра 1836. објавио је сатиру у којој је немилисрдно исмејао министра просвете, грофа Варова, што је наишло на оштру осуду кнеза Николаја Репина, али конфликт је избегнут. Неколико месеци касније разум није победио, па је дошло до сукоба са трагичним исходом.
На адресу аутора, тада већ славног романа у стиховима “Евгеније Оњегин”, новембра 1836. стигло је анонимно писмо у којем му се “додељује” чин заменика великог магистра рогоња. Писац Пасквиле алудирао је на чињеницу што се већ годину дана Пушкиновој жени удвара Жорж Дантес, иначе срдачно примљен у његовој кући. Гневни песник позива на двобој Француза, али његов поочим Гекерн, страхујући за судбину и каријеру свог посинка, шаље поруку тврдећи да овај није заљубљен у Наталију Пушкин, него у њену сестру. Задовољан објашњењем, песник се писмено одриче двобоја, а Дантес проси Јекатерину Гончарову и они се кроз неколико месеци венчавају.
Дантесу, међутим, ђаво не да мира, па и после тога наставља да се удвара Пушкиновој жени, због чега овај барону Гекерну шаље увредљиво писмо. Барон одлучује да Дантес сада мора изазвати Пушкина на двобој. Песник прихвата изазов, и 27. јануара (по старом календару) 1837, у четири сата по подне на Црној реци, Пушкин излази на свој последњи двобој. Бива смртно рањен и два дана касније умире.
УВРЕЂЕНИ МИНИСТАР
АВГУСТА 1828. Пушкина је, поводом поеме “Гаврилијада” саслушао министар просвете Александар Голицин, на чију адресу је песник написао шаљиви епиграм неколико година раније. Противници су били пред двобојем, али их је од тога одвратио песник и публициста Фјодор Глинка.
АВГУСТА 1828. Пушкина је, поводом поеме “Гаврилијада” саслушао министар просвете Александар Голицин, на чију адресу је песник написао шаљиви епиграм неколико година раније. Противници су били пред двобојем, али их је од тога одвратио песник и публициста Фјодор Глинка.
Текст преузет из "Вечерњих новости"
_____________________________________________________________________________________________
Куд сте то кренули?!
Вратите се само на прави пут!
___________________________________________________________________________________________
"Златна јабука и девет пауница", народна бајка
|
Особине народне бајке
- стереотипан почетак и завршетак - време и место радње нису одређени - јунаци немају лична имена, или их имају преко изгледа или особине - карактеристични бројеви - сукоб добра и зла - победа добра - натприродна, чудесна бића - фантастични, нестварни догађаји - срећан крај |
____________________________________________________________________________________________
Дневник Ане Франк
Ана Франк
"Надам се да ћу теби моћи веровати као никоме до сада и надам се да ћеш ми ти бити велика потпора и утеха."
Ана Франк
Ана Франк
ЕПИЛОГ
Овде се завршава Анин дневник. На дан 4. августа 1944. Зелена полиција је упала у "Тајно скровиште". Сви станари,
заједно са Кралером и Копхесом, били су ухапшени и одведени у немачке и холандске концентрационе логоре.
"Тајно скровиште" је опљачкао Гестапо. Међу гомилом старих књига, часописа и новина, који су остали разбацани по
поду, Мип и Ели су нашле Анин дневник. Изузев неких ставова који нису од интереса за читаоца, дат је овде оригиналан
текст.
Од свих становника "Тајног скровишта" вратио се једино Анин отац. Кралер и Копхес, који су издржали тегобе холандског
логора, вратили су се својим породицама.
Марта 1945. године, два месеца пред ослобођење Холандије, Ана је умрла у концентрационом логору у Берген Белзену.
Овде се завршава Анин дневник. На дан 4. августа 1944. Зелена полиција је упала у "Тајно скровиште". Сви станари,
заједно са Кралером и Копхесом, били су ухапшени и одведени у немачке и холандске концентрационе логоре.
"Тајно скровиште" је опљачкао Гестапо. Међу гомилом старих књига, часописа и новина, који су остали разбацани по
поду, Мип и Ели су нашле Анин дневник. Изузев неких ставова који нису од интереса за читаоца, дат је овде оригиналан
текст.
Од свих становника "Тајног скровишта" вратио се једино Анин отац. Кралер и Копхес, који су издржали тегобе холандског
логора, вратили су се својим породицама.
Марта 1945. године, два месеца пред ослобођење Холандије, Ана је умрла у концентрационом логору у Берген Белзену.
Франц Кафка (нем. Франз Кафка, чеш. Франтишек Кафка; Праг, 3. јул 1883 — Кирлинг, поред Беча, 3. јун 1924) један је од најзначајнијих књижевника двадесетог века,
"Мислим да морамо читати само оне књиге које нас гризу и убадају. Ако нас књига коју читамо не продрма попут ударца у главу, зашто бисмо је онда уопште читали? Да би нас усрећила, као што кажеш? Благи Боже, били бисмо ми исто тако срећни ако не бисмо имали књиге; књиге које нас чине срећним могли бисмо, у шкрипцу, и сами написати. Нама требају књиге које нас погађају попут најболније несреће, попут смрти некога кога смо волели више него што волимо себе, које чине да се осећамо као да су нас прогнали у шуму, далеко од било каквог људског присуства, попут самоубиства. Књига мора бити секира за замрзнуто море у нама. То је оно у шта верујем.“
Франц Кафка о Дневнику Ане Франк
"Мислим да морамо читати само оне књиге које нас гризу и убадају. Ако нас књига коју читамо не продрма попут ударца у главу, зашто бисмо је онда уопште читали? Да би нас усрећила, као што кажеш? Благи Боже, били бисмо ми исто тако срећни ако не бисмо имали књиге; књиге које нас чине срећним могли бисмо, у шкрипцу, и сами написати. Нама требају књиге које нас погађају попут најболније несреће, попут смрти некога кога смо волели више него што волимо себе, које чине да се осећамо као да су нас прогнали у шуму, далеко од било каквог људског присуства, попут самоубиства. Књига мора бити секира за замрзнуто море у нама. То је оно у шта верујем.“
Франц Кафка о Дневнику Ане Франк
Цитати:
‘Како је дивно то да нитко не мора чекати ни тренутак да би почео свијет чинити бољим.’
‘Само је једно правило које требаш запамтити: смиј се свему и заборави све остале! Звучи егоистично, али то је заправо једини лијек против самосажалијевања.’
‘Збиља је чудо да нисам одустала од свих својих идеала јер се чине тако апсурднима и немогућима за остварити. Ипак, не одустајем од њих јер, унаточ свему, и даље вјерујем да су људи добри.’
‘Људи ти могу рећи да зачепиш, али то те не спрјечава у томе да имаш властито мишљење.’
‘Сјети се све љепоте која је око тебе и буди сретан.’
‘Величина човјека не лежи у богатству и моћи, него у карактеру и доброти.’
‘Схватила сам да љепота увијек негдје постоји – у природи, зракама сунца, слободи, у теби самом; то ти све може помоћи.’
‘Родитељи могу дати добар савјет или усмјерити дијете на прави пут, али коначно формирање нечијег карактера лежи у његовим властитим рукама.’
‘Сватко тко је сретан чинит ће и друге сретнима’.
‘На дуге стазе, најоштрије оружје од свих је добра и њежна душа’.
‘Тамо гдје постоји нада, постоји и живот. Она нас пуни свјежом храброшћу и поновно нас чини јакима.’
‘Сви живимо са жељом да будемо сретни. Наши животу су сви различити, а опет исти.’
‘Можеш бити усамљена чак и онда када те многи људи воле ако никоме ниси једна и једина.’
‘Срећа се заслужује чинећи добро и радећи, не спекулирајући и љенчарећи. Лијеност можда је привлачна, али само рад пружа истинско задовољство.’
‘Дубоко у себи, млади су усамљенији од старијих.’
‘Желим писати, али још више од тога, желим изнијети све оно што лежи дубоко у мом срцу.’
‘Зашто неки људи морају гладовати, док у другим дијеловима свијета постоји вишак? Ох, зашто су људи тако луди?’
‘Не желим живјети узалуд, као већина људи. Желим бити корисна и доносити задовољство свим људима, чак и онима које никада нисам упознала. Желим наставити живјети и након смрти!’
Ана Франк
_________________________________________________________________________________________
Антоније Исаковић
"Кашика"
Антоније Исаковић афирмисао се као приповедач (Велика деца 1953, Папрат и ватра 1962, Празни брегови 1969), а потом и као романсијер (Трен И, 1976, Трен ИИ 1982, Миран злочин, Трен ИИИ 1992). Као учесник рата од 1941 — 1945. године, Исаковић је теме за своје приповедање углавном налазио у свом доживљају рата. Том тематском опредељењу остао је веран до краја.
Књига приповедака Велика деца представила је Антонија Исаковића као зрелог писца. Прва објављена приповетка "Кашика", убрзо по објављивању, увршћена је у антологију, најлепших светских новела, која је објављена у Италији. Овај податак указује да је писац дуго носио у себи приче које ће написати, да их је написане дуго дорађивао и глачао, да са објављивањем није журио. Аутокритичка свест је сигурно допринела да прва књига приповедака буде зрела, довршена и уметнички уједначена књига. Осим тога, Исаковић је, овом књигом приповедака увео нов, модеран поступак и израз, ослобођен реалистичке детаљизације и соцреалистичког идеологизирања. Тиме Велика деца, са романима Свадба Михајила Лалића, Далеко је сунце Добрице Ћосића и Песма Оскара Давича, предствљају прекретницу у развоју наше, савремене прозе.
Станиша Величковић
Интерпретације из књижевности IV
Антоније Исаковић афирмисао се као приповедач (Велика деца 1953, Папрат и ватра 1962, Празни брегови 1969), а потом и као романсијер (Трен И, 1976, Трен ИИ 1982, Миран злочин, Трен ИИИ 1992). Као учесник рата од 1941 — 1945. године, Исаковић је теме за своје приповедање углавном налазио у свом доживљају рата. Том тематском опредељењу остао је веран до краја.
Књига приповедака Велика деца представила је Антонија Исаковића као зрелог писца. Прва објављена приповетка "Кашика", убрзо по објављивању, увршћена је у антологију, најлепших светских новела, која је објављена у Италији. Овај податак указује да је писац дуго носио у себи приче које ће написати, да их је написане дуго дорађивао и глачао, да са објављивањем није журио. Аутокритичка свест је сигурно допринела да прва књига приповедака буде зрела, довршена и уметнички уједначена књига. Осим тога, Исаковић је, овом књигом приповедака увео нов, модеран поступак и израз, ослобођен реалистичке детаљизације и соцреалистичког идеологизирања. Тиме Велика деца, са романима Свадба Михајила Лалића, Далеко је сунце Добрице Ћосића и Песма Оскара Давича, предствљају прекретницу у развоју наше, савремене прозе.
Станиша Величковић
Интерпретације из књижевности IV
НА ВЕСТ О СМРТИ АНТОНИЈА ИСАКОВИЋА
"Умро је Антоније Исаковић - Луле, човек једног великог и трагичног нараштаја српског народа и његов моћан писац...
Био је ђак седмог разреда гимназије, адвокатов син и унук рачанског богаташа, а постао је борац Прве пролетерске бригаде под командом Коче Поповића.
Лета 1941. кренуо је да мења свет зла у свет добра, свет неправде у свет правде; да земљу беде и безнађа претвара у земљу достојанства и наде.
Кренуо је у Историју и стигао тамо где није ни наумио, ни слутио; као и читав његов нараштај; као и сав његов народ.
Антонија Исаковића, борца за социјалне идеале, победила је Историја; али је писац Антоније Исаковић победио ту Историју, преводећи је у приповетке и романе.
Антоније Исаковић је био храбар, разборит, упоран и самоуверен човек. Јак човек; увек јак. Доследан себи у свему, и у заблудама. Умро је уверен да је испунио судбину. У том уверењу није нас обмануо.
Пола века били смо другови, пријатељи, браћа, делили смо наде и победе, разочарања и поразе. Он је био јачи од мене, па ме је придржавао кад сам клецао. Држао сам и ја њега за руку када би скренуо ка јарку.
Пут човечији има незнан крај. На животном путу Антонија Исаковића остали су неизбрисиви трагови. Књиге. Памћење народа на чијем језику су написане."
Добрица Ћосић, писац
"Умро је Антоније Исаковић - Луле, човек једног великог и трагичног нараштаја српског народа и његов моћан писац...
Био је ђак седмог разреда гимназије, адвокатов син и унук рачанског богаташа, а постао је борац Прве пролетерске бригаде под командом Коче Поповића.
Лета 1941. кренуо је да мења свет зла у свет добра, свет неправде у свет правде; да земљу беде и безнађа претвара у земљу достојанства и наде.
Кренуо је у Историју и стигао тамо где није ни наумио, ни слутио; као и читав његов нараштај; као и сав његов народ.
Антонија Исаковића, борца за социјалне идеале, победила је Историја; али је писац Антоније Исаковић победио ту Историју, преводећи је у приповетке и романе.
Антоније Исаковић је био храбар, разборит, упоран и самоуверен човек. Јак човек; увек јак. Доследан себи у свему, и у заблудама. Умро је уверен да је испунио судбину. У том уверењу није нас обмануо.
Пола века били смо другови, пријатељи, браћа, делили смо наде и победе, разочарања и поразе. Он је био јачи од мене, па ме је придржавао кад сам клецао. Држао сам и ја њега за руку када би скренуо ка јарку.
Пут човечији има незнан крај. На животном путу Антонија Исаковића остали су неизбрисиви трагови. Књиге. Памћење народа на чијем језику су написане."
Добрица Ћосић, писац
"Чини ми се да сам одувек познавао Лулета Исаковића, још од оних година када сам његове приче сусретао у читанкама, а писце замишљао као нека натприродна, непостојећа бића. Пролазиле су године и ја сам упознао све важније писце који пишу на овом језику, од Бранка Ћопића, Иве Андрића, Добрице Ћосића до Антонија Исаковића. Са некима од њих сам много година и пријатељ, а са Лулетом ме је везивало једно чудно пријатељство; кад год бисмо се видели, углавном смо се благо препирали, док је он, кришом пушио моју запаљену цигарету јер су му лекари забрањивали да пуши, а ја сам га наговарао да не престаје. Волео сам његове кратке приче које су по својој структури биле равне Хемингвејевим. Био је доброћудан, рафиниран човек који је много волео живот. Али тек сам схватио ко је био Антоније Исаковић када смо, пре две године, боравили заједно у Херцеговини где су га сви познавали и дивили се његовој храбрости за време рата. Он није о томе говорио, али је био прави херој у том крају. Мислим да је имао потпун живот и да нема за чим да жали."
Момо Капор, писац
_________________________________________________________________________________________
Припрема за други писмени задатак
|
|
|
________________________________________________________________________________________
Доситеј Обрадовић
Цитат:
У духу Доситеја...
_________________________________________________________________________________________
Свети Сава
|
|
|
|
|
|
"Свети Сава мири завађену браћу", Паја Јовановић
_____________________________________________________________________________________
Кратке народне прозне умотворине
|
|
|
|
____________________________________________________________________________________
"Бој на Косову", Љубомир Симовић
____________________________________________________________________________________
"Мали Принц", Антоан де Сент Егзипери
Одрасле особе воле бројеве. Кад им причате о неком новом пријатељу, никад вс не питају о оном што је битно. Никад вам неће рећи: "Каква је боја његовог гласа? Које игре највише воли? Скупља ли лептире?" Него вас питају: "Колико има година? Колико има браће? Колико је тежак? Колико му зарађује отац?" Тек тада сматрају да га познају. Ако кажете одраслима: "Видео сам једну лепу кућу од свених цигала са геранијумом у прозорима и голубовима на крову…" они нису у стању да замисле ту кућу. Треба им рећи: "Видео сам кућу од сто хиљада франака." Тада ће узвикнути: "Како је лепа!"
|
|
ЛЕОНУ ВЕРТУ
Молим децу да ми опросте што са ову књигу посветио одраслој особи. Има једно озбиљно извињење: та одрасла особа је најбољи пријатељ кога имам на свету. Имам и друго извињење: та одрасла особа у стању је све да разуме, чак и књиге за децу. Имам и треће извињење: та одрасла особа живи у Француској, она је гладна и њој је зима. Потребно је да је неко утеши. Ако сва та извињења нису довољна, радо ћу посветити ову књигу детету које је некад била та одрасла особа. Све одрасле особе су најпре била деца. (Али се мало њих тога сећа). Исправљам, дакле, своју посвету:
ЛЕОНУ ВАРТУ
КАД ЈЕ БИО МАЛИ ДЕЧАК
Молим децу да ми опросте што са ову књигу посветио одраслој особи. Има једно озбиљно извињење: та одрасла особа је најбољи пријатељ кога имам на свету. Имам и друго извињење: та одрасла особа у стању је све да разуме, чак и књиге за децу. Имам и треће извињење: та одрасла особа живи у Француској, она је гладна и њој је зима. Потребно је да је неко утеши. Ако сва та извињења нису довољна, радо ћу посветити ову књигу детету које је некад била та одрасла особа. Све одрасле особе су најпре била деца. (Али се мало њих тога сећа). Исправљам, дакле, своју посвету:
ЛЕОНУ ВАРТУ
КАД ЈЕ БИО МАЛИ ДЕЧАК
1. Та одрасла особа је најбољи пријатељ кога имам на свету
Чиме све писац образлаже своју одлуку да Малог Принца посвети Леону Верту?
Које образложење сматрате највреднијим и најузвишенијим? Зашто?
Кога све писац види у личности свога пријатеља Леона Верта?
Које осећање, у посвети и у књизи као целини, сваког читаоца призива да прихвати понуђено духовно сродство и разумевање?
Чиме све писац образлаже своју одлуку да Малог Принца посвети Леону Верту?
Које образложење сматрате највреднијим и најузвишенијим? Зашто?
Кога све писац види у личности свога пријатеља Леона Верта?
Које осећање, у посвети и у књизи као целини, сваког читаоца призива да прихвати понуђено духовно сродство и разумевање?
2. Ово је кутија. Овца коју желиш је унутра.
Шта је приповедач у детињству покушао да нацрта?
Ко и зашто никако није разумео његове цртеже?
Како приповедач објашњава свој неспоразум са одраслима?
Како се приповедач осећао док није "срео" Малог Принца?
Каквим је цртежом приповедач успео да задовољи Малог Принца?
Упореди књигу са тим цртежом. Ко је позван да буде пишчев сатворац у испуњавању "кутије", односно књиге?
Шта је приповедач у детињству покушао да нацрта?
Ко и зашто никако није разумео његове цртеже?
Како приповедач објашњава свој неспоразум са одраслима?
Како се приповедач осећао док није "срео" Малог Принца?
Каквим је цртежом приповедач успео да задовољи Малог Принца?
Упореди књигу са тим цртежом. Ко је позван да буде пишчев сатворац у испуњавању "кутије", односно књиге?
|
|
3. Али, био сам сувише млад да бих умео да је волим
О чему разговарају приповедач и Мали Принц у седмој глави књиге?
Шта је наљутило Малог Принца?
Чиме је објаснио своју љутњу?
Шта је одао своме саговорнику?
Које су га стрепње обузеле и зашто пати?
Зашто приповедач није могао да му пружи утеху кад се нашао у "земљи суза"?
|
|
Како је принц упознао ружу?
Зашто он у једном тренутку каже да ружа много зановета?
Шта је узрок његове несреће?
Због чега је одлучио да побегне са своје планете?
Шта је схватио тек кад је био далеко од своје руже и планете?
Зашто је закључио да је био "сувише млад да би умео да је воли"?
Шта опроштајни дијалог принца и руже казује о љубави?
Зашто је ружа могла све да разуме и опрости?
Када је принц почео да схвата њену "благу нежност" и противречја у понашању?
"Нисам тада уопште ништа схватио! Требало је да судим по делима, а не по речима. Надахњивала ме мирисом и омамљивала ме. Нисам смео да побегнем! Морао сам да осетим њену нежност која се крила иза ситних лукавости. Руже су пуне противречности! Али, био сам исувише млад да бих умео да волим."
Зашто он у једном тренутку каже да ружа много зановета?
Шта је узрок његове несреће?
Због чега је одлучио да побегне са своје планете?
Шта је схватио тек кад је био далеко од своје руже и планете?
Зашто је закључио да је био "сувише млад да би умео да је воли"?
Шта опроштајни дијалог принца и руже казује о љубави?
Зашто је ружа могла све да разуме и опрости?
Када је принц почео да схвата њену "благу нежност" и противречја у понашању?
"Нисам тада уопште ништа схватио! Требало је да судим по делима, а не по речима. Надахњивала ме мирисом и омамљивала ме. Нисам смео да побегнем! Морао сам да осетим њену нежност која се крила иза ситних лукавости. Руже су пуне противречности! Али, био сам исувише млад да бих умео да волим."
Кроз која све искушења пролази принчева љубав према ружи до његовог сусрета са лисицом?
Зашто је принц посумњао да је његова ружа једна и јединствена?
Како реагује кад посумња да га ружа обмањује?
Шта он још није схватио?
"Осећао се врло несрећан. Његова ружа му је причала да је она јединствени примерак своје врсте на свету. А ево, само у једном једином врту, било је пет хиљада потпуно истих!"
Зашто је принц посумњао да је његова ружа једна и јединствена?
Како реагује кад посумња да га ружа обмањује?
Шта он још није схватио?
"Осећао се врло несрећан. Његова ружа му је причала да је она јединствени примерак своје врсте на свету. А ево, само у једном једином врту, било је пет хиљада потпуно истих!"
|
|
4. Човек само срцем добро види
Какав преокрет у осећања и мисли Малог Принца уноси његово пријатељство са лисицом?
Како је лисица објаснила принцу шта треба да чини да би је припитомио?
Које је искуство он стекао на тај начин?
Шта је принцу помогло да заувек и коначно схвати да је његова ружа ипак јединствена?
Која је најважнија порука коју је он чуо од лисице?
Какав преокрет у осећања и мисли Малог Принца уноси његово пријатељство са лисицом?
Како је лисица објаснила принцу шта треба да чини да би је припитомио?
Које је искуство он стекао на тај начин?
Шта је принцу помогло да заувек и коначно схвати да је његова ружа ипак јединствена?
Која је најважнија порука коју је он чуо од лисице?
|
"Али ако ме припитомиш, бићемо заиста потребни једно другом. Ти ћеш за мене бити једини на свету. Ја ћу за тебе бити једина на свету..." |
5. Ти си заувек одговоран за оно што си припитомио
Протумачите значење лисичине поруке Малом Принцу да је он "заувек одговоран за оно што је припитомио".
Придружите лисичиној поруци и приповедачеву: "Треба добро чувати лампе: најмањи ветрић може их угасити". Колико су те две поруке сагласне?
Којим поступцима и намерама Мали Принц потврђује да је схватио и прихватио лисичин наук о одговорности према онима које волимо и који нас воле?
Зашто принц предвиђа да ће његов пријатељ волети да гледа звезде? Шта такво предвиђање казује о љубави?
Протумачите значење лисичине поруке Малом Принцу да је он "заувек одговоран за оно што је припитомио".
Придружите лисичиној поруци и приповедачеву: "Треба добро чувати лампе: најмањи ветрић може их угасити". Колико су те две поруке сагласне?
Којим поступцима и намерама Мали Принц потврђује да је схватио и прихватио лисичин наук о одговорности према онима које волимо и који нас воле?
Зашто принц предвиђа да ће његов пријатељ волети да гледа звезде? Шта такво предвиђање казује о љубави?
6. Најлепши и најтужнији предео на свету
На који је начин Мали Принц, након свог ишчезнућа, присутан у свом пријатељу?
Како о том присуству сведочи сам приповедач?
Чиме све љубав трајно искушава човека?
Зашто је то "најлепши и најтужнији предео на свету"?
Шта ти је ова књига казала и наговестила о љубави и лепоти?
Питања написала др Милка Андрић
Цитат:
И ово је корисно!
Имена из уметничких дела и индијанска имена
Као једна од значајних промена, новина, у издању Правописа српског језика Матице српске (Нови Сад, 2010) јесте и писање имена из уметничких дела. Зато, обратите пажњу!
Од сада ћемо писати Ружно Паче, Црвенкапа, Паја Патак, Пипи Дуга Чарапа, Душко Дугоушко, Мали Принц, Снешко Белић, Деда Мраз…
Такође, великим почетним словима писаћемо и име мајке Марка Краљевића, Мајка Јевросима, па Косовка Девојка, Старина Новак, Стари Вујадин, Сестра Батрићева, Милић Барјактар, Фра Брне, Мајка Храброст,Гвоздена Леди и сл.
По овом принципу пишу се и индијанска симболичка имена, на пример:Црвени Облак, Луди Коњ, Бик који Седи или Седећи Бик, Орлово Перо,Црна Нога…
Колико год нам нечије властито име чудно звучало, морамо га писати великим почетним словoм.
_________________________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________________
Најава за оно што нас чека...
_______________________________________________________________________________________
Стеван Сремац
|
|
|
|
|
|
_______________________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________________
Јован Стерија Поповић
Стерија - оснивач српске драме и комедиограф
http://www.nadlanu.com/pocetna/zivot/dobra-stara-vremena/Jovan-Sterija-Popovic-Osnivac-srpske-drame-i-komediograf.a-218641.899.html
http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=54.0
http://www.nadlanu.com/pocetna/zivot/dobra-stara-vremena/Jovan-Sterija-Popovic-Osnivac-srpske-drame-i-komediograf.a-218641.899.html
http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=54.0
"Покондирена тиква"
Ако баш нисте успели да пронађете књигу, драму можете прочитати на...
http://www.rastko.rs/drama/sterija-tikva_c.html
Ако баш нисте успели да пронађете књигу, драму можете прочитати на...
http://www.rastko.rs/drama/sterija-tikva_c.html
Беговац је беговац,
ако неће имати ни новац,
а магарац је магарац,
ако ће имати и златни покровац.
ако неће имати ни новац,
а магарац је магарац,
ако ће имати и златни покровац.
|
|
|
|
|
Свако време има своје Феме Лик Феме из "Покондирене тикве", Јована Стерије Поповића је свевременско дело. Ликови које је описао могу се пронаћи у сваком времену. Главни лик комедије је Фема. Она је пример малограђанке и помодарке. Кроз развој људског друштва увек су постојале тежње за новинама. Оне су се у сваком и остваривале. Ни наше друштво није изузетак. Постоје људи који се не умеју прилагодити новинама, али желе то без уложеног труда. На сваком кораку препознаш такву особу.Таквој особи је стало до лагодног и раскошног живота, скупих аутомобила, маркиране одеће и обуће, најновијих модела телефона, Фејсбук профила препуног селфи фотографија сликања оброка, сликања вршења нужде, пућења усана пред огледалом. Због превеликог обраћања пажње на мишљење околине и на угао фотографисања, занемарује се општа култура. Данашњим Фемама потпуно је свеједно да ли су мобилни заборавиле "кући" или "код куће", да ли су у школу дошле "са аутобусом" или са другом, и да ли "оће" да изађу у парк или хоће да изађу у парк. Њихово понашање и став према образовању је одраз кућног васпитања и утицаја данашњих медија. Постојање Фема и данас не изненађује, али њихова бројност забрињава. Милован Симић, 7.б |
_____________________________________________________________________________________
Јанко Веселиновић
(1862 - 1905)
(1862 - 1905)
|
"Хајдук Станко" |
|
http://sr.wikipedia.org/sr
- представник сеоске реалистичке приповетке, уз Глишића и Лазаревића - угледао се и на руске писце - идеализовао породичне задруге и патријархалне односе - у својим делима највише приказивао свој родни крај Мачву - присталица Светозара Марковића - роман "Хајдук Станко" наишао на неповољан пријем критике, али је код публике стекао велику популарност |
1. Подсети се шта си из историје и народних епских песама научио о хајдуцима.
2. За које си чувене хајдуке до сада чуо? Који од њих су историјски, а који само књижевни јунаци? 3. Шта им је заједничко? 4. Где се дешава радња романа "Хајдук Станко"? У које време? Зашто је ово историјски роман? 5. Роман је подељен у три велике целине. Које? 6. Ком књижевном правцу припада ово дело? 7. Како су приказани ликови у делу? Подели ликове у две групе. Образложи свој одговор. 8. Који лик ти се највише допао, а који најмање? 9. У епилогу писац пореди погибију хајдука у Равањској бици са једном чувеном битком.Којом? Можеш ли да објасниш зашто? 10. Какви су твоји утисци о овом делу. 11. Да ли те је ово дело нечему научило? 12. Шта би у њему променио? |
________________________________________________________________________________________
"Диоба Јакшића", народна песма
________________________________________________________________________________________
"Смрт војводе Пријезде", народна песма
Покосовски циклус је циклус песама српске епске поезије, који опева догађаје непосредно после Косовског боја, односно последње отпоре Османском царству, које су пружали српски деспоти и банови, кнезови и војводе из моћних феудалних породица: Јакшића, Бранковића, Црнојевића. Најчешће су то песме пуне страдања и пораза, личних и општих трагедија.
Личности које се у њима јављају су:
Личности које се у њима јављају су:
- војвода Пријезда
- војвода Каица
- Облак Радосав
- Јован Косовац
- Бранковићи
- Јакшићи
- Црнојевићи
Одреди књижевни род и књижевну врсту ове песме.
Ком тематском кругу песма припада?
О чему она говори?
Анализирајући ову песму шта закључујеш о времену које је наступило после Косовског боја?
(У песми је приказан турски терор након Косовског боја када су Турци освајали град по град, део по део територије.
За ову песму скоро прецизно знамо да описује време између 1451. и 1481. године, у време владавине турског султана Мехмеда Другог освајача, пошто песма почиње његовим писмом војводи Пријезди.)
Која реч се употребљава у нашој народној епској поезији у значењу писма?Да ли је први пут да је турски цар послао писмо војводи Пријезди? Из које речи то видимо?
Шта тражи турски цар од војводе Пријезде?
Којим редом? Коју стилску фигуру препознајеш у тим стиховима?
Како одговара војвода Пријезда? Пријезда нарочито истиче да је Мехмед турски цар. Шта он жели тиме да постигне?
Колико је турски цар опседао Сталаћ? Да ли он може да га освоји?
Да ли је турски цар добио то што је желео?
Ко први у песми прогнозира да ће Сталаћ ипак пасти?
Шта су лагуми?
Већ следеће недеље Јелица силази у подрум и кога тамо види? Како народни певач описује јаничаре?
(Они су бахати и прљави, пију вино из папуча.)
Јаничари поздрављају Јелицу, они хоће њу да одведу цару Мехмеду, а војводи Пријезди желе смрт.
Која је била предност турске војске? (бројност)
Када је видео да не може добити битку војвода Пријезда...
Како се он обраћа Јелици?
Како се она осећа? Шта би за њу био највећи грех и срамота?
Њих двоје одлучују да оду у смрт заједно. Којим речима саопштава Јелица своју одлуку? У овим стиховима Морава постаје симбол. Чега?
Како гледаш на то ко је прави победник у овој песми?
Која је била права намера турског цара? Да ли је он успео у својој намери?
Иако мртав, војвода Пријезда остао је достојанствен, непокоран и непобеђен. Цар Мехмед није успео у својој намери да понизи Пријезду. Има ли он разлога за задовољство?
Шта сте научили из ове песме?
Војвода Пријезда је достојанствен и непоколебљив. Он има сабљу навалију какву је имао краљ Вукашин и коња ждрала који подсећа на ждралина Милоша Обилића. Храбро је пружио отпор Турцима. Оваквом јунаку у потпуности одговара патријархална и морална "госпођа разумна" Јелица. Она је одана свом народу., вери и мужу.
Њихова одлука да изврше самоуибиство није одлука побеђених људи, то је израз пркоса, поноса и непристајања на ропство. Њихов чин није позив на самоубиство, већ позив на борбу без предаје.
________________________________________________________________________________________
Опис лика из народних песама
|
Лик Старог Вујадина Постоји много јунака хајдучких и ускочких песама који су били храбри, снажни, спретни и поседовали добрих особина довољних за једну књигу. Једини јунак који није показао много своје снаге и моћи био је Стари Вујадин. Од свих хајдучких песама, "Стари Вујадин" је најкарактеристичнија. Она говори о правом јунаку, који не "коље пушком" , или ради било које немогуће ствари, него се помирио са судбином. Он зна да ће умрети да би заштитио толико људи који су њему помагали.Имао је два сина, а тешко би било који родитељ жртвовао децу због општег добра. То су били Турци. Шта год да је изабрао, Стари Вујадин би, ипак, на крају зажалио. Да је одао своје јатаке, Турци би их свакако убили. Он је један од ретких који у таквом тренутку трезвено размишљају. Да, Турци ће их мучити и убити, али ће и даље живети сељаци који су их чували од зла. У овој песми није било никаквог физичког сукоба. То је био само сукоб две одлуке. Једне, која их је водила у сигурну смрт, и друге, која је водила ко зна куда. Да је Вујадин другачије одлучио, да су на крају и преживели ону непогоду, хајдук би носио много српских живота на души и потпуно би упрљао своје име. Овако је умро часно, како се од једног хајдука, од једног јунака могло очекивати. Нама је оваква битка безначајна, али је у стварности важнија, него што би било ко очекивао. Моралне особине Старог Вујадина, његова одлучност и храброст су веће од било којих физичких особина које човек може поседовати. Урош Бјелош, 7.а |
"Старина Новак и кнез Богосав"
Народна песма
Народна песма
,, А кадар сам стићи и утећи
и на страшну мјесту постајати -
не бојим се никога до Бога!”
и на страшну мјесту постајати -
не бојим се никога до Бога!”
,, Вино пију Новак и Радивој
а код Босне, код воде студене,
код некога кнеза Богосава."
а код Босне, код воде студене,
код некога кнеза Богосава."
________________________________________________________________________________________
|
|
НАЈБОГАТИЈИ ЕВРОПСКИ ДЕСПОТ
Из српских рудника у доба деспота Ђурђа Бранковића вађено је 30 тона злата и сребра годишње, а у целој Европи 47 тона
Из српских рудника у доба деспота Ђурђа Бранковића вађено је 30 тона злата и сребра годишње, а у целој Европи 47 тона
_________________________________________________________________________________________
Жена у народној епици
Када говоримо о нашој народној епици, видимо да се њена револуционарност не огледа само у покличима већ и кроз садржину, јунаке и њихове поступке. Јунаци народне епике носиоци су најдубљих народних мисли и осећања, а у њима је и оваплоћена вековна борба и хероизам народа. Историју и дух једног народа ништа боље не осликава од народне епике.
У плејади мушких ликова, који прште од јунаштва и снаге, а понекад и од суровости, поносно се уздижу женски ликови наше народне епике. Женски ликови наше усмене баштине нису учестали као мушки, што не значи да су и мање важни; напротив, у појединим песмама носиоци су највиших етичких норми. Већина наших епских јунакиња поседује највредније људске квалитете – од доброте и пожртвованости, па све до храбрости и мудрости.
Једна од најзначајнијих жена у народној поезији, којом је и Гете био опчињен, јесте Хасанагиница. Она је један од најсветлијих и најтрагичнијих ликова наше књижевности. Мучена жељом да обиђе мужа, али ипак доследна правилима, остаје код куће, сматрајући то исправним. Када бива отерана, у њеној чистој и невиној души десиће се права драма. Испунила је очекивања и као жена и као мајка а опет је напустила своју децу, свог мужа и дом. Иако задовољава све норме тадашњег друштва, доживљава трагедију – у немоћи да нешто промени, срце јој пуца. Из њеног лика избија снага личности, слабост жене и нежност мајке.
Положај жене у Хасанагиници Љубомира Симовића>>
Мудрост и доброта женских ликова наше народне епике дошла је до изражаја у песми Диоба Јакшића, кроз лик Анђелије. „Брижна и невесела”, нашла се међу завађеном браћом. Патријархална и побожна Анђелија у незавидном је положају – извршити мужевљеву заповест и огрешити се о људске и верске норме, или напустити дом. Определивши се за пажњу и милост, мудра Анђелија побеђује себичност и сујету, и тако се уздиже изнад оба велика владара.
„Госпођа разумна”, како је са пуним правом назива њен муж, Јелица из песме Смрт војводе Пријезде, ни по цену живота се неће одрећи своје вере. Она је осликана не само као верна супруга, већ и као велики родољуб.
Верност и пожртвованост народних јунакиња преточена је и у лик Стојанове жене Јеле, која га је чекала више од девет година (Ропство Јанковић Стојана).
Трагика косовског пораза, једног од највећих пораза у српској историји, кроз ликове Косовке девојке и мајке Југовића са колективног удеса се преноси на лични и породични.
У нашој епској баштини значајно место заузимају и неисторијске песме, а једна од најлепших међу њима јесте песма Јетрвица адамско колено. Народни певач је кроз лик Ковиљке приказао сву доброту, племенитост, саосећајност и љубав коју неко може поседовати. Али, тај неко мора бити посебан, мора бити адамско колено, што значи – бити обдарен безусловном добротом и пожртвованошћу.
Етичким вредностима којима је обојио већину српских јунакиња, народни певач је супроставио пакосне, злобне и љутите Туркиње, попут Бећир-агинице (Мали Радојица) и Кулинове каде (Бој на Мишару), чиме је појачао моралну величину и мудрост српске жене.
Иако у потчињеном положају, жена је одувек била стуб породице, личност која дела не себе ради, него ради других, и која је способна и увек спремна да се потпуно жртвује, не жалећи себе. Таква жена – морална, храбра и осећајна, а пре свега – мудра и праведна, морала је добити своје место у епској песми која тако постаје историја не само једног времена и народа већ и историја женске величине у сваком смислу те речи.
Аутор: Душица Чукић
Када говоримо о нашој народној епици, видимо да се њена револуционарност не огледа само у покличима већ и кроз садржину, јунаке и њихове поступке. Јунаци народне епике носиоци су најдубљих народних мисли и осећања, а у њима је и оваплоћена вековна борба и хероизам народа. Историју и дух једног народа ништа боље не осликава од народне епике.
У плејади мушких ликова, који прште од јунаштва и снаге, а понекад и од суровости, поносно се уздижу женски ликови наше народне епике. Женски ликови наше усмене баштине нису учестали као мушки, што не значи да су и мање важни; напротив, у појединим песмама носиоци су највиших етичких норми. Већина наших епских јунакиња поседује највредније људске квалитете – од доброте и пожртвованости, па све до храбрости и мудрости.
Једна од најзначајнијих жена у народној поезији, којом је и Гете био опчињен, јесте Хасанагиница. Она је један од најсветлијих и најтрагичнијих ликова наше књижевности. Мучена жељом да обиђе мужа, али ипак доследна правилима, остаје код куће, сматрајући то исправним. Када бива отерана, у њеној чистој и невиној души десиће се права драма. Испунила је очекивања и као жена и као мајка а опет је напустила своју децу, свог мужа и дом. Иако задовољава све норме тадашњег друштва, доживљава трагедију – у немоћи да нешто промени, срце јој пуца. Из њеног лика избија снага личности, слабост жене и нежност мајке.
Положај жене у Хасанагиници Љубомира Симовића>>
Мудрост и доброта женских ликова наше народне епике дошла је до изражаја у песми Диоба Јакшића, кроз лик Анђелије. „Брижна и невесела”, нашла се међу завађеном браћом. Патријархална и побожна Анђелија у незавидном је положају – извршити мужевљеву заповест и огрешити се о људске и верске норме, или напустити дом. Определивши се за пажњу и милост, мудра Анђелија побеђује себичност и сујету, и тако се уздиже изнад оба велика владара.
„Госпођа разумна”, како је са пуним правом назива њен муж, Јелица из песме Смрт војводе Пријезде, ни по цену живота се неће одрећи своје вере. Она је осликана не само као верна супруга, већ и као велики родољуб.
Верност и пожртвованост народних јунакиња преточена је и у лик Стојанове жене Јеле, која га је чекала више од девет година (Ропство Јанковић Стојана).
Трагика косовског пораза, једног од највећих пораза у српској историји, кроз ликове Косовке девојке и мајке Југовића са колективног удеса се преноси на лични и породични.
У нашој епској баштини значајно место заузимају и неисторијске песме, а једна од најлепших међу њима јесте песма Јетрвица адамско колено. Народни певач је кроз лик Ковиљке приказао сву доброту, племенитост, саосећајност и љубав коју неко може поседовати. Али, тај неко мора бити посебан, мора бити адамско колено, што значи – бити обдарен безусловном добротом и пожртвованошћу.
Етичким вредностима којима је обојио већину српских јунакиња, народни певач је супроставио пакосне, злобне и љутите Туркиње, попут Бећир-агинице (Мали Радојица) и Кулинове каде (Бој на Мишару), чиме је појачао моралну величину и мудрост српске жене.
Иако у потчињеном положају, жена је одувек била стуб породице, личност која дела не себе ради, него ради других, и која је способна и увек спремна да се потпуно жртвује, не жалећи себе. Таква жена – морална, храбра и осећајна, а пре свега – мудра и праведна, морала је добити своје место у епској песми која тако постаје историја не само једног времена и народа већ и историја женске величине у сваком смислу те речи.
Аутор: Душица Чукић
_____________________________________________________________________________________
"Мали Радојица"
|
|
Идеја песме:
Боб Живковић
"Женидба Максима Црнојевића"
,,Ропство Јанковић Стојана"
____________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________________
Радоје Домановић
"Мртво море"
Јован Дучић
Боб Живковић
|
|
"Без културе и релативне слободе коју она подразумева, друштво, чак и савршено, ништа је до џунгла. Зато је свако аутентично стваралаштво поклон будућности."
Албер Ками
Албер Ками
Имате ли ви храбрости да будете другачији?
_______________________________________________________________________________________
Некада су младе критиковали због...
А данас због...
Pawel Kuczynski
______________________________________________________________________________
Антон Павлович Чехов
"Чиновникова смрт"
Савети Антона Павловича Чехова: 8 особина културног човека
„Живот има своје услове. Како би човек био прихваћен међу образованим људима, мора бити културан”, поручује у једном писму руски писац Антон Павлович Чехов свом млађем брату, састављајући списак услова који испуњавају културни људи.
1. Они поштују људску личност и зато су увек љубазни, пажљиви, учтиви и спремни да чине за друге.
2. Саосећајни су према свима, не само према просјацима и мачкама. Брину и о ономе што се не види, и у спремни су да се жртвују како би помогли другима.
3. Поштују туђе власништво, и зато враћају своје дугове.
4. Искрени су и презиру лаж. Не лажу чак ни кад су ситнице у питању. Лаж вређа слушаоца и унижава га у очима говорника. Не позирају, понашају се исто и на улици и у свом дому, не праве се важни пред својим скромнијим пријатељима. Нису склони блебетању нити оптерећују друге својим ничим изазваним исповестима. Из поштовања према туђим ушима више ћуте него што причају.
5. Не унижавају себе како би изазвали сажаљење. Не играју на карту туђе осетљивости да би освојили пажњу. Не говоре „Мене нико не разуме“ или „Нико не мари за мене,“ зато што су то јефтини и вулгарни трикови.
6, Не пате од плитке таштине. Не маре за лажне вредности, познанства са познатим личностима или за то да сами буду познати. Ако су учинили нешто значајно, не праве од тога најважнију ствар на свету, и не хвале се тиме да имају приступ тамо где га други немају. Заиста талентовани људи се увек клоне светине и рекламирања.
7. Ако имају неки дар, поштују га. Зарад њега жртвују одмор, романсе, провод, сујету. Поносни су на свој дар али су му и веома посвећени.
8.Имају развијен осећај за лепо, естетско. Не иду на спавање у одећи, одржавају чистоћу животног простора. Веома воде рачуна да контролишу своје нагоне и да супротном полу не виде само сексуални објекат. Теже оригиналности, отмености, човечности, диве се мајчинским осећајима. Не опијају се већ пију алкохол само у посебним приликама, јер сматрају да нису свиње. Држе се начела менс сана ин цорпоре сано – у здравом телу здрав дух.
Тако изгледају културни људи. Да би човек био култран није довољно да чита попупарне романе и посећује позориште. Он мора непрестано, даноноћно да ради на себи, да чита, учи, труди се… и да одмах одбаци сујету, јер се сваки изгубљени сат рачуна, завршава своје писмо Чехов.
„Живот има своје услове. Како би човек био прихваћен међу образованим људима, мора бити културан”, поручује у једном писму руски писац Антон Павлович Чехов свом млађем брату, састављајући списак услова који испуњавају културни људи.
1. Они поштују људску личност и зато су увек љубазни, пажљиви, учтиви и спремни да чине за друге.
2. Саосећајни су према свима, не само према просјацима и мачкама. Брину и о ономе што се не види, и у спремни су да се жртвују како би помогли другима.
3. Поштују туђе власништво, и зато враћају своје дугове.
4. Искрени су и презиру лаж. Не лажу чак ни кад су ситнице у питању. Лаж вређа слушаоца и унижава га у очима говорника. Не позирају, понашају се исто и на улици и у свом дому, не праве се важни пред својим скромнијим пријатељима. Нису склони блебетању нити оптерећују друге својим ничим изазваним исповестима. Из поштовања према туђим ушима више ћуте него што причају.
5. Не унижавају себе како би изазвали сажаљење. Не играју на карту туђе осетљивости да би освојили пажњу. Не говоре „Мене нико не разуме“ или „Нико не мари за мене,“ зато што су то јефтини и вулгарни трикови.
6, Не пате од плитке таштине. Не маре за лажне вредности, познанства са познатим личностима или за то да сами буду познати. Ако су учинили нешто значајно, не праве од тога најважнију ствар на свету, и не хвале се тиме да имају приступ тамо где га други немају. Заиста талентовани људи се увек клоне светине и рекламирања.
7. Ако имају неки дар, поштују га. Зарад њега жртвују одмор, романсе, провод, сујету. Поносни су на свој дар али су му и веома посвећени.
8.Имају развијен осећај за лепо, естетско. Не иду на спавање у одећи, одржавају чистоћу животног простора. Веома воде рачуна да контролишу своје нагоне и да супротном полу не виде само сексуални објекат. Теже оригиналности, отмености, човечности, диве се мајчинским осећајима. Не опијају се већ пију алкохол само у посебним приликама, јер сматрају да нису свиње. Држе се начела менс сана ин цорпоре сано – у здравом телу здрав дух.
Тако изгледају културни људи. Да би човек био култран није довољно да чита попупарне романе и посећује позориште. Он мора непрестано, даноноћно да ради на себи, да чита, учи, труди се… и да одмах одбаци сујету, јер се сваки изгубљени сат рачуна, завршава своје писмо Чехов.
Цитат:
______________________________________________________________________________________
Иво Андрић
"Прича о кмету Симану"
"Чија је сила, тога је и правда."
Народна пословица
Народна пословица
Цитат:
"Проклета авлија"
_______________________________________________________________________________________
Бранислав Нушић
"Власт"
Лакше је бити министар но берберин. Берберин, прво, мора знати бријати, а друго, мора пазити да кога не посече, а министар нити мора знати бријати нити мора пазити хоће ли кога посећи, јер, и ако посече, није крив.
Бранислав Нушић
Бранислав Нушић
________________________________________________________________________________________
Вељко Петровић
"Јабука на друму"
Еколошке поруке
|
|
|
|
________________________________________________________________________________________
Стеван Раичковић
"Небо"
| "Небо", Стеван Раичковић |
,,Шума и степа", Иван Тургењев
Завршно тестирање
1. Књижевност
1. Књижевна дела и писци
2. Књижевни родови и врсте
3. Народна и ауторска књижевност
4. Књижевнотеоријски појмови
5. Стилске фигуре
2. Књижевни родови и врсте
3. Народна и ауторска књижевност
4. Књижевнотеоријски појмови
5. Стилске фигуре
2. Граматика
1. Гласови и гласовне промене
2. Врсте речи
3. Синтагме
4. Реченица
5. Падежи
6. Историја језика
2. Врсте речи
3. Синтагме
4. Реченица
5. Падежи
6. Историја језика
3. Правопис
